И ЗА ТУРКЕ КОСОВСКИ БОЈ ВАЖНИЈИ ОД ДРУГИХ БИТАКА: Репортер "Новости" у Истанбулском војном музеју, међу вредном баштином (ФОТО)

ВОЈНИ музеј у Истанбулу је на централном месту поставке "Баштина османских владара" као један од најважнијих експоната изложио огроман ратни стег под именом "Косова стандард".

Муратова застава коју је оборио Обилић, Фото Б. Субашић

Реч је о застави султана Мурата, коју је јуна 1389. на Косову Пољу оборио Милош Обилић.

Истакнута позиција старог барјака у једном од највећих светских војних музеја указује на значај који се и у турској историји и предању придаје боју на Косову.

Султан Мурат, звани "божји изабраник", важио је за непобедивог док са својим трупама није дошао до Србије. Први велики пораз доживео је 1386. у великом боју на Плочнику код Прокупља, а његова погибија 1389. на Косову Пољу и пад ратног барјака украшеног Муратовим монограмима, туграма, означио је крај првог великог османског похода на Европу.

Османски косовски мит казује да је данашња турска црвена застава са белим младим месецом и звездом настала на Видовдан 1389. на Косову Пољу. По легенди, султан Мурат је при крају осмочасовне битке под ратним стегом јахао кроз брда лешева на бојишту и угледао локву крви у којој су се огледали млад месец и звезда вечерњача. Наредио је да нова турска застава треба да подсећа на тај призор, а тренутак касније, наводе и мит и османски извори из 14. и 15. века, крвави Обилић искочио је из гомиле телеса и зарио дуги бодеж испод Муратове кратке јахачке верижњаче.

Муратова застава, која је била путоказ за јурише српских витезова, чува се као највећа драгоценост у комплексу османске војне академије из 19. века, која је преуређена у војни музеј са једном од најбољих и најсвеобухватнијих изложби на свету. Око 50.000 комада оружја и опреме свих народа са којима су широм света Турци ратовали од средњег века до Великог рата, изложено је на површини од 18.600 метара квадратних у витринама 22 велике сале и дуж километарских ходника. Посетиоца ове невероватне ризнице путокази од улаза воде кроз лавиринт експоната, географских карата и диорама - тродимензионалних приказа битака са звучним ефектима, који илуструју хиљадугодишње ширење туранских племена са Далеког истока Азије ка Европи и стварање модерне турске нације.

Панорамски приказ селџучке историјске победе над Византинцима код Манцикерта 1071. приказује кључни тренутак када је овај персијско-арапско-турански савез задобио Анадолију, узео ромејског двоглавог орла као симбол и формирао Султанат Рум, или у преводу - Римски султанат! Селџуци су у крсташким ратовима потпуно поражени и емир Осман формирао је нови савез туранских племена, сурових степских коњаника.

Та сила која је незадрживо расла и освајала сматра се основом турске нације и државе и зато централна музејска сала носи име "Баштина османских владара". Пролазећи кроз огромна врата те просторије, поглед прво пада на низ портрета султана Османове лозе и сто димензија око пет са три метара покривен дебелим стаклом. Оно штити Муратову заставу украшену султановим иницијалима.

Foto: Централна поставка "Косовски рат", Фото Б. Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

Она је била лична ознака "Алаховог изабраника", предводника првог османског "светог рата" против хришћанске Европе, који се у турској традицији назива Косова саваши (Косовски рат). Исто име носи и највећа поставка у сали Баштина османских владара, са образложењем да је после те битке уследило незадрживо ширење по Балкану.

На месинганој табли са описом Косовског боја дате су српска и турска верзија Муратове погибије, а изложена је и верижњача Евренос-беја, потурченог Ромеја који је спасао на Видовдан 1389. османску војску од пропасти на самом почетку битке, када су јединице српског десног крила, под командом Вука Бранковића, муњевито пробиле турске редове све до центра бојишта које је означавао Муратов стег. Та застава била је путоказ и циљ српских ратника и јединствена као последња лична ознака владара-војсковође, после које почиње ера националних и верских барјака.

Када је Милош срушио Мурата и његов барјак, пао је и морал османске војске, која је била уверена да је предводи недодирљиви "божји изабраник". Рани турски хроничари први су навели име српског ратника "одважног проклетника" као Милош Кобила. Смрт Мурата, предводника џихада, била је у то време недвосмислена порука да Алах није задовољан Турцима. Милошев подвиг је тако постао пресудан за заустављање, до Косова, победоносног похода. Муратов пали барјак био је вероватно последњи призор који је Обилић видео пре него што је издахнуо под турским сабљама.

Бој на Косову је изузетан у османској историји као једина битка у којој је неки султан погинуо. После Муратове погибије, протумачене као изузетно лош знак, преостали део његових огромних трупа вратио се у далеко Једрене, логистичку базу похода и други по важности град империје у настајању. Врх исламског свештенства окупио се да би дао тумачење смрти "божјег изабраника" и повратио дубоко пољуљани морал. Верски поглавари су објавили да је Милош био "федајин", атентатор-самоубица који се заклео да ће жртвовати свој живот у замену за султанов, што је било часно по исламским мерилима тога доба.

Тако је рођен османски косовски мит у коме Обилић није представљен као било који "неверник", јер би то могло да изазове сумњу да је хришћански бог јачи од муслиманског. Милош је у тумачењу османског свештенства постао "инструмент Алахове воље", предодређен да на земљи непобедивог Мурата пошаље на небо, међу исламске свете ратнике.

Поставка "Косовски рат", у чијем је центру Муратов барјак, открива да Турци имају свој косовски мит какав нема ниједна друга битка. Други експонат који указује на нама мало познату историју Косовског боја јесте верижна кошуља Евренос-беја. Овај потурчени Ромеј, искусни војсковођа, био је стварни командант десног крила османске војске на Косову, а млађи султанов син Бајазит био је тада само титуларни заповедник. Турски историјски извори наводе да је Евренос-беј направио замку за српску коњицу са левог крила: дугу палисаду од зашиљених кочева која је била положена на земљу док јој се витезови у галопу нису приближили. Тада су смртоносни шиљци подигнути ужадима до висине коњских груди и напад српског левог крила под командом Влатка Вуковића се сломио.

Сва турска сила се тада сручила на Вука Бранковића и кнеза Лазара, а описи из турских извора наводе да се страшна битка наставила у непрозирном облаку прашине из кога су одзвањали крици и звекет оштрица. После осам сати крвавог боја обе војске, или тачније оно што је од њих остало, вратиле су се на почетне положаје. По османским хроникама, тада је Мурат са пратњом изјахао на средиште бојног поља покривеног лешевима, из којих је искочио Обилић и погубио га.

Посматрајући вековима старо огромно платно Муратовог барјака и верижњачу Евренос-беја чини се да из невидљивих звучника који емитују умирујућу музику почињу да допиру тутњава копита, звека метала, ратни покличи и крици умирућих.

Ово нису једине реликвије Косовског боја у Војном музеју у Истанбулу. Пут из сале води ходником кроз поставке средњовековног оружја у витринама, међу којима се могу видети српски мачеви покупљени са бојног поља. На њихове су оштрице нови турски власници урезали арапским писменима изреке из Курана, али нису изгребали угравиране српске равностране крстове у кругу. Ти хришћански симболи били су сведочанства коме је оружје припадало и давали су му посебан ореол, јер је јунаштво косовских витезова и у османском миту превазишло мерила овог света.

Фото Б. Субашић

ШЛЕМ МЕХМЕД-ПАШЕ СОКОЛОВИЋА

ПОСТАВКА војног музеја у Истанбулу садржи мноштво оружја и опреме повезане са Србима, који нису баш најбоље обележени и описани. На пример, карактеристични српски мачеви са накрсницом у облику латиничног слова S, који су Млечани звали "спада скјавона" (српски мач), обележен је као - италијански мач. Ратна кацига великог везира Мехмеда-паше Соколовића се једва примећује у углу једне витрине. Познаваоци војне музеологије кажу да се у депоима војног музеја налази мноштво предмета српског порекла.

Препоручујемо

Друштво

2 43

ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛА ЈУНАЧКА РУКА МИЛОША ОБИЛИЋА: Репортер "Новости" у потрази за једном од највећих српских реликвија

31. 10. 2021. у 14:00

Друштво

3 26

ВИДОВДАН СИМБОЛ СРПСКЕ ЧАСТИ И ЈУНАШТВА: Данас је 28. јун, дан када се посебно сећамо жртве на коју је 1389. позвао кнез Лазар

28. 06. 2021. у 07:54

Свет

0 4

БУГАРСКИ ИСТОРИЧАР: Шта је следеће, забрана слова „Р“ и „П“ да не бисмо изговарали Русија и Путин?

05. 04. 2022. у 21:46

Република Српска

0 0

„МИТ О АГРЕСИЈИ – ХАЈКА НА СРБЕ“: Неопходно ХИТНО повлачење додатка уџбенику историје, који обилује неистинама

25. 03. 2022. у 23:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације