ТЕШКИ су нам ови дани. Прокрвари рана која, док живим, неће зарасти. Кријем патњу од Алексе и Анђеле. Алекса је упамтио све. Имао је шест година када је Милица убијена и он носи тај страшни терет. Анђела је на свет стигла касније. Стигла нам је, као лек. Као утеха. Али, рана живи.
Pocrkali dušmani i njihov milosrdni anđeo što oteše iz zagrljaja porodice Milicu i drugu decu , nedužnu i nevinu . Zato NATO ostaje naš večiti neprijatelj i nikada ne u NATO . Proklet bio svako onaj ko bude Srbiju uvukao u ovu zločinačku organizaciju.
Sećanje na Milicu Rakić
Imala sam samo tri godine
I dva malena oka
Kojima sam posmatrala svet
I dve ruke
Kojima sam grlila mamu i tatu i batu,
Dve noge kojima sam trčkarala razigrano
I niko me nije mogao stići...
Do tog 17 aprila...
Imala sam nežnu kosu poput svile
Koju bi mama dugo milovala
I pevala mi uspavanke
Dok jednog dana nisam zaspala zauvek
Na noši.
Imala sam crvenu haljinicu...
I sad je imam
Na nadgrobnom spomeniku.
Crvena,
Boja krvi nedužno prolivene,
Hristove, dečije...
Bila sam samo devojčica...
Ni devojčurak nisam stigla postati,
Ni devojka,
Niti žena i majka i baka...
A mogla sam sve to biti
Da nije bilo rata...
Imala sam jedno Nebo.
Gledala sam kako avioni preleću po njemu,
Dok me nisu počeli plašiti
Kad je poceo rat.
"Milosrdni anđeo"
Kako su ga neki nazvali,
Nije bio ni milosrdan a kamoli anđeo.
Evo sada,
Zahvaljujući njemu ja postadoh
Pravi Anđeo.
Anđeo na zemlji, anđeo na Nebu.
Jedno od 89,
Toliko nas je stradalo dece
Tokom tog užasnog rata
Koji su vodili odrasli.
Imala sam samo tri godine...
A evo posle 23 godine
Već treći put mi skrnave bistu.
Ko se to usuđuje
Dirati Anđela Hristovog
Dok spava?
Bila sam samo Milica,
Jedna od mnogih malih Milica,
Mila i draga... ,
Milica koja nikad nije porasla,
A ipak postala Velika.
Velika pred očima svakoga čoveka
U našoj maloj Srbiji,
Velika i pred svetom,
Iako me možda neki od njih i ne priznaju
Za novomučenicu.
Imala sam zaštitnika,
Svetoga Stefana prvomučenika...
Na njegov dan sam se rodila.
Evo me sada,
Kraj njega stojim.
Imala sam majku.
Sad mati moja neutešna
Ima samo sećanje
Na mene
I moju crvenu haljinicu i igračke...
Jer nisam stigla da porastem.
Ne brini mama,
Pronašla sam ja na Nebu
Majčicu našu Presvetu Bogorodicu.
Evo sad ona u naručju svome ljulja me
I peva mi pesmice.
Ljubavlju svojom greje me.
Oslušni mama,
Kada mi u molitvi zapališ sveću
I pustiš suzu.
Oslušni mama šapat moj.
Živa sam majko
U tvome srcu.
Telo mi ubili jesu
Al duša moja živi.
I živeće zauvek.
Imala sam oca na zemlji,
No duša moja pohrli ocu mom Nebeskom,
Oprosti tata,
Morala sam otići.
Imala sam i starijeg brata.
Kako me samo moj bata čuvao,
Ali me od smrti nije mogao sačuvati.
Sada imam
Za braću i sestre
Svete mučenike Prebilovačke
I Jasenovačke
I Jadovničke,
I sve svete
Koji su krv svoju nevinu
Prolili za Hrista.
A bila sam samo dete,
Jedno od 89,
Kada sam se preselila
U Večnost
Medju svete mučenike
Hristove.
Imala sam samo tri godine
I dva malena oka
Kojima sam posmatrala svet
I dve ruke
Kojima sam grlila mamu i tatu i batu,
Dve noge kojima sam trčkarala razigrano
I niko me nije mogao stići...
Do tog 17 aprila...
Imala sam nežnu kosu poput svile
Koju bi mama dugo milovala
I pevala mi uspavanke
Dok jednog dana nisam zaspala zauvek
Na noši.
Imala sam crvenu haljinicu...
I sad je imam
Na nadgrobnom spomeniku.
Crvena,
Boja krvi nedužno prolivene,
Hristove, dečije...
Bila sam samo devojčica...
Ni devojčurak nisam stigla postati,
Ni devojka,
Niti žena i majka i baka...
A mogla sam sve to biti
Da nije bilo rata...
Imala sam jedno Nebo.
Gledala sam kako avioni preleću po njemu,
Dok me nisu počeli plašiti
Kad je poceo rat.
"Milosrdni anđeo"
Kako su ga neki nazvali,
Nije bio ni milosrdan a kamoli anđeo.
Evo sada,
Zahvaljujući njemu ja postadoh
Pravi Anđeo.
Anđeo na zemlji, anđeo na Nebu.
Jedno od 89,
Toliko nas je stradalo dece
Tokom tog užasnog rata
Koji su vodili odrasli.
Imala sam samo tri godine...
A evo posle 23 godine
Već treći put mi skrnave bistu.
Ko se to usuđuje
Dirati Anđela Hristovog
Dok spava?
Bila sam samo Milica,
Jedna od mnogih malih Milica,
Mila i draga... ,
Milica koja nikad nije porasla,
A ipak postala Velika.
Velika pred očima svakoga čoveka
U našoj maloj Srbiji,
Velika i pred svetom,
Iako me možda neki od njih i ne priznaju
Za novomučenicu.
Imala sam zaštitnika,
Svetoga Stefana prvomučenika...
Na njegov dan sam se rodila.
Evo me sada,
Kraj njega stojim.
Imala sam majku.
Sad mati moja neutešna
Ima samo sećanje
Na mene
I moju crvenu haljinicu i igračke...
Jer nisam stigla da porastem.
Ne brini mama,
Pronašla sam ja na Nebu
Majčicu našu Presvetu Bogorodicu.
Evo sad ona u naručju svome ljulja me
I peva mi pesmice.
Ljubavlju svojom greje me.
Oslušni mama,
Kada mi u molitvi zapališ sveću
I pustiš suzu.
Oslušni mama šapat moj.
Živa sam majko
U tvome srcu.
Telo mi ubili jesu
Al duša moja živi.
I živeće zauvek.
Imala sam oca na zemlji,
No duša moja pohrli ocu mom Nebeskom,
Oprosti tata,
Morala sam otići.
Imala sam i starijeg brata.
Kako me samo moj bata čuvao,
Ali me od smrti nije mogao sačuvati.
Sada imam
Za braću i sestre
Svete mučenike Prebilovačke
I Jasenovačke
I Jadovničke,
I sve svete
Koji su krv svoju nevinu
Prolili za Hrista.
A bila sam samo dete,
Jedno od 89,
Kada sam se preselila
U Večnost
Medju svete mučenike
Hristove.
Mira Cvetić
ПРВИ председник Републике Српске Радован Караџић трећи дан заредом трпи ужасне болове, све чешће је у готово полусвесном стању, а породица отворено сумња да је на делу поновни отворен покушај његовог убиства.
ПРЕДСЕДНИК Уније синдиката просветних радника Србије Добривоје Марјановић приликом потписивања Посебног колективног уговор за запослене у просвети, који ће важити до марта 2028. године позвао је на повратак нормалној настави.
КОМИСИЈА за доделу субвенција за куповину прве некретнине на основу рођења детета донела је близу 200 решења од када је у надлежности Министарства за бригу о породици и демографију.
МИНИСТАРКА просвете Славица Ђукић Дејановић рекла је данас да од 1.773 школе у Србији 94 одсто њих ради, а највећи број школа - 65 одсто њих држи часове 45 минута.
СПОРАЗУМ о реализацији пројеката развоја иновационог екосистема на територији Аутономне покрајине Косова и Метохије између Научно-технолошког парка Ниш и Регионалног иновационог центра Зубин Поток потписали су директор НТП-а Ниш др Милан Ранђеловић и директор РИЦ-а Зубин Поток Милан Вучинић.
Šator
17.04.2022. 14:04
Проклети нацисти довијека били.
Dile
17.04.2022. 14:07
Pocrkali dušmani i njihov milosrdni anđeo što oteše iz zagrljaja porodice Milicu i drugu decu , nedužnu i nevinu . Zato NATO ostaje naš večiti neprijatelj i nikada ne u NATO . Proklet bio svako onaj ko bude Srbiju uvukao u ovu zločinačku organizaciju.
Dragan Mraović
17.04.2022. 14:43
Zlotvori Natovski, čeka vas Boziji strašni sud! Gorećete u Paklu! Dušice mala, počivaj miru, nikada te nećemo zaboraviti niti zlotvorima oprostiti!
Dragan Mraović
17.04.2022. 15:59
Smrt zlotvorima...Pakao ih čeka.....djavoli im se raduju! Počivaj u miru lutko mala!
Samo mama
17.04.2022. 16:45
Pretesko i za citati. Pretesko...
Mira
21.04.2022. 11:03
Sećanje na Milicu Rakić Imala sam samo tri godine I dva malena oka Kojima sam posmatrala svet I dve ruke Kojima sam grlila mamu i tatu i batu, Dve noge kojima sam trčkarala razigrano I niko me nije mogao stići... Do tog 17 aprila... Imala sam nežnu kosu poput svile Koju bi mama dugo milovala I pevala mi uspavanke Dok jednog dana nisam zaspala zauvek Na noši. Imala sam crvenu haljinicu... I sad je imam Na nadgrobnom spomeniku. Crvena, Boja krvi nedužno prolivene, Hristove, dečije... Bila sam samo devojčica... Ni devojčurak nisam stigla postati, Ni devojka, Niti žena i majka i baka... A mogla sam sve to biti Da nije bilo rata... Imala sam jedno Nebo. Gledala sam kako avioni preleću po njemu, Dok me nisu počeli plašiti Kad je poceo rat. "Milosrdni anđeo" Kako su ga neki nazvali, Nije bio ni milosrdan a kamoli anđeo. Evo sada, Zahvaljujući njemu ja postadoh Pravi Anđeo. Anđeo na zemlji, anđeo na Nebu. Jedno od 89, Toliko nas je stradalo dece Tokom tog užasnog rata Koji su vodili odrasli. Imala sam samo tri godine... A evo posle 23 godine Već treći put mi skrnave bistu. Ko se to usuđuje Dirati Anđela Hristovog Dok spava? Bila sam samo Milica, Jedna od mnogih malih Milica, Mila i draga... , Milica koja nikad nije porasla, A ipak postala Velika. Velika pred očima svakoga čoveka U našoj maloj Srbiji, Velika i pred svetom, Iako me možda neki od njih i ne priznaju Za novomučenicu. Imala sam zaštitnika, Svetoga Stefana prvomučenika... Na njegov dan sam se rodila. Evo me sada, Kraj njega stojim. Imala sam majku. Sad mati moja neutešna Ima samo sećanje Na mene I moju crvenu haljinicu i igračke... Jer nisam stigla da porastem. Ne brini mama, Pronašla sam ja na Nebu Majčicu našu Presvetu Bogorodicu. Evo sad ona u naručju svome ljulja me I peva mi pesmice. Ljubavlju svojom greje me. Oslušni mama, Kada mi u molitvi zapališ sveću I pustiš suzu. Oslušni mama šapat moj. Živa sam majko U tvome srcu. Telo mi ubili jesu Al duša moja živi. I živeće zauvek. Imala sam oca na zemlji, No duša moja pohrli ocu mom Nebeskom, Oprosti tata, Morala sam otići. Imala sam i starijeg brata. Kako me samo moj bata čuvao, Ali me od smrti nije mogao sačuvati. Sada imam Za braću i sestre Svete mučenike Prebilovačke I Jasenovačke I Jadovničke, I sve svete Koji su krv svoju nevinu Prolili za Hrista. A bila sam samo dete, Jedno od 89, Kada sam se preselila U Večnost Medju svete mučenike Hristove. Imala sam samo tri godine I dva malena oka Kojima sam posmatrala svet I dve ruke Kojima sam grlila mamu i tatu i batu, Dve noge kojima sam trčkarala razigrano I niko me nije mogao stići... Do tog 17 aprila... Imala sam nežnu kosu poput svile Koju bi mama dugo milovala I pevala mi uspavanke Dok jednog dana nisam zaspala zauvek Na noši. Imala sam crvenu haljinicu... I sad je imam Na nadgrobnom spomeniku. Crvena, Boja krvi nedužno prolivene, Hristove, dečije... Bila sam samo devojčica... Ni devojčurak nisam stigla postati, Ni devojka, Niti žena i majka i baka... A mogla sam sve to biti Da nije bilo rata... Imala sam jedno Nebo. Gledala sam kako avioni preleću po njemu, Dok me nisu počeli plašiti Kad je poceo rat. "Milosrdni anđeo" Kako su ga neki nazvali, Nije bio ni milosrdan a kamoli anđeo. Evo sada, Zahvaljujući njemu ja postadoh Pravi Anđeo. Anđeo na zemlji, anđeo na Nebu. Jedno od 89, Toliko nas je stradalo dece Tokom tog užasnog rata Koji su vodili odrasli. Imala sam samo tri godine... A evo posle 23 godine Već treći put mi skrnave bistu. Ko se to usuđuje Dirati Anđela Hristovog Dok spava? Bila sam samo Milica, Jedna od mnogih malih Milica, Mila i draga... , Milica koja nikad nije porasla, A ipak postala Velika. Velika pred očima svakoga čoveka U našoj maloj Srbiji, Velika i pred svetom, Iako me možda neki od njih i ne priznaju Za novomučenicu. Imala sam zaštitnika, Svetoga Stefana prvomučenika... Na njegov dan sam se rodila. Evo me sada, Kraj njega stojim. Imala sam majku. Sad mati moja neutešna Ima samo sećanje Na mene I moju crvenu haljinicu i igračke... Jer nisam stigla da porastem. Ne brini mama, Pronašla sam ja na Nebu Majčicu našu Presvetu Bogorodicu. Evo sad ona u naručju svome ljulja me I peva mi pesmice. Ljubavlju svojom greje me. Oslušni mama, Kada mi u molitvi zapališ sveću I pustiš suzu. Oslušni mama šapat moj. Živa sam majko U tvome srcu. Telo mi ubili jesu Al duša moja živi. I živeće zauvek. Imala sam oca na zemlji, No duša moja pohrli ocu mom Nebeskom, Oprosti tata, Morala sam otići. Imala sam i starijeg brata. Kako me samo moj bata čuvao, Ali me od smrti nije mogao sačuvati. Sada imam Za braću i sestre Svete mučenike Prebilovačke I Jasenovačke I Jadovničke, I sve svete Koji su krv svoju nevinu Prolili za Hrista. A bila sam samo dete, Jedno od 89, Kada sam se preselila U Večnost Medju svete mučenike Hristove. Mira Cvetić