ТЕШКО СЕ ОДРИЧУ МОЋИ И УТИЦАЈА: Велики број бизнисмена остаје на челу компанија у осмој, деветој, па чак и у десетој деценији

ИАКО су одавно прешли старосну границу за одлазак у пензију, новац, моћ, али и жеља да остану активни и у трећем добу, чини да велики број бизнисмена остаје на челу њихових компанија у осмој, деветој, па чак и у 10. деценији. Незанемарљив је број старијих пословних људи који су у радном односу, медијски су експонирани, о њима се доста прича, а многи спадају у ред најбогатијих људи света.

Фото Shutterstock

У Србији је тако донедавно оснивач "Делта холдинга" Мирослав Мишковић, који ове године пуни 77 лета био врло активан у послу, а у стопу га прати и Филип Цептер који је са 71 годином и даље на челу своје компаније. Драгољуб Вукадиновић, председник је управе "Металца" у 76, Небојша Атанацковић (79), почасни је председник Уније послодаваца Србије, Родољуб Драшковић са 73, управља "Свислајоном"...

На листи господе која ради раме уз раме са колегама млађим од њих по 40 и више година велики је број светских бизнисмена. Ворен Бафет ове године пуни 92 и даље је на челу компаније Berkshire Hathaway, највећи је и најуспешнији инвеститор на свету. Ту је и Брајан Чарлс Дуперол, има 75 лета и целу каријеру је посветио свету осигурања. Пре 15 година Дуперол се званично пензионисао, а онда се, ипак, вратио у бизнис и то у АИГ, компанију у којој је почео каријеру.

На листи сениора који се не предају је и Лесли Векснер (85), оснивач империје L Brands (Victoria"s Secret, Bath & Body Works), Руперт Мердок (91), председник FOX корпорације. Ту су и Јапанац Нобуцугу Шимицу (96), оснивач Life Corp, Фредерик Смит (78), познат као оснивач и председник компаније FedEx, Мартин Сорел који има 77 година и оснивач је једне од највећих светских адвертајзинг и пи-ар агенција.

Не треба заборавити ни Ли Ка Шинга (94), познатог хонгконшког магната, док је Мајкл Блумберг са својих 80 година и даље веома активан пословни човек и важи за деветог најбогатијег Американца.

Да ли баш сви они и у трећем добу морају да раде или се можда тешко одричу моћи? Професионална радозналост и љубав према послу, Надежду Сатарић из удружења "Амити", испуњавају, јер, како каже, ужива у томе што ради, посебно сада када је званично у пензији:

- Сада могу да радим и да се посветим оним стварима које сматрам битним и које волим, а не онима које морам. Уживам у раду са људима, срећна сам када некоме могу да будем подршка, а понекад, ако ништа друго, оно бар раме за плакање. Драго ми је када своје искуство и знање могу да поделим са млађима, а позиција на којој сам то ми дозвољава и то је оно што ме стимулише.

Наша саговорница сматра да нису сви стручњаци, директори или власници предузећа активни и после 65, односно по одласку у пензију. Међутим, зна доста оних који јесу. Према њеном мишљењу, разлога за то је више, али су основни предуслови њихово добро здравље и професионална радозналост, односно уживање у улози у којој јесу.

- За мушкарце је посебно важно ако су на руководећим позицијама, да остану што дуже да раде, јер одласком у пензију губе огромну друштвену моћ, коју као директори засигурно имају - каже она. - Када су у питању власници предузећа, наравно да ако на време нису обезбедили млађе колеге које ће их заменити, остаће они и даље да буду, не само власници, већ и директори и кључни људи у својим фирмама.

Често је, сматра Сатарићеве, то због пословних веза које имају, понекад можда и због недовољног поверења у млађе сараднике, а можда и због тога што се нису припремали за одлазак у пензију, не негују неке хобије и онда је велико питање шта ће са својим вишком слободног времена:

- Често се и не сналазе у неким новим улогама, посебно мушкарци. За жене је ситуација поприлично другачија, јер оне имају у сваком периоду свог живота најмање две до три улоге. Оне су и мајке, и домаћице у кући, раднице у предузећу или њиви и баке својим унуцима и кћерке које треба да негују и брину о својим остарелим родитељима.

Николија Ракочевић, психолог, потребу људи да након напуњених 65 година наставе са радним ангажманом иако су материјално обезбеђени, тумачи на основу тога како то утиче на њихово психофизичко здравље.

- У многим професијама примећује се поистовећивање личног и професионалног идентитета, као и бојазан да би прекид радног ангажмана могао да доведе до губитка смисла живљења. Наиме, смисао свог живљења поједини људи у потпуности поистовећују са послом који раде - каже Ракочевић. - Услед тога, често наилазимо да, на пример, лекари или професори настављају да раде и пошто су отишли у пензију, говерећи да им одговара и прија.

Фото Shutterstock

Ову појаву, сматра она, објашњава и пролонгирање доживљаја сопствене корисности за друштво, које уме потпуно неоправдано старијим људима да га ускрати. Са тим у вези, препоручљиво је да се људима који имају завидна знања у конкретној професији понуди да се баве обучавањем млађих кадрова, што за њих јесте физички лакше а психички пожељније.

- Са друге стране, многи предузетници, власници и директори предузећа, настављају са радом и након одласка у пензију, чак и у случајевима када њихово физичко здравље не подржава ту одлуку - објашњава наша саговорница. - У основи овакве одлуке лежи тежина делегирања одговорности и препуштања посла другој особи, с обзиром на то да баш они о том послу знају највише. У тим ситуацијама је потребно смањити радни ангажман на минимум и свести га на надгледање, уместо да особа остане радно ангажована у неизмењеном облику.

НЕ ЗНАЈУ КАКО СЕ ОДМАРА

ЧЕСТО се наилази на појаву да људи који су радили целог живота имају тешкоће да престану са радом чак и када им материјална ситуација то дозвољава, јер немају у искуству идеју како се то одмара, не ради ништа или ради нешто потпуно ново и невезано за посао, сматра психолог Ракочевић.

- Важно је са њима радити на осмишљавању времена у складу са новооткривеним потребама. Радни ангажман са напуњених 65 не посматра се као непожељна појава уколико она доприноси томе да се особа осећа корисно и лепо, али је важније овај период живота искористити за откривање нових потреба и бављење тиме да оне буду задовољене - каже наша саговорница.

Препоручујемо

Друштво

0 1

КОРАК ПО КОРАК: На који начин пензионер може да тражи прерачун примања ако се поново запослио

09. 04. 2022. у 15:46

Друштво

0 0

НЕ ЗНАМ ШТА ЈЕ ДОСАДА И НЕ БОЈИМ СЕ ПЕНЗИЈЕ: Психолог Александра Јанковић, од "Недељника", посланичке клупе до скорог пензионисања

08. 04. 2022. у 10:38

Друштво

1 56

ПЕНЗИЈА ДО 30.978 ДИНАРА УЛАЗНИЦА ЗА БЕСПЛАТНУ БАЊУ: ПИО фонд расписао конкурс за опоравак најстаријих у лечилиштима о његовом трошку

07. 04. 2022. у 10:38

Београд

2 3

НАПРЕД, НАЗАД - НЕМАМ ГДЕ: Урнебесан снимак пензионера за воланом и полицијске патроле у Обреновцу (ВИДЕО)

25. 03. 2022. у 21:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације