КАКО ЛЕЧЕ НАЈБОГАТИЈИ, ЛЕЧИМО И МИ: "Новости" у новоформираном Центру за минимално инвазивну хирургију УКЦС
БИО сам у најбољим светским центрима за хирургију, усавршавао се у Немачкој, Португалији, Грчкој, Турској, Француској... Ово што ми сада имамо у новој згради Универзитетског клиничког центра Србије, у погледу и опреме и простора, боље је него у многим болницама које сам видео у свету, чак и у знатно богатијим земљама од наше! Ни у једном сегменту не заостајемо ни за најсавременијим центрима који се тек сада отварају на Западу.
Овако пред улазак у операциону салу за "Новости" говори доцент др Миљан Ћеранић, специјалиста опште хирургије. Пацијент је већ припремљен за операцију тумора дебелог црева. Екипа ће радити лапароскопски. То за пацијента значи избегавање великог реза и дугог опоравка.
Сви у сали спремни су за захват који ће потрајати наредних два и по - три сата, и за још један после њега, опет карцином дебелог црева.
У хируршкој сали на другом спрату УКЦС, са укупно 34 операционе сале, очи лаика се тешко привикавају на мрак. Светли само монитор на којем др Ћеранић и његов тим "контролишу" покрете инструмената, које су са камером увели у трбушну дупљу пацијента кроз мале отворе од неколико сантиметара.
Ово је новоформирани Центар за минимално инвазивну хирургију, први ове врсте на Балкану.
- Још се уходавамо и навикавамо на нови простор и опрему, наравно уз све "дечје болести" које доносе овако велике промене, али све је фантастично, па се човек на добро лако навикне. За осам дана у овом новом центру урадили смо 20 операција. Самим преласком у нови простор хируршки капацитети повећани су за 50 одсто, а биће и још већи. Идеја је да у овом центру оперишу и гинеколошки, уролошки, грудни и дигестивни хирурзи, ендокрини хирурзи... Формирамо тимове и спремамо се за роботску хирургију - прича доцент Ћеранић.
Први робот "Да Винчи" српско здравство очекује за највише годину дана. Сала за роботику је спремна у новом УКЦС.
- Добићемо моћан уређај помоћу којег ће се оперисати грудна, дигестивна, уролошка и гинеколошка патологија - објашњава др Ћеранић. - Реално је да се то догоди за 10 до 12 месеци, јер су то процедуре набавке које трају, и робот се прави по поруџбини. У Лисабону сам радио на "Да Винчију". Принцип је сличан као код лапароскопске хирургије, само што овде хирург управља лапароскопским стубом, а када има "помоћника" робота, онда хирург седи за конзолом, као у видео-игрици. Роботске руке су прецизније. Биће фантастично да роботска хирургија и код нас заживи.
У Центар за минимално инвазивну хирургију др Ћеранић преселио се из Прве хируршке клинике, која је прошле седмице обележила пуних 100 година рада. Хируршке сале у Клиници која је остала у старом простору, старе су грађевински око 90 година, па иако оне реновиране и у њима постоји све што је хирурзима потребно, услови за рад ту и у новој згради УКЦС, не могу се ни поредити. Јер, нови УКЦС, у новој кули на 12 спратова, није само нови простор. То је и потпуно нови концепт медицине.
Доктор Ћеранић је и главни за национални пројекат колоректалне лапароскопије, која је засад оформљена у 32 центра, али је самостално раде, уз четири клиничко-болничка центра, само још шест општих болница.
- Око 30 одсто карцинома дебелог црева оперишемо лапароскопски. Тај проценат још може да се повећа. Уз то што је такав приступ комфорнији за пацијента, који после четири или пет дана након овог захвата иде кући, док после класичне операције у болници остаје 10 дана, значајне су и уштеде за здравство, јер је и мања примена лекова. Намеравамо да наставимо с едукацијом. Екипе из унутрашњости долазиће сада овде у нови центар да заједно учимо, јер видимо да имају још проблема с дијагностиком, анестезијом - прича др Ћеранић.
УРГЕНТНИ ПРЕ ИНОСТРАНСТВА
У новом Центру за минимално инвазивну хирургију, који формацијски припада Ургентном центру, смештеном на прва четири спрата нове куле КЦС, уз др Миљана Ћеранића у екипи су још четири доктора.
- Засад је то довољно, али ушли смо у нешто потпуно ново, и сигурно ће бити потребно још кадра - каже др Ћеранић. - Поносан сам на колеге и целу екипу. Имамо заиста сјајне младе људе. У неколико конкурса Министарства здравља, које је по истом принципу као што скаути траже најбоље спортисте по целом свету, довело најбоље са медицинских факултета у здравствене установе, добили смо праве бисере. То су све били бриљантни студенти, спремни да оду у иностранство, а на овај начин је заустављен одлив кадра. Медицина може да се одржи и унапреди само едукацијом младих људи. Ми смо били прилично заостали, али сада смо ухватили корак са најбољим медицинским системима у свету.
Препоручујемо
КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР СРБИЈЕ РАДИ ПУНОМ ПАРОМ: Од јуче урађена чак четири оперативна захвата
31. 03. 2022. у 13:37
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)