ВАРТОЛОМЕЈ ПОНОВО ЦЕПА ПРАВОСЛАВЉЕ: Делимичним признањем цркве у Скопљу Цариградска патријаршија нанела нови удар канонском поретку
ЗВАНИЧНО признање православне верске заједнице у Северној Македонији од стране Васељенске патријаршије неканонско је мешање у јурисдикцију аутокефалне СПЦ и гест који потврђује да Патријаршија на Босфору и даље стоји на становишту по коме је 2018. изазвала украјински црквени преседан и трајно пореметила древни поредак међу црквама.
Ово је став који се, поводом контроверзне одлуке патријарха васељенског Вартоломеја и цариградског Светог синода око македонског црквеног питања, чује у СПЦ и њој блиским круговима. За многе је одлука о црквеном признању организације која себе назива "Македонска православна црква", упркос вишеструким упозорењима на овакав расплет - изненађење. С друге стране, више је аспеката овог чина који указују и да је црквени тријумф који многи у Скопљу већ прослављају - недоречен, крњ и са непредвидивим крајњим исходом.
Највећу штету од потеза патријаршије на Фанару, без сумње, претрпеће већ напукло православље, чије јединство, по свој прилици, одлази у историју. Вартоломеј је допринео да македонски раскол, рођен у комунистичкој врхушки Југославије, и убудуће буде велики камен раздора међу балканским народима.
У нижим слојевима саопштења цариградског Синода, међутим, многи су приметили и да заговорници аутокефалности МПЦ, наоко контрадикторно, нису успели у свом науму. Јер Црква у Скопљу ни у овој подели карата, у којој је стекла начелно признање, није успела да се домогне онога до чега јој је највише стало - томоса о аутокефалности. Формални акт признања није добила, али је зато изгубила име - садашњу "Македонску православну цркву" Цариград убудуће види под називом "Охридска архиепископија".
Део јавности у Северној Македонији не крије незадовољство што су уместо акта о самосталности од Вартоломеја добили јасан путоказ да је једина адреса за решавање административних питања - Патријаршија у Београду. Такође, патријарх Вартоломеј је на леђа Скопља последњим гестом навалио и Бугарску, чија црква, позивајући се на древно Самуилово царство и Охрид као једно од његових средишта, полаже право на назив "Охридска архиепископија". Бугари, отуд, без увијања тврде да су - покрадени.
Организација која је колико до јуче себе називала Македонском црквом, коју предводи самозвани архиепископ Стефан, Цариграду се захваљује и најављује наставак прекинутог дијалога са СПЦ.
- Настављамо разговоре са Српском патријаршијом до уређења коначног статуса наше цркве, како гласи и упутство Васељенске патријаршије - поручују из непризнате јерархије у Скопљу, која је у уторак одржала ванредну седницу Светог синода.
Иван Стоилковић, политички представник Срба у Северној Македонији, каже да је одлука патријарха Вартоломеја изазвала двоструке реакције.
- Поједини славе, јер у одлуци цариградског синода виде кључни корак ка стицању аутокефалности. С друге стране, пажљиво читање одлуке Фанара јасно је да је могућност да црква у Македонији сачува садашњи назив дефинитивно одбачена. Многи су очекивали томос о црквеној независности, кога такође нема. Уместо тога, патријарх Вартоломеј садашњу непризнату МПЦ упућује да своје административне проблеме решава са "мајком црквом" - Српском патријаршијом - објашњава Стоилковић.
Он подсећа и да је и даље отворено питање регистрације Православне охридске архиепископије, која делује у канонском јединству са СПЦ, те да и даље постоји кршење права српског народа у Северној Македонији.
- То је важно питање, а годинама нема чак ни малог напретка у решавању овог проблема - истиче наш саговорник.
Историчар Александар Раковић каже да је одлука Цариграда о признању тзв. цркве Северне Македоније самовољан и лукав потез учињен у моменту када су СПЦ и МПЦ биле близу заједничког решења о статусу македонске цркве.
- Ова искључиво политичка одлука не мења став СПЦ да је македонска јерархија и даље у њеном окриљу. Цариград је МПЦ увео у канонски поредак под именом "Црква Охрида", али нису дирали у територијални оквир СПЦ. Македонци су овом одлуком мало тога добили. Овај потез цариградског патријарха, уместо да лечи стање у Македонији, додатно производи нове проблеме - каже Раковић.
ИСТОЧНИ ПАПА У ЦАРИГРАДУ
ОДЛУКА Вартоломеја - "првог патријарха по части" у православљу за професора Правног факултета у Крагујевцу Зорана Чворовића је - катастрофална. Њом се, како каже, прејудицира коначни статус Цркве у Македонији.
- Само Српска црква има право да додели аутокефалност неком свом организационом делу. Вартоломеј је разбојнички упао на њену канонску територију, а расколнике у Македонији прогласио је за канонску цркву, позивајући се на наводно право да буде последња жалбена, апелациона инстанца у православљу, са правом да преиспитује одлуке помесних цркава - каже Чворовић и напимиње да је очигледно да Вартоломеј за себе жели положај "источног папе".
ДАЛИ ПРИЗНАЊЕ, УЗЕЛИ ЕПАРХИЈЕ
ПРИЛОГ тези да ће Македонци имати више штете него користи од Вартоломејевог "признања" јесте и тумачење по коме је будућа "Охридска архиепископија" остала без својих епархија у иностранству. Раковић подсећа да се то у случају канонског "развода" са СПЦ не би догодило:
- Иза ове политичке одлуке крије се тежња Цариграда да се пита за све, али реалност је да се о свему пита СПЦ. Македонски епископи морају сами да виде шта ће са чињеницом да су им одузете епархије које броје неколико стотина хиљада верника. Што се Цариграда тиче, МПЦ у расејању више не постоји. Македонци треба да ставе прст на чело јер је јединство њихове цркве одлуком Цариграда разбијено.
Препоручујемо
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)