БЛАГО НЕВЕСТИ КОЈОЈ ПОКИСНЕ ВЕНАЦ: Сто година од венчања краља Александра Карађорђевића са румунском принцезом Маријом (ФОТО)
СТО један топовски пуцањ са Београдске тврђаве 8. јуна 1922. у 10 часова и 20 минута најавио је главну свечаност венчања.
У 10.30, уз звуке сватовске песме, млађи брат, принц Никола, као девер из Двора извео је невесту која се сместила у свечане кочије са запрегом од шест пунокрвних белих коња. Свадбена поворка, на чијем је челу ношена застава краљевског дома, кретала се, нарочито декорисаним, главним београдским улицама до Саборне цркве.
Данас се навршава тачно 100 година од венчања краља државе СХС Александра и румунске принцезе Марије, догађаја који је обележио не само живот династије Карађорђевић, већ и политичку сцену Краљевине СХС, односно Југославије.
"Он у свечаној ђенералској униформи са свим декорацијама, дигнуте главе, ведра чела, насмејан, а она, свежа, величанственог изгледа у белој хаљини дугога шлепа. На глави јој младеначки венац од мирте усађен на другом венцу од златног тела, који се зракасто пружа преко шлепа. Око врата широк ђердан крупних плавих смарагда и дијаманата. Преко рамена лента Белог орла."
Централни тренутак свадбеног церемонијала био је сам црквени обред у Саборној цркви. Чин венчања после 11 часова вршио је патријарх српски Димитрије, уз свештено чинодејство чланова Светог синода: митрополита Варнаве, епископа темишварског Георгија, бококоторског и дубровачког Кирила и жичког Јефрема. По жељи самог краља, свадбеном церемонијалу су присуствовале и старешине манастира: Хиландара, Грачанице, Раванице, Дечана, Каленића и Студенице. Укупно 12 владика. То је после 22 године било прво краљевско венчање у Саборној цркви.
"Тајна" венчања одвијала се по унапред утврђеном протоколу, а завршила се потписима главних учесника самог акта венчања. Брачни пар, краљ Александар и краљица Марија, заведен је у књигу венчаних у цркви Св. Николе, при Двору. У изводу из књиге венчаних записани су, поред осталих и ови подаци: краљица Марија, "вере православне, народности румунске", краљ Александар, "вере православне, народности српске".
Процењује се да је преко 100.000 људи учествовало у свадбеним свечаностима, као учесници или посматрачи!
После церемоније венчања поворку су, при повратку, захватиле крупне капи кише и многи краљеви гости, који су били у отвореним колима, покисли су. Народ се, ипак, није разилазио са улица, уз добацивање народне изреке "Благо невести којој покисне венац" све док цела поворка није прошла. То је према писању штампе добродошло београдској општинској власти која није морала да употреби чистачке колоне. Јер, дан пре тога, када се краљевска породица возила у румунско посланство, била је толика прашина да су сви чланови краљевског дома с времена на време морали заклонити очи марамицом.
Пре ручка невеста је на улазу у Двор добила сито са пшеницом и бомбонама из кога је захватала и три пута бацала преко главе на присутне. Наконче је било једно мушко дете из Наталинаца, барјактар Михаило Шибалић, из Језера крај Никшића, чији је отац био барјактар на венчању краља Петра и кнегиње Зорке, стари сват Александров стриц, кнез Арсен, а кум, британски краљ Џорџ, кога је заступао његов син Алберт, војвода од Јорка.
После ручка за преко 300 званица у Двору, који је трајао од 13.30 до 16.15, младенци су у дворском парку примили 3.000 хрватских сељака из свих жупанија Хрватске и Славоније које је предводио краљевски намесник за Хрватску Јурај Деметровић и народни посланик Грга Анђелиновић, а затим су са високим гостима присуствовали великој ревији трупа на Бањици, са 18.000 војника, где је пред оба краља и краљице "дефиловала и наша историја." По повратку са Бањице, краљ и краљица провозали су се централним београдским улицама опкољени радозналом масом света који је преплавио Београд. Док се у двору давала опроштајна вечера на Калемегдану је 350 музичара приредило концерт "веселих мелодија" да би на крају речна флотила приредила велики ватромет.
Ни та свечаност није могла да протекне, а да краљ не подели радост са својим ратницима. Војници су носили заставе које су изнете из свих бојева као сведоци њихових напора и патњи. При уласку у Двор, још на степеништу, честитао му је један слепи ратни инвалид. На свечаном ручку у Двору његови најмилији гости били су опет ратници.
Краљ и краљица су око 11 увече, отпутовали на Блед да на миру, у савршеној приватности, проведу своје прве брачне дане. Шестог септембра 1923. године, у 2.55 ујутру је "рођено здраво мушко дете", престолонаследник Петар Други Карађорђевић.
"Ви сте победили", рекла је румунска краљица улазећи на краљевску јахту за повратак у Букурешт. "Ви добисте краљицу, а ја остах без ћерке", биле су њене речи.
Браком решено и питање граница у Банату
БЛИСКА сарадња два двора доприносила је учвршћењу сарадње између две земље.
Веридба и женидба југословенског краља са румунском принцезом, којом су успостављене родбинске везе између две балканске династије, имала је велики политички значај. Такво обележје томе чину давало је већ присуство представника влада обеју држава, као и њихови говори и договори, како на веридби, тако и на свадбеним свечаностима у Београду. Приликом веридбе Пашић и Нинчић, с једне, и Братијану и Јонеску, с друге стране, коначно су решили питање о повлачењу границе у Банату између Румуније и Kраљевине СХС. Сви су били сагласни да ће династичком везом ојачати већ створени политички савез за заједничку одбрану тековина националног ослобођења, допринесе консолидацији односа у Централној Европи и учврсти Малу Антанту.
С румунске стране се нарочито истицало да ће Румунија заједно са Чехословачком, бити посредник између истока и запада. На крају женидбом српски двор се ородио са румунским двором који је имао родбинске и друге везе са значајним дворовима у Европи, чиме је југословенски краљ подигао сопствени углед. Kоначно, како је то дефинисао Јонеску "сједињење двеју краљевских породица крунише савез двеју нација".
Марија одмах освојила Србе: "Ја вам од срца благодарим!"
БУДУЋА краљица у народу је, како се говорило, постала омиљена онда када је са балкона Старог двора, након што је први пут дошла у своју нову домовину, окупљене поздравила на српском рекавши: "Ја вам од срца благодарим!".
На венчању у Саборној цркви, на патријархово питање узима ли Александра за мужа, Марија је на српском рекла: "Хоћу! Да!".
Александар Карађорђевић је имао 34 године и од 1921. био је краљ, али без краљице. Зато је женидба била не само лична ствар, већ и државно питање.
У избор супруге за југословенског краља укључио се и политички врх Краљевине СХС. Главно питање је било да ли краљица треба да буде "из народа", или некa принцезa или кнегињa са европских дворова. Како је у династији Карађорђевић до тада био обичај да се жене Српкињама, закључено је да би добро било да краљ изабере "странкињу" и тако истовремено "оплемени династију" и подигне међународни углед државе.
Румунска принцеза Марија имала је тада 22 године и била је једна од најлепших и најобразованијих принцеза тадашње Европе. Рођена је као треће дете румунског краља Фердинанда, њена бака по мајци је била сестра руског цара Александра Трећег, а деда по мајци други син британске краљице Викторије. Имала је надимак Мињон, школовала се на најпрестижнијим школама. Осим румунског говорила је енглески, немачки и француски.
Наводно је принцеза пристала чим су јој показали фотографије краља Александра. Марија је одмах почела да учи српски и до тренутка поласка за Београд већ је владала основама и могла је да се споразумева.
Препоручујемо
ФЕЉТОН - НАЈВОЉЕНИЈА СРПСКА КРАЉИЦА: Марија је освојила срца људи своје нове домовине
11. 06. 2021. у 18:00
СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - СКАНДАЛ СА УСТАВОМ: Како је краљ Александар умало остао без круне
07. 11. 2021. у 16:00
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (1)