ХИЛАНДАРАЦ НИКОДИМ БИО ПОДУНАВСКИ СВЕТИ САВА: Србин Светогорац утирао православни коридор од Србије све до Сибира

СТИХОВИ свечане песме "С нами Бог разумјејте јазици..." одјекују у мислима док се с лакоћом читају натписи српском ћирилицом на фрескама манастира Тополнице из 14. века, скривеног у проширењу клисуре истоимене реке на обронцима румунских Јужних Карпата.

Фото Б. Субашић

"Јазик" - језик, био је у средњем веку синоним за народ, а судећи по записима и натписима Тополнице и других манастира Олтеније, Срби су тада били бројни. Данас их по званичној статистици у овом делу Румуније нема, остали су само бројни топоними, имена села и првих православних манастира саграђених са ове стране Дунава.

Од Водице, преко Бистрице и Тополнице, до Тисмана, сви су они баштина Светог Никодима Освећеног, српског монаха из Хиландара чија се просветитељска улога у кнежевинама Влашкој и Молдавији пореди са оном коју је Свети Сава имао у Србији.

- Моравска Србија је била за време кнеза Лазара уточиште монаха и црквених људи уопште, који су се склањали од Турака. Лазарев углед је нарочито скочио откако су његовим настојањем измирењне Српска и Цариградска цркве. На том послу кнеза су помагали инок Исаија и Никодим Грчић с којим је првих година 15. века започела српска писменост и књижевност у средњем Подунављу - записао је академик историчар Ђорђе Сп. Радојчић.

Кренули смо Никодимовим путем преко граничног прелаза на брани ХЕ "Ђердап 1", а први знак вековног присуства Срба био је огроман билборд са рекламом кафане која прави српски роштиљ. Тражили смо много важнији, а неугледан путоказ за манастир Светог Антонија у Водици из кога је Никодим започео своју просветитељску мисију. Од храма и конака у коме се живело по правилима Савиног Хиландарског типика данас стоје само остаци монументалних камених зидина. Нема обележја да су ту на српскословенском написане прве богослужбене књиге на којима се темељи данашња Румунска православна црква. У олтенијском манастиру Бистрица је начињен препис Душановог законика, који је био уџбеник права владарима војводства Влашке, које у историју улази тек у 13. веку.

Тополница је била скит Водице, издвојена монашка насеобина, где су по строгим атонским прописима тиховали исихасти и подвизавали се на голом камену литице оближњег брда Духовна.

Foto: Фото Б. Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

Данас је име светог Никодима који је донео ћирилицу и писменост исписано латиницом поред фреске над капијом Тополнице. У храму из 14. века који је осликан и споља и изнутра, натписи су углавном ћирилични на српскословенском, мада су неки преправљани на румунску ћирилицу. У новом храму Тополнице, направљеном као црква брвнара, натписи су латинични.Верник Јон нас је видевши да смо странци љубазно поздравио и рекао да је Тополница задужбина Светог Никодима. Када је чуо да смо из Србије узвикнуо је: "Добро дошли! И Никодим је био Србин".

Великорумунска шовинистичка политика вођена од половине 19. века, а нарочито после 1945. када су Срби из ових крајева етнички очишћени, није успела да покида културну везу коју је створио Никодим. Далековиди монах-дипломата манастире је, по угледу на Хиландар основао као "ставропигијалне", независне од локалних црквених власти, па су они вековима били једини чувари православља, нарочито после 1700. када су свештеници влашке митрополије прихватили унију и признали папску власт.

Од Никодима до 17. века српскословенски је био и језик црквеног богослужења и дворова у Влашкој и Молдавији, што сведочи да су га сви разумели, али не само у овим кнежевинама.

Никодимов просветитељски подухват је био само део великог плана светогорских монаха који су својим манастирима у 14. веку створили коридор пан-православног јединства од Србије до Сибира. Британски историчар Грејем Спик је ову цивилизацијску артерију назвао "Атонски Комонвелт" и она је вековима била мост између Русије, преко Молдавије и Влашке до Балкана и Атоса у османском ропству.

Остаци манастира Водица Светог Никодима у Румунији, Фото Б. Субашић

Језик влашке митрополије је од 17. века румунски, а писмо је била ћирилица до друге половине 19. века, када је замењена латиницом, из политичких разлога. Западне силе су тада одлучиле да пресеку везу Русије и Балкана, стварајући од кнежевина Влашке и Молдавије Словенима ненаклоњену државу, упркос вековном заједничком животу.

Уз подршку Цариградске патријаршије са Фанара румунска црква је раскинула половином 19. века канонско јединство са Београдском митрополијом, а појавила се великорумунска идеологија конструисана на западним дворовима. У новије доба нешто слично се десило са Кијевском Русијом, историјском колевком руске државе, у совјетско време названом Украјина, где је интензивно развијана свест о различитости од Русије.

Тополница код Турну Северина, Фото Б. Субашић

СРПСКА ИМЕНА СЕЛА-МЕТОХА

НЕВИДЉИВЕ границе Никодимовог карпатског Атоса се могу пратити по српским именима села-метоха његових манастира: Бистрица, Жидовштица, Сушица, Преклечевци, Поток, Жарковац, Бањица, Јеловица, Кумански брод, Бистрица Калуђеровци, Струмица, Србошоро, Расово... Многа од њих постоје и данас, са именима која су румунизована, али и даље препознатљива.

Препоручујемо

Друштво

3 4

МПЦ-ОА ЈОШ НЕМА ПОТПУНУ АУТОКЕФАЛНОСТ: Упркос одобрењу СПЦ, Македонце чека још једна рунда борбе за цркву

08. 06. 2022. у 08:30

Друштво

0 1

РЕПОРТЕРИ: Враћање имовине манастиру Дечани међу условима за пријем Приштине у Савет Европе

07. 06. 2022. у 21:07

Друштво

1 11

У ЦАРИГРАД ИДУ СА СРПСКИМ ТОМОСОМ: Млада црква добила право коришћења, али не и присвајања манастира

07. 06. 2022. у 07:00

Друштво

0 3

СРБИ ХИЛАНДАР "САЗИДАЛИ" И НА КАРПАТИМА: "Новости" на лицу места у клисури Черне на трагу заборављене баштине (ФОТО)

05. 06. 2022. у 20:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације