ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ АРХЕОЛОГА КОД КРАЉЕВА: Насеље је постојало од 5.500. до 4.500. године пре нове ере, с краја јединствене винчанске културе
АРХЕОЛОШКА истраживања у Дивљем пољу у Ратини код Краљева, на самом ушћу Ибра у Западну Мораву, значајна за склапање мозаика унутрашње организације винчанских насеља и културе на простору данашње Србије и централног Балкана, у завршној су фази, и то пре него што на овој локацији прође траса будућег ауто-пута Појате - Прељина. Штавише, на тој траси "укрстили" су се винчанска и много млађа култура из латинског периода, што је за стручњаке велики изазов.
Фото: Г. Шљивић
Према речима руководиоца пројекта проф. др Славише Перића, научног сарадника Археолошког института из Београда, реч је о богатом и специфичном налазишту насеља из доба неолита, с краја винчанске културе, између 5.500. и 4.500. године пре нове ере.
- После тог периода насеље је напуштено, а око другог или трећег века пре нове ере наилази се на трагове боравка носилаца културе млађег гвозденог доба, на такозвани латински период. Они су далеко мање боравили на овој локацији, али су користили остатке неолитске архитектуре тако да су на њима подизали неке своје објекте. То нама на известан начин компликује методологију истраживања, а с друге стране имамо једно богатство налаза које говори о континуитету овог насељеног места - појашњава професор Перић.
Јесенас су обављена геомагнетна снимања, а актуелна истраживања, започета су средином марта.
- Евидентирали смо 12 објеката, већином коришћених за становање, а два објекта су имала привредну функцију, највероватније за сушење жита. У насељу је пронађен изузетно велики број камених жрвњева што значи да су се неолитски становници интензивно бавили земљорадњом. Пронађен је и велики број камених тегова коришћених за риболов у Ибру и Западној Морави. То су, највероватније, биле и основне привредне гране - прича професор Перић. - Код покретног материјала нема разноврсности. То су уједначене сировине када је у питању окресано камено оруђе и када је реч о глачаној каменој секири од тзв. беле стене. Оне су се вероватно лако обрађивале, али и лако ломиле, тако да их је много пронађено.
Површински налази и подаци од локалног становништва указују да се ово неолитско насеље, према речима нашег саговорника, простирало на око 10 хектара. У зависности од континуитета, претпоставља се да га је истовремено насељавало око 1.000 становника.
Додаје и да је овај део локалитета истражен и да се може предати на даљу експлоатацију, али и да ће, док се не приближе машине на изградњи "Моравског коридора", истраживачи свакако искористити да дођу до још неког новог податка.
- Други, знатно већи део локалитета, који је на савременом насељеном простору, остаје нам за нека будућа истраживања.
ЈАМЕ ЗА РИТУАЛЕ
ДА је овај локалитет од посебног значаја, сведочи и што смо први пут пронашли јаме које су очигледно коришћене у ритуалне сврхе ван насељеног дела, што је на нашим просторима познато из бронзаног доба. На територији Бугарске, на пример, такве јаме се јављају и у неолиту, а ово је први пут код нас - наглашава проф. Перић. - Према ономе што смо утврдили, могу бити овалног и кружног облика. Очекивали смо трагове сахрањивања, али тако нешто нисмо пронашли. Очигледно је, међутим, да те јаме нису биле за свакодневну употребу.
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)
ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.
30. 12. 2025. у 20:45
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Живео са породицом у гарсоњери, а онда је уследила изненадна посета у новогодишњој ноћи
ЛЕГЕНДАРНИ глумац и један од омиљених комичара бивше Југе, Миодраг Петровић Чкаља забављао је генерације гледалаца. "Паја и Јаре", "Камионџије", "Сервисна станица", "Љубав на сеоски начин", Врућ ветар", "Пут око света" су само нека од остварења у којима је играо и изазивао код људи једну од лепших емоција - смех.
01. 01. 2026. у 12:31
Коментари (3)