ДЕЦЕНИЈА РАДА МАЛО ЗА ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК: Упркос распуштању Владине комисије, Удружење правника наставља писање правног кодекса

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

24. 06. 2022. у 14:00

РАВНО седам година од када је отворена јавна расправа о Преднацрту Грађанског законика, Удружење правника Србије најавило је да ће завршити израду овог најзначајнијег правног кодекса, иако је комисија коју је формирала држава за његово писање - распуштена.

ДЕЦЕНИЈА РАДА МАЛО ЗА ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК: Упркос распуштању Владине комисије, Удружење правника наставља писање правног кодекса

Рад на грађанском кодексу за првих десет година коштао 134 милиона динара, Фото З. Јовановић

Тадашња јавна расправа трајала је више од две године и окончала се тако што је Влада 2019. донела одлуку о престанку рада Комисије.

Закључак да се посао настави потврђен је на недавно одржаним "Будванским правничким данима", а, како нам је речено у Удружењу правника, нова, самостална комисија радиће убудуће бесплатно.

- Размотрићемо све предлоге, примедбе и сугестије који су стигли током јавне расправе и ангажовати стручњаке из разних области, што нисмо могли док је претходна комисија била ограничена бројем чланова и буџетом - кажу у Удружењу.

- Финалну верзију Законика израдићемо као публикацију и објавити, а наравно понудићемо је и надлежном министарству. На њима је да ли ће ту верзију узети у разматрање. Ми сматрамо својом патриотском дужношћу да окончамо започет посао.

Комисију за израду Грађанског законика образовала је влада Војислава Коштунице, 16. новембра 2006. године, са задатком кодификације облигационог, стварног, породичног и наследног права и израде текста Грађанског законика. За првих десет година, како је објављено, у њу је уложено 134 милиона динара. У јуну 2015. званично је отворена јавна расправа о Преднацрту ГЗ, али посао никада није окончан. У међувремену преминуо је председник Комисије, академик проф. др Слободан Перовић.

Оно што су до тада правни експерти урадили, објављено је у књизи, са прилозима 150 учесника расправе, у 10.000 примерака, у посебном издању часописа "Бранич" Адвокатске коморе Србије.

Три су била "камена спотицања" за јавност у Преднацрту: питање рађања за другог (сурогат материнство), истополне заједнице и еутаназија. Генерално, највећу пажњу изазвао је део посвећен породичном праву, посебно потпуна забрана физичког кажњавања деце. У њему се могло наћи и увођење институције брачног уговора, као и нормирање имовинских права која би проистекла из истополне заједнице. Побољшана су и решења везана за ванбрачну заједницу и предложено увођење алиментационог фонда за децу чији родитељ не испуњава дужности. Још пре јавне расправе одустало се од црквене форме брака, која би била пуноважна као и брак склопљен пред матичарем. Предвиђено је било и формирање демографског фонда за стимулисање наталитета.

Фото промо

Мада је за јавност породични законик најатрактивнији, суштински најважнији, кажу у Удружењу правника, јесте део о стварном праву, који регулише својинске односе. Осим ових и општег дела, ту су и делови који се односе на облигационе односе и наслеђивање.

Србија је, иначе, четврта земља у Европи која је добила Грађански законик, још 1844, по узору на Аустријски грађански законик из 1811. Донет је за време владавине Уставобранитеља и кнеза Александра Карађорђевића, а његов творац је Јован Хаџић. Пре њега на снази су били само Наполеонов Коде сивил (1804), поменути Аустријски грађански законик и Холандски законик (1838). Наш је писан од 1829. и састојао се од само 950 чланова. Важио је читав век, до 1946, а и данас се примењују неки чланови у случају правних празнина.

Регион без цивилног кодекса

НИЈЕДНА земља настала из бивше Југославије нема грађански законик. У Црној Гори је било речи о његовом доношењу 2018, али до данас се предлог није нашао пред посланицима, иако ова држава има богату традицију кодификовања грађанског права још од времена чувеног Валтазара Богишића. Немају га ни Словенија, Хрватска, БиХ и Македонија. Власти у Приштини, последњих месеци најављују рад на свом законику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!