ПРИХВАЋЕНИ НА БАЛКАНУ И У РУСИЈИ: Горан Шарић о пореклу Рома које на овом простору датира од 1362. године
ТРИБИНУ коју је посветио „белом Рому" и „једном од највећих Хрвата" – новинару Жељку Малнару и „добром духу предавања" – ромском дечаку ког је срео и фотографисао на путу до Културног центра, Горан Шарић почиње легендама везаним за Роме, како би најпре указао на приче које су надалеко познате и које се у много чему преклапају са званичним подацима о овом народу.
Фото: А. Шемић
Он наводи да су прва озбиљнија истраживања о њиховом пореклу била заснована на лингвистици, будући да је језик „једина књига" коју су Роми са собом понели напуштајући Индију. Шарић гледаоце фотографијама води путем који је за Роме био судбоносан, указујући и на податке о њиховим генетским карактеристикама који их потврђују као становнике азијских предела.
Још 1362. године помињу се у документима на нашим просторима, када су почели да се мешају са балканским народима. Неки од њих су за време владавине Отоманске империје прихватили турски језик и идентитет, док су други албански и тако учествовали у етногенези овог народа. Шарић напомиње да су бројне државе имале негативан однос према Ромима, а да су најбоље прихваћени на Балкану и у Русији, где нису ловљени, прогањани и убијани.
Роми су живели и живе као светске луталице, чувајући своје обичаје и организујући живот у чергама.
Као „непријатељи расно утемељене државе" много су страдали током Другог светског рата, а број жртава се процењује на милион и по. Шарић наводи да је највећи геноцид над Ромима извршен у НДХ, где је страдала готово цела ромска популација – између 25 и 80 хиљада људи.
Једно од њихових главних обележја јесте „романипен", односно, ромска душа или укупност ромског духа, који могу поседовати и људи који нису Роми пореклом. У уметности су овековечени на разне начине, а неки од најпознатијих примера су Богородичина црква у Паризу, Отело, Кармен, Ван Гогова слика Каравани, филмови Дом за вешање и Црна мачка, бели мачор, музика бенда Gipsy Kings и бројна друга дела у којима су романипен и чергарски начин живота били инспирација за уметничко обликовање слике о овом народу.
Шарић истиче како су Срби и Балкан поносни на своје Роме и њихов идентитет и на заставу под којом ниједан рат није вођен и трибину завршава наводом песме „још једног од највећих Хрвата", Џонија Штулића, који у песми „Балкан" пева: „Ми смо људи Цигани, судбином проклети / увијек неко око нас дође па нам пријети".
Предавање Горана Шарића, католичког теолога, на тему „Порекло Рома" може се погледати на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Препоручујемо
УТИЦАЈ ПРОМЕНЕ ВРЕМЕНА НА ЗДРАВЉЕ: Ова група грађана је најугроженија
11. 03. 2026. у 09:12
ЈЕДНАН ГРАД У МИНУСУ, У ДРУГОМ ПРОЛЕЋЕ: У Србији јутрос чак 16 степени разлике
11. 03. 2026. у 08:24
"НАДАМО СЕ ДА ЋЕ ОСТАТИ У СКЛАДИШТУ" Хрватски министар у паници због најновијих ракета: Вучићева Србија и снага наше војске једина тема!
СРБИЈА председника Александра Вучића и снага наше војске, која је Вучићевим залагањем подигнута из пепела, једина је тема у Хрватској!
10. 03. 2026. у 18:10
ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице
АМЕРИЧКИ војни истражитељи верују да је вероватно да су америчке снаге одговорне за напад на иранску школу за девојчице у којем је у суботу погинуло више десетина деце, али још нису донели коначан закључак нити су завршили истрагу, рекли су за Ројтерс двојица америчких званичника.
06. 03. 2026. у 08:23
ТРАМП НИ НЕ ПОМИШЉА ДА УДАРИ НА ОВО ОСТРВО: Кад би се то десило Иран би пропао - бомбе одјекују по целој земљи, само тај део не дирају ФОТО
ВЕЋ више од недељу дана, из Техерана и остатка Ирана стижу драматичне слике уништених складишта горива и стубова црног дима који су настали услед израелско-америчког бомбардовања. Али једно место у северном Персијском заливу остало је нетакнуто.
10. 03. 2026. у 21:47
Коментари (0)