МРЗЕ СВЕ ШТО ЈЕ СРПСКО, ПА И СВЕТИЊЕ: Институције и заштитари осудили демолирање капије Цркве Светог Спаса у Призрену

ВАНДАЛСКИ напад и демолирање капије на улазу у посед Цркве Светог Спаса у насељу Поткаљаја у Призрену најоштрије је осудило наше Министарство културе и информисања.

Фото: Принтскрин

Ова црква је и раније више пута била је на мети вандала, откинут је крст и украдена врата капије, а паљена је и тешко оштећена током мартовског погрома 2004. године.

Најновији у низу инцидената открила је пре неколико дана група ходочасника која је отишла у обилазак цркве и тамо затекла разваљену гвоздену капију на уласку у црквени посед.

- Ово је још један у низу екстремистичких излива мржње према културном и верском наслеђу српског народа на Косову и Метохији - пише у саопштењу Министарства културе. - Насилни чин који јасно сведочи да атмосфера страха и антицивилизацијско понашање према српском културном наслеђу на КиМ не јењавају. То је посебно видљиво управо на примеру ове светиње будући да ово културно добро од изузетног значаја није први пут на мети насилника.

У саопштењу се наводи да у данима када је присутна ескалација напада на српске цркве, манастире и споменике културе, лажна и неутемељена кампања Приштине којом из дана у дан посеже за културним артефактима добија додатно карактер театра апсурда:

- Јасно је колико су лицемерне претензије Приштине да присвоји културно наслеђе, са јединим циљем да злоупотребом и фалсиковањем изгради непостојећу државност и културни идентитет такозваног Косова. Министарство ће наставити да штити културно наслеђе од свих насртаја и покушаја злоупотребе и неће дозволити да овакви покушаји остану без одговора.

Нешто раније огласила се Канцеларија за Косово и Метохију из које су затражили брзу реакцију полиције и најоштрије санкције за извршиоце овог злодела. Оценили су да "притисци на српски народ и угроженост верских објеката расту из дана у дан, а албански политичари додатно појачавају међуетнички раскол покушајима да оптуже Београд за сву своју неспособност да на простору КиМ обезбеде миран суживот за људе свих националности". Ово је, иначе, 13 напад на објекте СПЦ на КиМ од почетка године.

Некада је у Прзрену и околини било цркава и манастира готово као дана у години. Од ретких које су претекле до данас Црква Светог Спаса има најлепши положај. Налази се у некад српском делу града, у Поткаљаји - подграђу, на брду изнад реке Бистрице, на пола пута између центра града и призренске тврђаве Каљаја. О односу призренских власти према српској светињи говори и то да је цела Каљаја осветљена, док је само она у мраку!

Фото: Принтскрин

- Капија је демолирана, а тек ћемо да видимо ко ће и колико брзо да је оправи - каже др Бојан Поповић, руководилац Галерије фресака за "Новости". - Црква Светог Спаса је типична властелинска задужбина, коју је подигао родоначелник Бранковића. Наиме, саградио ју је 1330. велможа Младен Владојевић и 1348. приложио манастиру Свети Архангели, задужбини цара Душана. Његов син је био Бранко Младеновић, од кога је потекла династија Бранковића. Црква Светог Спаса је мала, складна и узана, са једном куполом у коме је био исписан 102. псалм. Ту је био низ анђела који окружују Богородицу у челу куполе. То је било уметничко дело. Црква је грађена од опеке и камена, у српско-византијском стилу. У њој није могло да се представи ишта више од оног што је у већини цркава неопходно, а то су велики празници и делови циклуса Христовог страдања. Претпостављамо да се у припрати налазе портрети ктитора који још нису откривени испод слојева малтера.

Данас је црква у већој конструкцији. У 19. веку призренски Цинцари, пореклом из Москопоља, добили су право да је користе. Они су покушали да направе већу цркву, али је никад нису завршили. Црква Светог Спаса је постала део њеног северног брода. Конзерваторски радови урађени су у другој половини 20. века, а од 1990. она се налази на листи споменика културе од изузетно значаја за Републику Србију. Албанци су овај храм први пут спалили, демолирали и однели олован покривач у мају 1999, а у марту 2004. од албанског насиља није га спасио ни бункер немачког Кфора који се налазио у близини.

Фото: Канцеларија за КиМ

- Добро је да 2004. није минирана, као неке друге цркве и манастири - каже Поповић. - Али, после пожара фреске су потамнеле, пропале, изгубиле се. Француски конзерватори, који су долазили на позив из привремених косовских институција су покушали да их очисте, али су оне и данас слабо видљиве. О томе, као и о некадашњем изгледу ове цркве, имамо документацију у Галерији фресака.

Препоручујемо

Друштво

1 3

РАЗВАЉЕНА КАПИЈА НА УЛАЗУ У ПОСЕД ЦРКВЕ У ПРИЗРЕНУ: Огласила се канцеларија за КиМ - „Антисрпска хистерија не јењава“

29. 07. 2022. у 07:50

Политика

1 1

ПОРУШИЛИ 135 СРПСКИХ СВЕТИЊА, А ДЕВИ ОБНАВЉАЈУ КУЋУ: Провокација одмах по захтеву тзв. Косова за пријем у СЕ

18. 05. 2022. у 09:40

Србија

0 1

БОЖЈЕ ДЕТЕ У БОЖЈЕМ СЕЛУ: Владика је у Нифонту видео велики духовни жар, неизмерну љубав према људима и посвећеност

14. 03. 2022. у 20:39

Друштво

0 1

ДЕВИЧ, ТЕМЕЉ СРПСКОГ ТРАЈАЊА: У древном манастиру крај Дреничких шума на КиМ , који је кроз векове делио судбину страдалог народа (ФОТО)

19. 12. 2021. у 08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације