ВИШЕ МЕДАЉА НЕГО ГОДИНА! Матуранткиња из Београда Мара Раичковић добила Светску награду за иновацију

СА 17 година је добила награду Светске организације за интелектуалну својину - WIPO Schoolchildren"s Trophy за иновативно биопаковање.

Мара Раичковић са наградом, Фото: М. Анђела

За непуних годину дана освојила је три златне, три сребрне и две бронзане медаље за научноистраживачке радове на међународним такмичењима, у конкуренцији више од 200 вршњака из целог света. Она је Мара Раичковић, полазник Центра за таленте "Београд 2" и матурант Осме београдске гимназије.

Осмех је њен заштитни знак, а спонтаношћу, харизмом и природном лепотом Мара шири позитивну енергију свуда око себе. Иако су јој биологија и хемија биле прва љубав и отвориле врата Центра за таленте "Београд 2", лепеза њених интересовања је широка. У последње време највише пажње јој привлачи психологија, па ће истраживање које припрема за светско такмичење у Малезији на јесен бити из ове области.

Матуранткиња у лабораторији, Фото Приватна архива

У разговору за "Новости" Мара нам открива да је награда за иновацију припала раду "Еколошки значај ин витро размножавања одабраних врста печурака: студија случаја екстрацелуларних метаболита". Проналазак је биопаковање за прехрамбене производе, засновано на природним макромолекулима, односно полисахаридима. Они нису токсични, нити штетни за животну околину када се разграде.

- Више од 60 одсто укупног отпада на планети, што се мери у милијардама тона, припада паковањима за храну - наводи Мара.

- Она су токсична, праве се од фосилних горива која нестају, доводе до ефекта стаклене баште. Због тога је потребно наћи ново решење, јер ово није одрживо и планета не може више да издржи оволику количину отпада. Фокусирала сам се на полисахариде из гљива Shiitake и Schizophyllum commune.Испитивала сам њихову антимикробну активност, јер је код паковања за храну велики проблем што микроорганизми могу да продру кроз амбалажу и контаминирају храну, а то може изазвати тровање. Управо ти полисахариди могу да спрече продирање бактерија у храну.

На међународном такмичењу у Ирану Марин рад, у којем је повезала историју и токсикологију, био је најбољи. Бавила се краљем Митридатом Шестим, којег неки сматрају првим алхемичарем. Он је развио "митридатијум", универзални лек против свих отрова, уносећи мале количине токсина у себе. Покушао је да се убије, али није успео јер је постао имун на све отрове.

- Злато сам освојила и за рад о природним антибиотицима, који би били алтернатива за постојеће, јер око 80 одсто њих које човек унесе заврши у животној средини. То доводи до резистенције, па болести које сада лечимо нећемо моћи за десет година - објашњава млада научница.

- На интернационалном такмичењу у Индонезији најбољи је био рад у коме сам објаснила како перје може да се преради и буде у саставу цемента. Ти синтетички материјали могу бити веома добра изолација. Перје може да послужи за исхрану, а уз посебне процесе прераде добија се укус меса. Такође, користи се за микрочипове, биофилмове...

Фото: М. Анђела

Сребро је Мари припало за истраживања из психологије о томе како различити типови личности реагују у стресној ситуацији. Занимљиво је да су резултати показали како су интровертни типови, односно затворени и повучени, спремнији на борбу од екстровертних.

Међу награђеним радовима је и истраживање о потопљеној култури гљиве комуне шизофулум, чији екстракт има антивирусне особености, па би се могао користити као превенција и против ковида 19.

- Бавила сам се и гуамском болешћу, која је специфична за острво Гуам - прича Мара. - То је комбинација Паркинсонове и Алцхајмерове болести и ширила се као куга. Упоређивала сам разна истраживања. Закључак је да, највероватније, становници оболевају због биљке цикас, чије су семенке токсичне, а користе се за прављење традиционалног хлеба. Да би се то доказало, морала бих да одем на острво.

Наша саговорница истиче да пуно чита и тако налази идеје за своје радове. Све пише на енглеском језику, а због пандемије презентације су онлајн. Тренутно ради истраживање о томе како се развијају укуси током одрастања, шта нам је то дато од родитеља, а шта је оно што ми, током живота, одлучимо да волимо.

ПОДРШКА

СВЕ награде Мара Раичковић је освојила као полазник Центра за таленте "Београд 2":

- Велику подршку сам имала од Николе Срзентића, директора Центра за таленте "Београд 2" и ментора др Бориса Пејина с Института за мултидисциплинарне студије, као и остали полазници. Истраживања радимо у лабораторијама Универзитета у Новом Саду.

СИСТЕМ ОБРАЗОВАЊА НИЈЕ ДОБАР

ИАКО је одличан ученик, наша саговорница истиче да систем образовања у нашој земљи није добар, јер се све своди на репродуковање градива, без развоја критичког мишљења.

- Током лета сам похађала онлајн курс Универзитета Стенфорд - прича нам Мара.

- Сваког дана смо имали да прочитамо по 40 страна неке литературе. На часу нас нико није питао да то поновимо, него смо дискутовали, постављали питања, изводили закључке на основу прочитаног. Кад год сам професорки послала мејл одмах би ми одговорила, дала савет, сугестију. Код нас у школама тога нема, тражи се да учимо напамет, градиво је обимно. Ни не сећам се шта сам учила из појединих предмета у трећој години.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације