БРЕНДИРАЛЕ ПЕКМЕЗ ОД ЛУДАЈЕ: Жене из малог Иђоша обогаћују туристичку понуду Кикинде, припремајући деликатес по рецептима својих бака
ГРАДСКА управа у Кикинди, у сарадњи са Туристичком организацијом, чини велике кораке у промоцији града као пожељне туристичке дестинације, а однедавно и под слоганом "Град добрих људи". Раскошне туристичке разгледнице из вароши са севера Баната шаљу се преко највеће манифестације, једне од званично најбољих у Србији, "Дана лудаје", која је ове године отворена јуче, а трајаће до 18. септембра.
Чувени "Дани лудаје" нису само у знаку мерења најтежих и најдужих бундева, већ и карневала, концерата и изврсне понуде домаће аутентичне хране. Осим тога, свако село има неку своју фешту, која на аутентичан начин представља традицију, обичаје и навике његових житеља. тако, Нови Козарци имају "Питијаду", али и "Стронг мен" такмичење, Наково "Фестивал фолклора", Банатско Велико Село "Крајишки вишебој", Мокрин "Гусанијаду" и Туцање ускршњим јајима, Иђош "Фестивал вина", Руско Село "Фестивал гулаша" и етно-камп, Сајам "Жетелачке свечаности".
Свакој од ових манифестација најбољи "укус и зачин" дају жене које припремају домаћу храну за госте, да нико не би отишао ни гладан ни жедан. Истовремено, ове вредне жене са села труде се да промовишу, али и да заштите производе које су саме "креирале" и чувају тајну њиховог припремања. Тако су Иђошанке брендирале пекмез од лудаје, односно бундеве, а на путу су да то исто ураде и са крофнама. Овај пекмез је прави деликатес, а настао је по идеји Весне Буљин.
- Моја идеја је била да направимо такав пекмез јер ми је свекрва причала да је она од бундеве правила нешто што је звала кркљуш. То је, у ствари, био данашњи пекмез, али са врло мало шећера, па је можда био и киселији. Свекрва својој деци, пре шездесет или седамдесет година, није могла да купи слаткише, а није их ни било као сада. И шећер се тада мање користио, јер сиромашније породице нису могле ни да га купе. Главни слаткиш био је у ствари тај кркљуш, који је свекрва деци давала са хлебом или неким дебљим палачинкама - одаје нам Весна шта ју је инспирисало да направи пекмез од лудаје.
Тако су од некадашњег кркљуша, спретне Иђошанке направиле пекмез, који је сигурно бољег квалитета и дуготрајнији од оног који су некада правиле њихове свекреве, мајке и баке. Жене из Иђоша су отишле и корак даље, па су захваљујући повезивању са другим удружењима пекмез од бундеве и брендирале.
- Пекмез од бундеве брендиран је захваљујући удруживању са пријатељицама из још четири удружења из банатска села Лазарево и Бело Блато код Зрењанина, Бока у општини Сечањ, и два из Кикинде односно из Мокрина и нас из Иђоша. Тако је настала мрежа "Женски диван". Захваљујући "Дивану" ми смо брендирале наш производ и продајемо га и преко те наше мреже и непосредно - открива нам Биљана Ђурђулов, уз Удружења жена Иђош, које је основано 2011. године и окупља петнаестак чланица.
Иђошанке су прошле године изрендале око 400 килограма бундеве и оставиле је на чување. Од те сировине направиле су пекмез, којег готово да више нема на залихама.
- Остало нам је још врло мало, тек толико да имамо још само за "Дане лудаје". Осим пекмеза, правимо и ликер, што још нико није понудио, а имамо и сокове и остале деликатесе од лудаје. Наш пекмез и ликер су најтраженији - поносно откривају Биљана и Весна.
КАО СВАКИ ДРУГИ, АЛИ...
ПЕКМЕЗ од бундеве прави се као и сваки други, није компликовано за нас које умемо са лудајом. На три килограма бундеве додајем пола килограма шећера. Има ту, наравно, још неколико малих тајни, али то чувамо само за себе - уз осмех нам каже Весна Буљин.
Не откривајући, ипак до краја свој рецепт, наговестила је:
- Добар пекмез од бундеве или лудаје, мора да буде из иђошке шерпе.
Иђошанке су познате и по прављењу крофни. А када овај стари слаткиш нафилују пекмезом, па још уз то послуже и ликер од бундеве, ето јединстевног укуса и уживања за непца. Чак и она врло пробирљива.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)