ЦРТАЛИ И КУЛЕ И МЕТРО: У Београду, постхумно, изложба архитеката Бранислава и Марије Јовин
ДВОЈЕ значајних архитеката, Бранислав и Марија Јовин, који су се лавовски борили за добро наше културе и архитектуре, од синоћ су својим делима присутни у Библиотеци града Београда.
Фото Н. Скендерија
На паноима који чине изложбу "Марија и Бранислав Јовин, на бранику архитектуре" изложени су њихови најзначајнији пројекти - остварени и неостварени.
Радили су они до последњих тренутака својих живота. Дубок траг оставили су свако из свог домена: Марија Јовин Јуца (1934-2018) као архитекта-конзерватор и рестауратор, а Брана Јовин (1935-2018) као архитекта-урбаниста. У најзначајнија Маријина дела сврставају се обнова манастира Студеница, Пећка патријаршија, обнова тврђаве Голубац... Пројектовала је цркву и конаке за први српски манастир у Националном парку Нијагарини водопади. Она и Синиша Темерински су добили Награду за ауторско дело архитектуре "Вечерњих новости" за пројекат заштитне конструкције над налазиштем Лепенски вир и центар за посетиоце. А, Бранислав је добио две Октобарске награде - за Мостарску петљу и за Дунавски и Савски кеј, код хотела "Југославија", а можда је његов најзначајнији (нереализован) пројекат Метро Београд.
- Пре него што сам се замонашио, питао ме је игуман да ли има нешто што нисам завршио у световном животу. Одговорио сам му да нисам направио помен преминулим колегама, а он ми је рекао да ћу то сада боље да урадим - испричао нам је монах Симеон, замонашени архитекта Слободан Драговић, који је иницирао циклус изложби "Инок Симеон" (Симеон Мироточиви п. а.) Асоцијације српских архитеката, у намери да сачува од заборава дело познатих преминулих српских архитеката генерације којој сам припада.
О делу Марије Јовин говорио је архитекта Синиша Темерински, са којим је урадила многе пројекте.
- Јуца је радни век посветила очувању културне баштине, оном највреднијем и најугроженијем делу градитељства - рекао је Темерински.
- У манастир Студеницу је дошла као архитекта почетник, да би после четврт века тај манастир довела да постане део Светске баштине. Након што су спаљени конаци у Пећкој патријаршији, једина је из Републичког завода за заштиту споменика културе смела да 1980. оде у Пећ. Сви остали су то одбили. У рекордном року је израдила пројекат и извела обнову спаљених конака.
Дунавски кеј и Лепенски вир, Фото Н. Скендерија
Јовинови су заједно пројектовали трг испред Музеја 25. мај, данашњег Музеја Југославије.
Радили су га баш у време када је Тито умро. Тада су добили задатак да "направе нешто" где ће бити сахрањен. Направили су Кућу цвећа.
- Бранислав је као мало ко задржао чврстину и доследност истинског архитекте сатирући својим гласом разума и аргументима игноранте, макар они били чврсто утврђени на власти, притом трпећи сву тежину њихових санкција - рекао је архитекта Слободан Малдини.
Бранислав и Марија Јовин, Принтскрин/Фото Н. Фифић
РУКОМ НАЦРТАО ЦЕО СОМБОР
НА изложби је и фасцинантан пано на коме је приказан цртеж целог Сомбора који је Бранислав нацртао руком. На оригиналном цртежу површине око седам квадрата, приказао је сваки прозор, сваки димњак у овом граду.
- Бранислав је био ренесансна личност, али, нажалост, многа његова изванредна дела нису реализована - каже монах Симеон.
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)
ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.
30. 12. 2025. у 20:45
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
ОВО СУ КРИЛИ: Испливала дуго чувана тајна Ане и Бастијана
РАЗВОД Ане Ивановић и Бастијана Швајнштајгера била је једна од главних вести претходне године.
02. 01. 2026. у 08:40
Коментари (0)