БИТКА НА КОЗАРИ МЕЂУ НАЈВАЖНИЈИМ ЛЕКЦИЈАМА: Херојска планина једно је од одредишта које је Музеј жртава геноцида предложио за екскурзије

Љ. БЕГЕНИШИЋ

29. 10. 2022. у 15:59

БИТКА на Козари, која се одвијала пре равно 80 година, симбол је страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа у Другом светском рату.

БИТКА НА КОЗАРИ МЕЂУ НАЈВАЖНИЈИМ ЛЕКЦИЈАМА: Херојска планина једно је од одредишта које је Музеј жртава геноцида предложио за екскурзије

Фото: Н. Скендерија

Пре Козарачке битке, почетком јула 1942. године, почела је непријатељска офанзива у којој су почињени монструозни злочини над српским народом. Немачке и усташке јединице са око 35.000 војника напале су Козару и Поткозарје, а том приликом спаљено је, уништено и опљачкано 140 села.

На овом подручју у то време убијено је око 40.000 цивила, а 68.000 је одведено у усташке и нацистичке логоре смрти, међу којима више од 23.000 деце. У крвавој бици против усташа и Немаца партизанске јединице окончале су вишенедељни непријатељски напад.

Козарачка битка постала је један од симбола борбе против непријатеља током рата, а на једном од врхова Козаре, на вису Мраковица, подигнут је монументални споменик палима за слободу у Другом светском рату са меморијалним зидом на коме је уписано 9.921 име страдалих партизана и народа.

Читав устанак на Козари је био важан за партизански покрет отпора, а касније је постао саставни део послератне југословенске митологије, која је славила јунаштво и мучеништво слабијих и лошије наоружаних партизана и цивила. Због свега тога, историчари су Козару називали митском планином.

Све то су и разлози да се и ово место страдања неизоставно уврсти на листу одредишта која ће ученици основних и средњих школа из Србије обилазити на екскурзијама и рекреативним наставама. Иницијативу да се места страдања и злочина над српским народом у време Другог светског рата упишу на мапу школских излета потекла је од Музеја геноцида. Министарство просвете прихватило је иницијативу и тренутно припрема стручно упутство за организацију путовања које ће бити прослеђено свим школама у Србији.

Министар просвете Бранко Ружић је подржао иницијативу, оцењујући да ће се тако допринети развоју свеопште културе сећања у нашем друштву.

- Обиласком локалитета посвећених сећању на жртве ратова, ученици би употпунили и продубили своја знања о усташким и другим злочинима над недужним цивилним жртвама и њиховом страдању. Важно је да то учинимо због будућих генерација. Ученицима треба још више приближити збивања из Другог светског рата, посебно о страдању Срба, Рома и Јевреја - указао је Ружић.

КОМПЛЕКСИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ

КАО места која ђаци треба да посте, а која се налазе изван Србије, Музеј геноцида предложио је и Јасеновац, масовну гробницу козарачке деце у оквиру комплекса загребачког гробља Мирогој, Спомен-парк Дудик код Вуковара, логоре Госпић, Јадовно и Паг, Спомен-подручје "Даница" у Копривници, Јастребарско, стратишта у Сиску и Глини. На списку су и Доња Градина, Пребиловци, Тјентиште, Стари брод код Вишеграда, али и места у иностранству као што су Маутхаузен, Аушвиц-Биркенау, Треблинка, Дахау...

Илустрација В. Н.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (1)

ЦЕО ТЕНИС У ШОКУ: Чувена тенисерка уградила вештачке груди, а онда је откривено и ово! (ФОТО)