Друштво

ВЕРОВАЛИ СЛОВЕНСКОЈ РУСИЈИ И ФРАНЦУСКИМ ИДЕЈАМА: Др Александра Колаковић о утицају две државе на српску елиту крајем 19. и почетом 20. века

КЦНС

31. 10. 2022. у 22:04

ЦИЉ нове трибине која тематизује руско-српске односе јесте да се, како др Александра Колаковић наводи, осветли и компарира утицај веза Срба са Русијом и Француском у време сукоба два блока европских сила.

ВЕРОВАЛИ СЛОВЕНСКОЈ РУСИЈИ И ФРАНЦУСКИМ ИДЕЈАМА: Др Александра Колаковић о утицају две државе на српску елиту крајем 19. и почетом 20. века

Наслеђе руско-српских и француско-српских односа гради представе и перцепције у актуелном тренутку и стога је важно приказати место Србије у међународним односима тога доба. Годину дана након што је званично на снагу ступио Француско-руски споразум (1894), дошло је и до кључне промене српске спољне политикe која је означила удаљавање Србије од Аустроугарске и окретање ка Русији и Француској.

Др Колаковић истиче да Русија није очекиваном брзином мењала своју политику према Србији, али да то није спречило један значајан део српске елите да и након Берлинског конгреса у њој види „заштитницу" и „моћну узданицу". Поред традиционалне савезнице Русије, српски интелектуалци су веровали како Француска може одиграти улогу значајног чиниоца у пружању економске и дипломатске подршке Србији, што постаје смерница српске спољне политике од периода склапања Француско-руског споразума до Великог рата.

Увиђајући значај Русије и Француске за политичку судбину Србије они се од 1894. године посвећују детаљнијим анализама спољне политике, међународних односа и стања у јавном мњењу ових држава.Др Колаковић напомиње како су велика очекивања од Француско-руског савеза манифестована надом да чланице овог савеза помогну Србији 1908, 1912. и 1913. године, као и око реализације идеје југословенства, али српски интелектуалци су увиђали и ограничености домета савеза које су покретали интереси Русије и Француске, који се до Великог рата нису у довољној мери поклапали са српским.

Иако је руски утицај био јак међу Србима, био је и ограничен страхом од руске аутократске власти и економске заосталости у поређењу са Западом, те су као привлачнија идеологија јачали западњачки либерализам и демократија. Истовремено, све већи број Срба школује се у Француској, а утицаји које преносе у српску културу везују је за западну и мењају ставове српских интелектуалаца према неославизму.

Др Колаковић истиче како су одушевљеност величином Русије и културом Француске измешане у мислима српских интелектуалаца почетком 20. века, те да су упоредо као узори истицани „православна и словенска Русија" и „француске идеје" слободе, једнакости, братства као универзалне тековине напретка, као и француски радикализам.

Предавање др Александре Колаковић „Срби о Русији и Француској од Анексионе кризе до Великог ратаˮ може se погледати на Јутјуб каналу KЦНС.

Конгресни биро Туристичке организације Србије обележио је вечерас 18 година рада свечаном доделом престижног признања „Конгресни амбасадор Србије“, које се традиционално уручује представницима академске, научне и стручне заједнице заслужним за јачање међународног угледа Србије као конгресне дестинације. На јубиларном, десетом окупљању у хотелу Хајат, ову ласкаву титулу понело је осморо истакнутих професора, научника и стручњака, чиме је укупан број Конгресних амбасадора достигао 97.

06. 12. 2025. у 17:11