Друштво

ВЕРОВАЛИ СЛОВЕНСКОЈ РУСИЈИ И ФРАНЦУСКИМ ИДЕЈАМА: Др Александра Колаковић о утицају две државе на српску елиту крајем 19. и почетом 20. века

КЦНС

31. 10. 2022. у 22:04

ЦИЉ нове трибине која тематизује руско-српске односе јесте да се, како др Александра Колаковић наводи, осветли и компарира утицај веза Срба са Русијом и Француском у време сукоба два блока европских сила.

ВЕРОВАЛИ СЛОВЕНСКОЈ РУСИЈИ И ФРАНЦУСКИМ ИДЕЈАМА: Др Александра Колаковић о утицају две државе на српску елиту крајем 19. и почетом 20. века

Наслеђе руско-српских и француско-српских односа гради представе и перцепције у актуелном тренутку и стога је важно приказати место Србије у међународним односима тога доба. Годину дана након што је званично на снагу ступио Француско-руски споразум (1894), дошло је и до кључне промене српске спољне политикe која је означила удаљавање Србије од Аустроугарске и окретање ка Русији и Француској.

Др Колаковић истиче да Русија није очекиваном брзином мењала своју политику према Србији, али да то није спречило један значајан део српске елите да и након Берлинског конгреса у њој види „заштитницу" и „моћну узданицу". Поред традиционалне савезнице Русије, српски интелектуалци су веровали како Француска може одиграти улогу значајног чиниоца у пружању економске и дипломатске подршке Србији, што постаје смерница српске спољне политике од периода склапања Француско-руског споразума до Великог рата.

Увиђајући значај Русије и Француске за политичку судбину Србије они се од 1894. године посвећују детаљнијим анализама спољне политике, међународних односа и стања у јавном мњењу ових држава.Др Колаковић напомиње како су велика очекивања од Француско-руског савеза манифестована надом да чланице овог савеза помогну Србији 1908, 1912. и 1913. године, као и око реализације идеје југословенства, али српски интелектуалци су увиђали и ограничености домета савеза које су покретали интереси Русије и Француске, који се до Великог рата нису у довољној мери поклапали са српским.

Иако је руски утицај био јак међу Србима, био је и ограничен страхом од руске аутократске власти и економске заосталости у поређењу са Западом, те су као привлачнија идеологија јачали западњачки либерализам и демократија. Истовремено, све већи број Срба школује се у Француској, а утицаји које преносе у српску културу везују је за западну и мењају ставове српских интелектуалаца према неославизму.

Др Колаковић истиче како су одушевљеност величином Русије и културом Француске измешане у мислима српских интелектуалаца почетком 20. века, те да су упоредо као узори истицани „православна и словенска Русија" и „француске идеје" слободе, једнакости, братства као универзалне тековине напретка, као и француски радикализам.

Предавање др Александре Колаковић „Срби о Русији и Француској од Анексионе кризе до Великог ратаˮ може se погледати на Јутјуб каналу KЦНС.