"ЛЕГЕНДЕ" СУ МИ И ЖИВОТ И ПЕНЗИЈА: Зоран Дашић Даша, оснивач познате групе, активан и сада, пише песме и чита књиге

ОД жеље да иза њих остане само једна песма, бар као алиби за потрошено време, до наступа у Шведској у Гетеборг концертној сали, пет дана после Паваротија.

Фото Н. Скендерија

Овако би најкраће могло да се каже за каријеру групе "Легенде", дугу скоро четири деценије. Њихов оснивач, Зоран Дашић Даша, створио је више од 150 песама које су они отпевали, написао је три књиге, његова поезија нашла се и на страницама "Антологије савремене сатире".

Небројано пута награђен за трајни допринос култури, око десет година члан је Удружења књижевника, а ипак, скромно, за "Новости", каже да не може себе да "стави у исти кош" са Миком Антићем, Андрићем и Мешом Селимовићем.

Свој радни век провео је на телевизији као уредник музичког програма, док су "Легенде" биле хоби, како Даша са осмехом наводи, од ког се живело.

Треће доба омогућило му је да се више посвети ономе што је започео, и живео, током претходних 35 година.

- Не пецам, немам викендице, ја пишем песме, то ме испуњава. Као и увек, причам свој живот, који је заправо отпеван кроз нашу музику. Бог ми није дао глас, али ми је дао да напишем. Али, стварам их из душе, за нас. Пар песама сам поклонио другима, не продајем, јер их не "штанцам". И много читам. Књиге шире видике, чак се и сваким новим читањем исте, открије нешто ново - говори Даша.

Фото Н. Скендерија

Члан је и Удружења композитора, као и Српске академије музичко-сценских уметности.

Шали се да га има свуда. Воли да живи, јер док си активан 20 сати дневно ти живиш, кад то спадне на три-четири, е ту си већ готов.

"Легенде" никада нису ишле у корак са временом и комерцијалом, али су биле и остале аутентичне. Чврсто стоје иза свог рада, јер им је главни императив да их не буде срамота.

То нажалост, шали се Даша, никада није ишло под руку са новцем, али уз слободу јесте.

Они не свирају одређен жанр већ су, каже, између Балашевића и Звонка Богдана.

- Музика је широк појам, што бисмо се ограничавали. И приватно слушам све што је добро, али, признајем, највише блуз, односно "Пинк флојд", Гарија Мура, Питера Грина... Волим нашу изворну народну музику. То је наслеђе које треба неговати и страшно сам разочаран што је не можемо чути на домаћим радио-станицама. Нико то више не пушта, а мени је заиста од свих награда којих је, нескромно ћу рећи, било много, најдража "Чувари традиције" - прича саговорник.

Желео је Даша да постане популаран, касније је то, с годинама, прерасло у поштован.

Упркос каријери од готово пола века, овај се композитор, текстописац, књижевник, гитариста, тамбураш стално преиспитује да ли је урадио нешто вредно у животу.

- Говоре да сам екстремно скроман, а у ствари су моје амбиције високе. Кад су критеријуми ниски брзо се остваре, онда остајеш празан, обузме те гордост. Себе никад нисам сматрао славним, ја не признајем звезде. Помислим и ја понекад да сам на врху, преда мном гледам амбисе и мрак, а онда бацим поглед ка небу - како сам мали и када сам јак - сликовито објашњава Даша.

- У животу ми се остварило много тога што нисам могао ни да сањам, а наравно да има и оно нешто неостварено. Задовољан сам и да тако остане, јер добро је све док имаш нешто да те вуче горе.

БОРА ЧОРБА ДАО ИМЕ ИЗ ШАЛЕ

ЗБОГ плаката групе "Силуете" легенде но.1, чији је Зоран Дашић члан био, настало је Даша Легенда. Касније када се из "Крсманца" окупило њих неколико са Бором Чорбом одлази у ПГП да преда плочу.

- Долазимо код Станка Терзића, он страх и трепет. Прихватио нас је због Боре, он нам је био "гаранција". Треба да наведемо име бенда, а ми се нисмо договорили. Чорба каже: "Ма, пиши тамо Легенде". Екипа из бенда је мислила да се шалимо, а мени је на прву звучало препотентно. Ипак, испоставило се као пун погодак, кратко, јасно, провокативно, лако се памти - открива Даша.

САВА ЦЕНТАР НАПУНИЛИ 60 ПУТА

"ЛЕГЕНДЕ" су 60 пута наступале у Сава центру, одржали су концерте широм земље и региона, а свирали су и на најелитнијим местима широм света. Након концерта у Кливлендској филхармонији у Охају, поклонио им се и захвалио на чаробним звуцима Србије човек у златно белом оделу.

- Нема он појма ко смо ми, а ни ми ко је он. Нема ни везе, било је једино битно да је он нас идентификовао са Србијом. Касније смо сазнали да је то у ствари био највећи живи диригент, Немац, који је наследио чувеног Карајана - кроз смех прича Даша.

Препоручујемо

Друштво

0 1

НЕСУЂЕНА ФРИЗЕРКА САД ЛЕПИ ТАПЕТЕ: Добрила Мијаиловић, и у седмој деценији уз помоћ супруга неуморно молерише

06. 10. 2022. у 17:00

Друштво

1 1

КРАЉИЦА ИГРЕ ПОД ОБРУЧИМА: Марија Вегер Демшар, најбоља кошаркашица свих времена са југословенских простора

06. 10. 2022. у 08:35

Друштво

0 1

БАБЕ УЧЕ СТРПЉЕЊУ, А МАМЕ ВАСПИТАВАЈУ: Утицај старијих на одрастање деце има позитивне и нежељене ефекте, али родитељи су ти који одлучују

25. 08. 2022. у 11:18

Друштво

0 0

ДУХ СТАРОГ БЕОГРАДА ЧУВА У ПАРФЕМИМА: Ненад Јованов више од седам деценија негује породичну традицију ручног прављења префињених мириса

25. 08. 2022. у 11:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације