ДНЕВНА ДРЕМКА КРИВАЦ ЗА ЛОШ САН: Са поремећајима спавања мучи се 30 до 60 одсто старије популације, што утиче и на погоршање здравља

ГОДИНЕ са собом доносе многе промене у људском организму, а једна од њих, чак врло честа, јесте поремећај сна.

Др Лела Трикош, Фото П. Митић

И док се неки муче по целу ноћ, преврћу у кревету, устају безброј пута, па се због тога још и прехладе, за друге се чини да спавају сваки час, глава им само клоне како се примире, без обзира на то да ли седе испред телевизора, са неким ручним радом, новинама или чак и усред разговора.

- Има ноћи када ми се чини да ока не могу склопим. Као да ми неки трнци пролазе ногама.

Устајем, туширам стопала врућом, па хладном водом, онда се потпуно расаним, на крају седнем и пеглам. То бар не прави буку и не будим комшије - каже Милена Станисављевић, пензионерка из Београда.

Љубица Стојков из Новог Сада жали се да јој се ритам спавања променио од када је завршила радни век, а на погоршање дужине и квалитета сна нарочито утиче штитна жлезда, са којом има проблема.

- Увече не могу да издржим, па сам око 10 у кревету, а онда се око три-четири сата пробудим и не знам шта бих са собом. Лети изађем у двориште, чистим, пијем кафу, читам, али зими је теже јер ћу пробудити супруга. Не једном сам кувала ручак пре зоре - признаје наша саговорница.

Фото Shutterstock

Између 30 и 60 одсто старијих од 65 пати од несанице, а ова појава је доминантна нарочито код мушкараца од 85 година и навише, наводи начелник Болнице за психијатрију КБЦ Звездара др Лела Трикош, специјалиста психијатрије.

- Несаница је симптом, а не дијагноза - примећује др Трикош.

- Када траје мање од месец дана, у питању је пролазна несаница, до шест месеци је краткорочна, а после шест месеци је већ хронична. Пацијенти имају синдром немирних ногу, старије мучи бол као резултат дуготрајних обољења, инсомнија може бити и последица неуролошких болести, попут Паркинсонове или Алцхајмерове, затим артритиса, кардиоваскуларних болести, анксиозности, депресије, деменције...

До несанице код неких људи могу довести и лекови за одређене хроничне болести, рецимо за снижавање крвног притиска, диуретици (због чега често ноћу иду у купатило) или антидепресиви. На дужину и квалитет сна негативно утичу и кофеин и алкохол. Алкохол може да опусти, али у другом делу ноћи повећава напетост и дугорочно штети сну.

И дневно дремкање смањује ноћно спавање, а пензионери неретко имају тенденцију да оду на спавање раније, будући да немају превише обавеза, па се онда буде у зору.

- Са старењем и иначе долази до промене архитектуре спавања, мање времена се проводи у спороталасном сну, краћи су периоди РЕМ сна, спавање је испрекидано, више времена је потребно за успављивање, особе се рано буде. То је нормална нуспојава. Смањују се и ефикасност и квалитет сна, па онда преко дана долази до прекомерне поспаности, умора, проблема са функционисањем, концентрацијом, памћењем. Зато је за старије битно направити обрасце спавања и никако не треба потцењивати проблем несанице, јер она може да прерасте у хроничну инсомнију, која погоршава телесно здравље - каже др Трикош.

Наша саговорница додаје и да је утврђено да несаница чешће погађа усамљене људе, удовце или разведене, оне са нижим приходима и нижим образовањем. Повећава ризик од кардиоваскуларних обољења. Чешћа је код дијабетичара и код анксиозних, а лечи се регулисањем хигијене спавања. То, како објашава др Трикош, значи да дневно спавање не сме да премаши пола сата, да се избегава узимање кофеина и алкохола по подне и увече, као и тешке хране пред спавање, да особе иду у кревет када су уморне, да нема лешкарења.

Свако ко не може да заспе за 20 минута, требало би да устане, попије чај, чита књигу или се бави другом "мирнијом" активношћу док му се не приспава. Никако не би требало стално гледати на сат, јер то додатно повећава напетост и ствара нервозу. Ујутро би требало устајати увек у одређено време, без обзира на то када се легне. Ноћу избегавати остављање упаљеног светла ради одласка у тоалет и инсталирати дискретније лампице.

- Уколико ово не да резултата, људи би требало да се обрате психологу или психијатру, постоје различите технике опуштања, когнитивно-бихевијорална терапија... Самолечење је опасно, без обзира на то да ли су у питању лекови или биљни препарати, валеријана или мелатонин, јер се не зна које нуспојаве могу да изазову. Специјалиста лекове прилагођава сваком пацијенту, зависно од пратећих болести и других лекова које узима.

ЛЕЧЕ ДЕПРЕСИЈУ И САМОЋУ

ДОКТОРКА Трикош објашњава да је хиперсомнија, односно претерана поспаност, углавном резултат ноћне несанице, а када то није случај, обично је индикатор да нешто друго није у реду. Може је изазвати превише лекова или соматска и психијатријска обољења, а процене су да око 15 одсто људи с депресијом превише спава.

ЗАСТОЈ У ДИСАЊУ

ДО повећане потребе за сном може довести и опструктивна апнеја за време спавања, поремећај који узрокује да људи на тренутак престану да дишу док спавају. Она нарушава нормалан циклус спавања.

Препоручујемо

Друштво

3 6

СТАРОСТ ЈЕ БОЛЕСТ И МОЖЕ ДА СЕ ЛЕЧИ: Научници тврде да би човек могао да живи можда чак и бесконачно, али још нису докучили како

20. 10. 2022. у 07:00

Друштво

0 0

СВИ ВОЛЕ МАЈСТОР ГЕЏИНЕ ПЉЕСКАВИЦЕ: Милосав Павловић из Ниша и у десетој деценији активан као у најбољим годинама

07. 10. 2022. у 10:30

Друштво

0 4

МОЗАК УЗ УКРШТЕНИЦЕ 10 ГОДИНА МЛАЂИ: Да ли решавање енигматике помаже очувању менталног здравља старијих?

07. 10. 2022. у 07:39

Друштво

1 5

МОЈЕ ТРЕЋЕ ДОБА ЈЕ ТРЕЋА СРЕЋА: Биљана Вилимон, сликарка и књижевница о писању, унукама, навикама за здрав живот...

25. 08. 2022. у 11:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације