БОЈЕ СУ СВЕТЛО ЊЕНИХ ОЧИЈУ: Иако готово слепа, Јелена Јаконић из Кикинде ствара уметничка дела

Р. Шегрт

17. 11. 2022. у 11:33

СВАКО се с недаћама бори на свој начин. Али мора да има снаге. Не треба сести, кукати и чекати. Живот је леп, колико год да је тежак.

БОЈЕ СУ СВЕТЛО ЊЕНИХ ОЧИЈУ: Иако готово слепа, Јелена Јаконић из Кикинде ствара уметничка дела

Фото Р. Шегрт

То је став Јелене Јаконић (35), слепе младе жене која је срећна што може да црта и слика.

А слика само светлим, веселим бојама. На њеним радовима нема ни црне ни беле. Чак и у смеђу додаје друге да добије мало нежнију нијансу. Црта и онда када дан није сасвим ведар и када је она мало невесела.

Ова Кикинђанка једино боје види. Све остало испред ње су тамне мрље. Не види чак ни оловку којом црта. На левом оку има "мрву светлости", а на десном мало више. Не види облике, али види боје. Оне су светлост њених очију.

- Мој живот је шарен и весео. Ма колико да је тежак, живот је опет леп. А радост је сликати - поручује.

Фото Р. Шегрт

Када је пре шест година у Кикинди приређена самостална изложба њених слика, пожелела је само да јој остане "онолико вида са колико може да слика". Ових дана, на Смотри стваралаштва слепих и слабовидих особа у Кикинди изложене су њене нове, опет прелепе слике, препуне боја. Најчешће је цртала фломастером који није сликарска техника, али чак и њимe Јелена са безброј тачкица створи уметничко дело.

- Разликујем мали или велики облик, али ми је нејасан изглед. Али боје разликујем - открива нам.
Мајка Жељка даје пуније објашњење.

- Она често каже оно што зна, а не оно што види. Каже оно што је научена и на основу тога закључи. И то често превари људе. Често ми каже да види мрљу од боје, али да зна шта је то. Ишле смо улицом и она ми каже да је паркиран камион. Знам да је немогуће да га види на тој удаљености, али она ми онда објасни да поред друма стоји нешто велико црвено, не мрда се. То је паркирано возило. Нисмо у селу, значи да није трактор. Нашом улицом не пролазе аутобуси, а то што стоји је велико. Значи да је камион. А видела је само црвену мрљу која се не мрда - објашњава Жељка.

Фото Р. Шегрт

Сви се питају како настају њене слике, јер јој је кретање у простору ограничено.

Објашњење је дала уметница Драгана Латиновић, која је била менторка за Јеленину прву изложбу.

- Део вида који јој је преостао омогућава јој препознавање боја и њихових нијанси, али не и облика. Њене слике су апстрактне композиције бојених површина које асоцирају на пределе наизглед препознатљивог реалног света. Мултиплицирањем мрља и нејасних облика у различитим бојама, њени радови се претварају у чулне вибрације. Откривају нам визуелне феномене преламања светлости које људско око услед рефлексне реакције на тродимензионални простор и облик није у стању да препозна - навела је Латиновићева.

Таленат ове слепе сликарке открили су педагози у специјалној ОШ "6. октобар" у Кикинди.

Некадашња директорка Дренка Томић и сликарка Вера Ђенге. Вајари Мирослава и Слободан Којић допринели су њеном социјалном и креативном развоју.

- Дренка је цртала линије на папиру тако дубоко да их је Јелена могла прстима напипати. А Вера је научила да бојом изрази своје емоције - открива нам Жељка.

Ипак, чини се да ниједног Јелениног успеха не би било да није огромне љубави и великог труда њене мајке. Жељка је заслужна за знање и искуства која је током детињства и ране младости Јелена стекла.

- Непрекидно сам јој причала, причала и причала, објашњавала, препричавала. Преносила и описивала шта је шта и како изгледа - наводи мајка.

Она се пре рођења деце бавила педагошким радом.

- Сликам кад сам расположена. Некада је то пола дана, некада цео дан. Некада данима не сликам. Зависи од тога колико сам испавана, од кише, од свега - прича Јелена.

Јелена са мајком Жељком, Фото Р. Шегрт

Каже да не воли белу боју, мука јој је од ње од рођења. Мајка додаје да је то асоцира на болницу, па због тога није међу омиљеним нијансама. Јелени је вид трајно оштећен, а лекари предвиђају тотално слепило. Још на порођају доживела је тешку трауму због излива крви у мозак. Једва је преживела. Има и благу ретардацију. И поред тога бави се цртањем и сликањем, иако нема никакво формално уметничко образовање.

- Није важно колико је живот тежак, већ колико има љубави у њему. А човек увек може да себи створи лепе емоције. Зато она не слика тамним бојама - прича мајка чему је учила ћерку - Јелена има свој испуњен живот. Припремала сам је за сваки период живота.

Објаснила да неће имати своју децу, али да зато воли сву децу око себе. Да има много љубави за друге.

За један дан слика површине длана

- ДРАГАНА Латиновић је више пута снимала Јелену. Она већ годинама прати њен живот, развој и сликање. Сада је у Немачкој, али повремено нас посети и снима Јелену.

Документарни филм о њој приказала је на својој изложби у "Цвијети Зузорић" у Београду. Тамо су онда били изложени и Јеленини радови - наводи Жељка.

Јеленине слике три пута су биле изложене на Тријеналу Музеја маргиналне уметности у Јагодини.

- За један дан не могу да насликам више од површине длана. Стављам тачку по тачку - објашњава нам, како је настала слика под називом "паун". У последње време на њеним сликама више је људи и издужених фигура. Вероватно јер је више схватила човека.

БАТИНА "МАЛА"

ЈЕЛЕНА инспирацију налази и свакодневном животу. Иако и ту има тежа страна, она слика ведрим бојама. Мајци помаже да брине о старијем брату Јовану (38) који је већ 16 година везан за кревет. Само је њему дозвољено да је зове "Мала". Остали чланови фамилије морали су да схвате да је Јелена одрасла. Иако не види ни свеску ни оловку, срећна је што може да црта и боји свој свет таме.

- Радост је сликати. Кренем да бојим, па шта испадне. Никада не планирам - каже Јелена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”