ЛЕСКОВЧАНКА КОЈУ СУ ЗВАЛИ - МУШКА МАРИЈА: Једина спона солунских ратника са породицама у Србији

Игор Митић
Игор Митић

17. 11. 2022. у 15:23

ЛЕСКОВЧАНКА Марија Рајковић била је једина спона српских војника на Крфу и њихових породица на југу Србије. Ова храбра жена је, ризикујући свој и живот чланова своје породице, кријумчарила пошту српских ратника и због тога добила надимак - Мушка Марија.

ЛЕСКОВЧАНКА КОЈУ СУ ЗВАЛИ - МУШКА МАРИЈА: Једина спона солунских ратника са породицама у Србији

фото: Народни музеј Лесковац

Бугари су строго забрањивали да у Лесковац стигне било каква информација из Грчке, а сва писма која су Лесковчанима упућивали њихови сродници са Крфа била су јавно спаљивана, док су људима којима су била упућивана наплаћиване новчане казне. Ко није имао да плати - био би претучен.

Сећање на Марију Рајковић, пре неколико година, оживели су историчари Мира Ниношевић и Верољуб Трајковић током прикупљања грађе за изложбу о Великом рату.

Марија је била мајка петоро деце. Са скромним знањем бугарског и немачког језика, пробијала се кроз барикаде до Крушевца и аустроугарске окупационе зоне где је радила канцеларија Црвеног крста из Женеве.

- Дотле већ беше Црвени крст у Крушевац заработија и ја сам си већ уфатила везу сас њега. И спроводила писма и аманети за наше Лесковчанке. Лагала сам како сам умејала. Неки пут сам крила писма у пасуљ, неки пут у брашно, а неки пут у уму. Једанпут сам ишла у Крушевац на три дана. И отуд грдну пошту донела – причала је Марија Рајковић после Великог рата.

Била је отресита и висока жена. Свирала је дудук, пуцала из пиштоља, пушила цигарете, а црнину је носила до краја живота жалећи сина кога су убили Бугари.

УМРЛА БЕЗ ПРИЗНАЊА

Марија је умрла 1938. године без пензије и било каквог другог друштвеног признања. Сећање на њена храбра дела брзо су избледела након ослобођења, а једини траг о великом подвигу остао је забележен у тадашњем „Лесковачког гласнику“. Марији је хуманитарни рад био преокупација и после рата због чега је за живота била веома цењена у друштву.

Шест месеци није било ни гласа од наших ратника пре него што је Марија донела прва писма у Лесковац. Делила их је по кућама под окриљем ноћи. Више пута је хапшена, али је ни то није спречило у науму који је био јачи од могуће освете окупатора. Марија је у пиротском затвору провела девет месеци, а у родни град се вратила са ослободиоцима.

- Богме, видеше Бугари да сам постала за њи голем опасност. Па тек један дан, баш на Светог Глигорија, ето ти га један судија сас два војника, с бајонети на пушке, и одведоше ме – сећала се Марија дана када је интернирана.

Лесковачки историчари су дошли до сазнања да је Мушка Марија, пре него што су јој такви канали прекинути, успевала и да подмити поједине бугарске војнике да раде за њу.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЕХАБИЈЕ МИ ОТЕЛЕ СИНА, САД НЕКА ГА И САХРАНЕ!: Новости у кући Милоша Жујовића са оцем Зораном, откривени детаљи из живота терористе

"ВЕХАБИЈЕ МИ ОТЕЛЕ СИНА, САД НЕКА ГА И САХРАНЕ!": "Новости" у кући Милоша Жујовића са оцем Зораном, откривени детаљи из живота терористе

ЗАНЕМЕЛА Мала Врбица код Младеновца. Одавде из овог села велике невоље је направио вехабија Милош Жујовић, који је покушао да испред Амбасаде Израела убије припадника српске Жандармерије.

01. 07. 2024. у 12:47

Коментари (1)

ТАТА НИЈЕ ТУ, НЕЋЕ ДОЋИ: Удовица Небојше Глоговца о најболнијем тренутку након његове смрти