ОБЕЛЕЖЈЕ И СРБИМА СТРАДАЛИМ У НОРВЕШКИМ ЛОГОРИМА: Иницијатива за подизање спомен-капела нашим сународницима на северу Скандинавије

Ј. Стојковић

01. 12. 2022. у 22:00

ПОСЛЕ великог успеха документарног филма "Логор смрти у Карашјоку", који је приказао истину о страдањима Срба у норвешким логорима током Другог светског рата, српска дијаспора у овој земљи покренула је иницијативу да се подигну спомен-обележја у неколико градова Норвешке којим ће се одати почаст страдалима, а истовремено ће бити места где ће потомци моћи да им се поклоне и запале свећу.

ОБЕЛЕЖЈЕ И СРБИМА СТРАДАЛИМ У НОРВЕШКИМ ЛОГОРИМА:  Иницијатива за подизање спомен-капела нашим сународницима на северу Скандинавије

Срби из логора "Ботн" код Рогнана граде "крвави пут", Фото Норвешки Музеј крвавог пута

- Иако у Ослу постоји спомен-обележје страдалим Југословенима, потомци страдалих српских логораша не скривају наду да ће ускоро на гробљима у Норвешкој, где су сахрањени њихови ближњи, бити изграђена обележја каква имају и други страдали народи широм света. Немци су, на пример, изградили капелу страдалим немачким војницима, стога сматрам да је време да и ми исто учинимо. Сигуран сам да ће норвешке власти разумети и одобрити изградњу капеле и крста на овим стратиштима - каже Бранко Димовић Димески, Србин са Косова и Метохије, који живи и ради у Норвешкој, а који је продуцирао документарац "Логор смрти у Карашјоку".

Прошло је 80 година од страдања српских логораша у логорима у Норвешкој. Према подацима до којих је Димовић са сарадницима дошао, за време Другог светског рата у логоре у Норвешку интернирано је 4.049 људи из тадашње Југославије, а њих 2.398 никада се није вратило кући. Већина уморених, око 95 одсто, били су Срби. Најмлађи је имао само 12 година.

- У Карашјоку је, а то са сигурношћу можемо рећи на основу спискова норвешке службе за ратне гробнице, убијено око 350 Срба, више од 98 одсто од укупног броја. Вермахт је у септембру 1943. издао саопштење да је од 263 умрлих, 140 стрељано, а 123 преминуло од исцрпљености и болести. После рата убијени Срби су сахрањивани на више места у општини Карашјок - открива Димески.

Он подсећа и да је градоначелник Карашјока Свеин Атле Сомби, током посете Београду у време премијере филма, пристао да се на месту страдања подигне православна капела како би посетиоци могли да запале свеће и поклоне се сенима страдалих Срба. Осим тога, како тврди, постоји и спремност градских власти у Ботну (где је такође био логор) да се то исто учини.

- Разговараћемо и са надлежнима у Србији и сигуран сам да подршка неће изостати. Велики подвиг учинили су и Норвежани који су као деца за време Другог светског рата ризиковали своје животе хранећи и дотурајући помоћ српским логорашима - каже Димески, не скривајући радост што Србија и Норвешка имају добре односе и показују спремност да заједно раде на томе да се страдали Срби не забораве.

Старина Милорад Ћебић и Ранка Јоковић из Београда, који су ових дана посетили Норвешку и место где су њихови најближи страдали у логорима сахрањени, као и многи други потомци спремни су да помогну овај пројекат, јер је свима стало да се не заборави.

ИЗУЗЕТАН ПРИЈЕМ ФИЛМА

ФИЛМ "Логор смрти у Карашјоку" имао је пет пројекција у Нишу и Београду и наишао је на изузетан пријем гледалаца и у Србији и у Норвешкој. Подржан је од Савеза српских удружења у Норвешкој, Црквене општине Свети Василије Острошки у Ослу, Амбасаде Србије у Норвешкој и Министарства одбране Краљевине Норвешке.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!