Друштво

СРПСКА ШЉИВОВИЦА САД СВЕТСКА: Наше омиљено пиће уписано је на листу нематеријалне баштине Унеска (ВИДЕО)

02. 12. 2022. у 12:00

ШЉИВКА, ракија, љута, мученица, раџа, препеченица, шљива, капљица, или, једноставно - шљивовица. Наша, јединствена. Од јуче је и светска, али са српским заштитним знаком.

СРПСКА ШЉИВОВИЦА САД СВЕТСКА: Наше омиљено пиће уписано је на листу нематеријалне баштине Унеска (ВИДЕО)

Унеско, чије је седиште у Паризу, уврстио је јуче на свом 17. заседању у Мароку наше национално пиће на Листу нематеријалне културне баштине човечанства.

Одлука Међународног комитета за нематеријално културно наслеђе донета је једногласно, а одбор за процену претходно је оценио да су испуњени сви услови да "Друштвене праксе и знања везана за припрему и коришћење традиционалне ракије од шљиве (шљивовице)" буду део светске "неопипљиве" баштине. У нашој делегацији су амбасадорка Србије при Унеску Тамара Растовац Самиашвили, Данијела Филиповић из Центра за нематеријално наслеђе Србије (при Етнографском музеју) и Јелена Братоножић из Министарства културе.

- За српски народ постоји више важних аспеката културе шљивовице, од узгајања шљиве, преко припреме традиционалне ракије, до њеног коришћења у јавном и приватном окружењу или током свакодневних обреда. Шљивовица је наше важно наслеђе. Улога коју има у друштву и појединачно чини да је она један од симбола нашег идентитета. Уверена сам да ће ово сврставање на Унескову листу нематеријалне светске баштине омогућити да се ојачају очување свих елемената ове праксе и њена видљивост на међународном нивоу - поручила је амбасадорка Растовац Самиашвили, која је дуго примала честитке колега после донете одлуке.

У званичном документу Унеска наведено је да пракса око шљивовице, традиционалне ракије од шљиве, обухвата комплексна знања и вештине за припрему пића у кућном окружењу као и њену свакодневну употребу током ритуала.

- То је велики скуп различитих знања, вештина и веровања који обухватају и узгој традиционалних сорти шљиве, припрему ракије, али и све оно како се ракија користи у животу, од славских обичаја и свадбених обичаја, до традиционалног лечења. Номинација обухвата и традиционална занатска знања: казанџијски и пинтерски занат, као и израду чутура - каже Филиповићева.

Шљивовица нас прати од малих ногу. Прве ране на коленима дезинфиковали смо ракијом. Касније, и оне на души. Користимо је као мелем, као знак радости и жалости, доброг расположења и утапања туге. Уз шљивовицу се казују здравице и наздравља у свим приликама. Позивамо њоме у сватове. Просипамо је с врха чашице, на под, за покој душе. Заливамо њоме дату реч. Пијемо је и обичним данима. По једну, с ногу. Једна је превише, две премало, каже наш народ. Једна за лек, две за душу, три за заборав. Меркамо јој венац, погађамо одока колико има гради. Пијемо је у чашици, чокањчету, из флаше, кад иде из руке у руку, без страха од короне и других болештина. У шољи, као шумадијски чај. Чувамо слике из хладних зимских дана, уз деду поред казана, у раним дечјим сећањима.

БАГЕТ, ЛИПИЦАНЕРИ, РУМ...

ТОКОМ заседања, било је 46 номинација, а на листу су уписани и "Свечаности светог Трипуна и кола светог Трипуна - традиције бокељских Хрвата који живе у Републици Хрватској", француска занатска уметност прављења багета, пчеларство као начин живота у Словенији, мађарски тамбурашки оркестри, алжирска музика раи, вашарска традиција Француске и Белгије, љути сос хариса из Туниса, кубанско прављење рума... Увршћена је и традиција узгајања коња липицанера као заједнички пројекат Аустрије, БиХ, Хрватске, Мађарске, Италије, Румуније, Словачке и Словеније.

Наташа Младеновић из Центра за нематеријално наслеђе Србије, која је са Данијелом Филиповић припремила номинацију шљивовице наглашава да је ово један од најкомплекснијих елемената нематеријалног наслеђа који је Србија уписала на Унескову листу.

У Националном регистру нематеријалног наслеђа уписано је 55 елемената, а четири од њих раније су уписана на Унескову репрезентативну листу нематеријалне културне баштине света. Слава је уписана као први елемент из Србије 2014, потом коло 2017, а годину касније певање уз гусле. Од пре две године, као једини елемент наших заната, на листи је и злакуско лончарство.

Од јуче, српска шљивовица с правом носи и етикету светског добра.

Традиција у савременом окружењу

НОМИНАЦИЈА која обједињује културу гајења шљиве, традиционалне занате, културу исхране и обичаје, као и печење шљивовице и њено коришћење током приватних или јавних догађаја, одражава широку распрострањеност елемента и на најбољи начин показује како се традиционалне вештине и праксе могу развијати у савременом окружењу, чувајући свој значај и у условима развоја модерног друштва - наводи се у саопштењу Министарства културе Србије после одлуке Унеска да шљивовицу уврсти на листу светске нематеријалне културне баштине.