ДРАГИНАЦ, МЕСТО ГДЕ СЕ ЗЛОЧИН ПОНОВИО: Села широм Мачве и Јадра и данас носе дубоке ожиљке сурове репресије немачких окупатора 1941. године

КАЗНУ мора да осети сво становништво, не само војно способни мушкарци. Они ратују, а жене и деца одржавају везу, а старају се и о снабдевању. Сви морају бити кажњени, без изузетка.

Фото В. Митрић

Овако је гласило упутство немачког генерала Харалда Турнера, шефа окупационих власти у Србији, које је својим подређенима издао у лето 1941. Међу онима који су поступили по инструкцијама више команде био је и злогласни генерал Франц Беме, који је прописао по злу чувену и по окрутности јединствену меру одмазде - 100 Срба стрељати за једног убијеног немачког војника. Нацистичка "правда" спроведена је исте године у Крагујевцу и Краљеву, а посебну суровост нацисти су показали у масакру над цивилним становништвом Мачве и Јадра. Овај део Србије тако се, други пут за мање од 30 година, нашао на мети истих завојевача.

Иза шабачког "крвавог марша", масакра у Јадру, затирања села Скела и крвавих путања нацистичких казнених ескпедиција, као тамна сенка лебдео је пораз из Првог светског рата, а одмазда "сто за једног" прилика за сурови реванш. Зато је простор између Дрине, Саве, Цера и Јадра једно од највећих стратишта српког народа у Другом светском рату.

Све ово разлози су што су се спомен-обележја и монументи посвећени страдању народа широм Србије нашли на листи локација коју би на излетима и студијским путовањима требало да посећују ученици основних и средњих школа. Ову иницијативу подржало је и Министарство просвете, које је школама проследило стручно упутство за организацију ових путовања. Идеја је да се деца на аутентичним локацијама упознају са прошлошћу, ма колико она била трауматична, и стекну лични доживљај историјских лекција. Тиме би оживели културу сећања, која је у нашем народу последњих деценија у великој мери запуштена и запостављена.

Плодна и питома Мачва, жртвом коју је поднела у два светска рата, уписана је крупним словима на мапу страдања нашег народа. Масакр у Драгинцу, као и јадарским селима Јаребице, Велико Село, Цикоте, Чокешина, Ново Село, Текериш, Филиповићи, Горње и Доње Недељице, Горња и Доња Бадања дубоки је ожиљак на души нашег народа. За свега неколико октобарских дана 1941. стрељано је 2.677 становника, од мале деце до жена, мушкараца и стараца. Нацисти нису поштедели чак ни стоку. То је била освета за акције антифашистичких покрета, који су спроводили оружане акције и саботаже.

Немачки план је био да преко позива за дељење објава за слободно кретање окупе мештане у селу Драгинац и после их стрељају. Пошто је одзив био слаб повели су казнену експедицију по околним селима. Присилно су хапсили и одводили народ за Драгинац, уз истовремено убијање мештана, највише деце, жена и стараца и паљење њихове имовине.

Убијани су у групама по 50 људи, на најмање два стратишта.

Масакр у Јадру догодио се свега месец дана после велике шабачке рације. Хапшењима је претходио позив одраслим мушкарцима да се пријаве властима, после чега су уследили претреси од куће до куће. Операција је завршена масовним стрељањем на ободима града.

МАРШ СМРТИ ДО ЛОГОРА У ЈАРКУ

НЕДОВОЉНО је познато да је немачки окупатор 1941. поставио концентрациони логор код села Јарак у Срему. На крају села пољана је ограђена бодљикавом жицом са осматрачницама на угловима. Мушкарци ухапшени у шабачкој рацији постројени су у колону по пет и усиљеним маршом спроведени за Јарак. Пут од 23 километра пређен је за четири часа, тако да је готово цела колона прешла овај пут у трку. Немачки војници, праћени колаборационистима, ишли су на камионима, коњима и бициклима. Изнемогли људи, који су падали од умора или заостајали, ликвидирани су. У крвавом маршу убијено је око 120 Шапчана.

БОМБАМА НА ВЕКОВНО КУЛТУРНО БЛАГО

ИЗЛОЖБА у спомен на уништење српског националног библиотечког фонда 6. априла 1941. године у немачком бомбардовању здања националне библиотеке на Косанчићевом венцу у Београду (на слици), отвара се данас у Скопљу.

После прошлогодишњег представљања у Београду изложбу под називом "Сећања из пепела:

Народна библиотека Србије 6. априла 1941", посетиоци ће моћи да виде до 28. децембра у Националној и универзитетској библиотеци "Свети Климент Охридски".

- Изложбом желимо да македонској јавности представимо историјски контекст и трагичне последице појединачно највећег ратног злочина почињеног над културним и идентитетским наслеђем на читавом подручју Европе током свеукупног трајања Другог светског рата - наводи се у саопштењу Музеја геноцида који приређује изложбу. В. Н.

Илустрација В. Н.

Препоручујемо

Србија

0 0

СТРАТИШТЕ И ПОРЕД БУНКЕРА: Крај крушевачког Слободишта налазила се немачка осматрачница, откривена тек 2014.

12. 12. 2022. у 13:12

Друштво

0 2

ГОЛГОТА СРБА НА ХЛАДНОМ СЕВЕРУ: И Норвешка на листи препоручених локација за школска путовања

09. 12. 2022. у 11:33

Култура

0 0

ИСТИНА О МЛАДОЈ ШПИЈУНКИ: "Прес и ја" - генерал Светко Ковач о филму "Вера"

08. 12. 2022. у 12:34

Друштво

0 1

ОБЕЛЕЖЈЕ И СРБИМА СТРАДАЛИМ У НОРВЕШКИМ ЛОГОРИМА: Иницијатива за подизање спомен-капела нашим сународницима на северу Скандинавије

01. 12. 2022. у 22:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације