СВЕТИ НИКОЛА ПРВИ ЧУВАР ПРАВОСЛАВЉА: "Новости" у цркви Свете Софије у древној Никеји, где се кројила судбина хришћанства и СПЦ (ФОТО)

ПОСТОЈЕ места која привлаче изузетне људе да на њима изведу изузетна дела, а једно од њих је антички град Никеја у Малој Азији, данашњи Изник у Турској.

Фото Б. Субашић

У средишту модерне малоазијске варошице окружене ромејским зидинама старим 1.700 година налази се Црква Свете Софије из 4. века, сада претворена у џамију, у којој су император Константин Велики и Свети Никола изменили историју човечанства. Осам векова касније је на истом месту Свети Сава променио ток судбине малог и необичног племена које себе назива Србима.

У Никеји је 325. цар Константин сазвао Први васељенски сабор на коме су усвојени канони православља, а добродушни епископ Никола из Мире, данас најчешће слављени светац код Срба, примио је од цара Константина омофор, знак владичанског достојанства, први у новом земаљском Римском царству које је било слика Божјег царства на небесима. У истом олтарском амфитеатру 1218. је кнез-јеромонах Сава Немањић постао први архиепископ националне Српске цркве, а српски језик је ушао у круг светих, равноправан са библијским хебрејским, грчким и латинским.

Фото Б. Субашић

Олтар Цркве Свете Софије је и нулта тачка хришћанства каквог данас познајемо јер је ту први пут прочитан Символ вере чиме је Константин Велики озваничио православље као религију хришћанског Рима и почетна тачка развоја самосталне српске културе у првој националној православној цркви.

Храм у коме је по предању током Првог васељенског сабора служио Свети Никола данас се налази испод површине никејског језера Аскалион, данашњег језера Изник, у коме се огледају снежни врхови Улудага, некадашњег Битинијског Олимпа, на коме се налазила прва монашка Света Гора, из које се касније населио Атос. Сваки модерни турски Никејац зна да покаже путнику остатке Николиног храма који провирују из воде, јер је народни мит о чудотворцу који је могао молитвом да умири разбеснеле таласе и ветрове превазишао конфесионална ограничења.

Никеја је и именом изведеним од хеленске речи "ника" - победа - повезана са у античкој Ликији омиљеним добродушним епископом из Мире. Његово име Николаос, из кога су потекли сви Николаји, Николе, Никше, Нике у преводу значи "победник" или прецизније "онај који народу доноси победу".

Николаос је био један од 218 епископа које је цар Константин Велики окупио на Првом васељенском сабору у Никеји, да би зауставио острашћене теолошке размирице сујетног свештенства и утврдио догму државне цркве Исуса Христа који је такође носио епитет Ника, као "победник смрти". У то време хришћанство је још увек било скуп разнородних култова, а епископи су користили најразноврснија јеванђеља и друге документе да би ширили религију на свој начин.

Foto: Фото Википедија /Coemgenus

POGLEDAJ GALERIJU

- Ослобођење хришћанства од прогона и признање као равноправне вере у Римском царству озваничено Константиновим Миланским едиктом из 313. донело је слободу исповедања као ново искушење - каже проф. др Радомир В. Поповић, протојереј-ставрофор, стручњак за рано хришћанство. - Отац црквене историје, епископ Јевсевије Цезарејски, Константинов савременик и духовни саветник, о томе сведочи: "А кад би за нас превише слободе, ... што је цветало поче венути... Показасмо се као безбожници, почесмо гомилати преступе на преступе,...а наши назови пастири подстицали су мржњу један против другог и отимали се о старешинство као о какву неограничену власт".

Фото Б. Субашић

Острашћене расправе су ушле у народ и узроковале праве уличне ратове, нарочито у Египту, житници царства. Проницљиви Константин је у томе видео амбиције свештенства да преузме и световну власт и врло учтивим писмом их је обавестио да је требало да своје теолошке недоумице држе далеко од народа, а када већ нису онда треба да дођу у Никеју и договоре се око "једномислија". Никеја је у то време служила као престоница док се оближњи Константинопољ с друге стране Босфора још градио. Превоз кочијама "царске поште" био је обезбеђен, као и све остале угодности, али многи епископи нису дошли, вероватно у страху од царевог гнева прикривеног лепим речима. Историја сматра да их се окупило око три стотине, а са пратњом је то чинило око 2.000 људи. Тек што их је цар Константин дочекао и без војне пратње примио у палати, они су подигли страхвиту галаму и свађу. Неки од разумнијих епископа оставили су дневничка сведочанства да су се стидели поступака и простаклука присутних црквених великодостојника, нарочито оних из Александрије који су иступали као адвокати свештеника Арија, који је презир према царском позиву показао недоласком у Никеју.

Немири и несугласице из цркве пренели су се и на улице о чему сведочи један од најугледнијих епископа, Свети Григорије Назијански: "Замолите човека у мењачници да вам размени новац, а он ће вам одржати предавање о томе у чему се Син разликује од Оца. Када другог питате пошто је хлеб он ће вам разјаснити да је Син нижи од Оца. Када питате да ли је купатило загрејано, слуга ће вам рећи да је Син створен ни из чега".

Такав хаос је тешко погађао једног од најугледнијих епископа, добродушног Николу из Мире, који је цело имање продао и имовину разделио сиротињи (потајно им остављајући новац ноћу, што је постао и темељ мита о Деда Мразу), а затим се повукао у осаму и ћутање. Тек када му се по легенди указао Христ и рекао му да се врати у свет, наставио је да проповеда и чини добра дела, чиме је привлачио народ хришћанству.

Фото Википедија /Katolophyromai

Константин је видео да од мирног решења проблема нема ништа, па је сам дао сугестије о догми и организацији цркве које се нису могле одбити. Последице су биле усвајање Символа вере и утврђивање првих канона цркве, укључујући кодификовање Новог завета. Таман кад су се страсти стишале појавио се александријски епископ Арије, врстан логичар и реторичар и поново изазвао пометњу што је доброг Николу извело толико из такта да га је овај ошамарио насред Сабора. Римски закони били су неумољиви па је Никола завршио у затвору, а најугледнији и најутицајнији епископи су га осудили. Међутим, каже легенда, следеће ноћи су ти епископи уснули исти сан: како Христ и Богородица предају Николи Јеванђеље и омофор-симбол епископског достојанства, па је осуђеник већ следећег јутра пуштен из затвора. После званичног читања Символа вере, Никола је постао први православни канонски владика. Рационални историчари сматрају да је у тој причи значајну улогу имао и цар Константин, који је ослободио Николу јер је делима, а не речима, сведочио о својој вери.

Фото Википедија /Coemgenus

НИКЕЈСКИ ЗАВЕТ И СВЕТОСАВЉЕ

НА истом месту где је 325. први пут прочитан Символ вере и Никола проглашен за првог канонског епископа, ромејски цар Теодор Ласкарис је 1218. кнеза јеромонаха Саву Немањића прогласио за архиепископа прве националне православне Српске цркве. То је било признање поглавара православне васељене Сави и његовом народу, који је једини на европском тлу остао православан после латинских крсташких освајања. Само су Срби, упркос патњама које су због тога трпели, вековима остајали верни Константиновом и Николином никејском завету. Никеја се зато може сматрати почетном тачком историјске вертикале која је заувек повезала православно хришћанство са борбом за идентитет српског народа. То је оно што се назива Светосавље.

Препоручујемо

Колумне

1 4

ХРИШЋАНИ САМО ПО ПОТРЕБИ: Европљани на путу да постану људи и без вере и без душе

06. 12. 2022. у 07:00

Друштво

0 0

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: СПЦ темељ очувања идентитета српског народа

15. 12. 2022. у 14:04

Друштво

0 4

МАНАСТИР ВЕЛУЋЕ ПОДИГЛА ЋЕРКА КНЕЗА ЛАЗАРА? Један је од најлепших из 14. века, али нико не зна ко је био ктитор (ФОТО)

12. 12. 2022. у 22:59

Србија

0 10

ЧУВАР ПРАВОСЛАВЉА НА 1.375 МЕТАРА: Импозантни крст од 33 метра краси највиши врх Столова повише Краљева (ФОТО)

02. 12. 2022. у 20:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације