ДУХОВИ ПРОШЛОСТИ У БАРОКНОЈ ВАРОШИ: Сентандреја бисер културе - Најпознатији српски град у Мађарској сведочи о бурним минулим временима
НЕДАЛЕКО од Будимпеште налази се Сентандреја, најпознатији српски град у Мађарској, некадашње седиште српског патријарха, а сада Епархије будимске.
У овој барокној вароши, у коју се за време Велике сеобе Срба 1690. године под вођством Арсенија Трећег Чарнојевића доселило око 8.000 српских породица, и даље су видљиви трагови бурне прошлости српског народа.
Досељавањем Срба у 15. веку почиње новија историја ове вароши која свој успон бележи у 18. веку. Са Србима је дошао и мањи број припадника других православних и неправославних народа и етничких група, Јермена, Бугара, Грка, Влаха и Далматинаца, који су бежали пред најездом Отоманске империје.
- Ослоњени на привилегије добијене од цара Леополда Првог, касније и на вечити уговор са царицом Маријом Терезијом и права потврђивана од других аустријских владара, Срби су већ крајем седамнаестог века у Сентандреји били већинско становништво, а у осамнаестом веку ухватили су економски, културни, образовни корак са великом Европом. Српски досељеници својом предузимљивошћу, енергијом и вештином учинили су то место једним од најнапреднијих у својој средини - изјавио је за "Новости" путописац Зоран Матић.
За неколико деценија подигнуте су и осликане чувене сентандрејске цркве: Саборна или Београдска, Благовештанска, Преображенска, Пожаревачка, Ћипровачка, Оповачка и Збешка, које су са својим ризницама непроцењивог богатства биле и остале понос српског народа.
- Пожаревачка црква у Сентандреји посвећена Светом архангелу Михаилу изграђена је 1759. године, а освештана је 1763. године. Предање каже да је ова црква саграђена уз поток Бучине на темељима старе цркве брвнаре, а назив је добила по граду Пожаревцу, из којег су се у Сентандреју доселили верници који су одлазили у ту цркву. Иконостас ове цркве је заправо старији од ње саме, јер је првобитно био постављен 1742. године у старој Саборној цркви - казује Матић и додаје:
- Још један од храмова Српске православне цркве који се налази у Сентандреји је и Благовештанска црква која је позната и као Грчка, посвећена Благовестима. Благовештанска црква у Сентандреји се доста разликује од других храмова у овом граду, пре свега јер нема порту која је уобичајена у другим црквама. Једна од знаменитости Сентандреје је свакако и Богородичина црква, позната Саборна или Београдска. Највећи и главни храм Српске православне цркве у Сентандреји је управо ова црква, која се налази поред двора Будимске епархије Српске православне цркве. Ова црква је грађена у барокном стилу у периоду од 1756. до 1763. године, а посебну вредност у цркви има њен иконостас, који је урађен у рококо стилу.
САЧУВАНЕ КУЋЕ ВЕЛИКАНА
ДОМ српског књижевника Јакова Игњатовића (на слици) и даље пркоси вековима, а очувана је и кућа у којој је боравио најзначајнији српски лингвиста 19. века, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика Вук Стефановић Караџић, по којем је назван један од тргова ове вароши. Данас у Сентандреји постоји само једна српска кафана која окупља малобројно српско становништво, а поред које се налази споменик кнезу Лазару Хребељановићу, на којем је, како предање говори, и даље постављен крст који је означавао његов гроб.
САЧУВАНИ ТРАГОВИ УМЕТНОСТИ
ДАВНО још велики српски писац Јаков Игњатовић је рекао: "И кад у Сент Андреји једном нестане Срба, а једном ће их нестати, онда ће им обронак дивних планина бити гроб, звук звона њихових храмова пропратиће их у вечност, а храмови ће остати као споменици њиховог духа и живота." Тако и беше, па су у овој барокној вароши сачувани трагови српских уметничких остварења из периода од 14. до 19. века који су изложени у Музеју Будимске епархије.
Препоручујемо
ОЛИВЕР СТОУН О ВУЧИЋУ: Председник Србије добио велику похвалу од чувеног редитеља
05. 12. 2022. у 22:03
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)