Србија за 12 година збринула више од милијарде килограма ОВОГА, али ни то није довољно

ЗАЈЕДНИЧКО у свему што радимо свакодневно је то што увек производимо неку врсту отпада.

Фото: Промо

Због тога је једно од најважнијих друштвених и политичких питања за једну земљу како да њиме управља. Стручњаци кажу да би више од 75 одсто грађана у нашој земљи радо раздвајало отпад ради даље рециклаже, али за то тренутно не постоје услови јер и даље немамо успостављен систем сакупљања отпада тако да се на депонију одлаже само оно што се не може искористити. То управљање отпадом чини једним од највећих еколошких проблема.

То се пре свега односи на опасни отпад који се према Закону о управљању отпадом не може мешати са другим врстама отпада. Како објашњава генерални секретар Удружења рециклера Србије Марко Вученовић, електронски и електрични отпад је опасан па је због тога, како каже потребно да се са ЕЕ отпадом веома пажљиво ради и да се његова рециклажа обавља уз поштовање Закона. Прописи, наиме, предвиђају на који начин се могу третирати опасне компоненте из овог отпада, а надлежне институције прате њихове количине и токове.

Он каже да се према званичним, али непотпуним подацима, на тржиште Србије годишње пласира око 14.000 тона електричних и електронских производа којима, на жалост, квалитет и рок трајања опада због трке за профитом компанија које их праве.

- Оно што је битно истаћи је да се количине повећавају због све веће употребе електричних и електронских производа, што је тренд који ће се сигурно наставити. Ово уједно значи и повећање количине ове врсте отпада, па и изазова његовог збрињавања. Процена је да у Србији годишње настане око 40.000 тона електричног и електронског отпада – напомиње Вученовић.

Рециклирањем до сировина за поновну употребу

Он истиче да је уз употребу савремене технологије, резултат рециклаже већине електричних и електронских производа рециклати високог степена чистоће, који су спремни за поновну употребу као сировина.

- У зависности од врсте уређаја, у процесу рециклаже добијају се различити материјали, као што су пластика, алуминијум, бакар, гвожђе, изолациони материјали, стакло и други. И сам процес рециклаже опасног отпада носи висок ризик по животну средину и здравље људи, због чега је нопходна висока технологија која обезбеђује контролисано издвајање опасних материја и правилно складиштење. Из расхладног уређаја, на пример, потребно је да се издвоји фреон, преведе из гасовитог у течно стање и ускладишти у наменским судовима који могу да се користе и за безбедан транспорт. Поједине компоненте и врсте материјала захтевају посебну врсту третмана у специјализованим постројењима, због чега се оне извозе, као што су нпр. поједине врсте пластике и холорофлуороугљеници – каже наш саговорник.

Према дефиницији, ЕЕ отпад је отпадна електрична и електронска опрема укључујући склопове и саставне делове, који настају у привреди (индустрији, обрту и слично), затим електронски отпад из домаћинства, односно отпадна електрична и електронска опрема настала у домаћинствима ( фрижидери, замрзивачи, бојлери, веш машине, судо машине, телевизори и монитори…) или у производним и/или услужним делатностима када је по врсти и количини слична ЕЕ отпаду из домаћинства. Овај отпад може да се преда, како Вученовић истиче, већем броју оператера који имају дозволу за сакупљање ове врсте отпада и о томе се информације могу добити у Удружењу рециклера.

Фото: Промо

Неуређен систем подстицаја за рад рециклажне индустрије

Претходних година Република Србија је годишње наплаћивала између 10 и 12 милијарди динара по основу накнада за заштиту животне средине, док је за подстицаје за поновну употребу и искоришћење отпада одвајано око две до три милијарде динара.

- Неуређен систем подстицаја за рад рециклажне индустрије представља кључни проблем српскх оператера и препреку даљим инвестицијама и развоју у овој области. Закон о Фонду за заштиту животне средине престао је да важи 2012. године. Тек изменама и допунама Закона о заштитити животне средине 2016. године дат је законски основ да Влада својим актом пропише критеријуме и начин доделе подстицаја, али то није учињено до данас. Пуна деценија правне несигурности, односно несигурности пословања, оставила је озбиљне последице – сматра Вученовић.

Истиче да је тешко сада и оквирно проценити колику штету је то причинило рециклажној индустрији, али и држави у целини, због нереализованих инвестиција којих би сигурно било у једном уређеном систему.

- Ситуација донекле поправила у односу на претходну годину у смислу редовности исплате подстицаја, али је њихов обим и даље недовољан. Посебан проблем представља чињеница да подстицаји нису обезбеђени за неке од посебних токова отпада који носе највеће ризике по животну средину, као што су батерије и моторна возила – упозорава Вученовић.

Збринуто више од милијарду килограма опасног отпада

Фото: Промо

Индустрија посебних токова отпада збринула је од 2010. године до данас више од 1,1 милијарду килограма опасног отпада. Илустрације ради, та количина утоварена у камионе чинила би колону дужу од 2.500 километара токсичног отпада који је заувек збринут на начин да не представља опасност по животну средину.

Према Вученовићевим речима, рециклажна индустрија је у последњих 12 година збринула више од 470.000 тона рециклираних отпадних гума, које услед неадекватног одлагања на несанитарним депонијама могу бити лако запаљиве, а сагоревањем у атмосферу доспевају на биљке чиме улазе у ланац исхране. Са друге стране, ако су правилно третиране, од отпадних гума у поступку рециклаже добија се материјал за изградњу путева или за производњу подлога за спортске терене и дечија игралишта.

У истом периоду збринуто је више од 350.000 тона електричног и електронског отпада. Од 2010. до данас збринуто је и око 220.000 тона акумулатора, што подразумева третман више од 120 хиљада тона олова и 5,5 хиљада тона сумпорне киселине. Такође, збринуто је више од 55.000 тона отпадних уља и око 20.000 тона отпадних возила.

Вученовић је истакао да рециклажна индустрија упошљава више од 15.000 људи, од чега око 13.000 сакупљача, који махом припадају рањивим категоријама становништва.

- Сакупљање отпада је тежак посао, али за неколико хиљада породица једини извор прихода. Зато верујем да ће улагања у инфраструктуру и планирана унапређења система сакупљања отпада омогућити боље услове за рад за наше суграђане - истакао је Вученовић.

Што је боља подршка државе, бољи су и резултати

У претходној години у Србиј збринуто је укупно 120.000 тона посебних токова отпада, у које спадају електронски и електрични отпад, гуме, моторна уља, возила, акумулатори и батерије. Настављен је тренд раста и у првих седам месеци 2022. године а то према Вученовићевим речима представља резултат унапређења у систему исплате подстицаја за рад рециклажне индустрије.

- Претходна година представља прекретницу у односу државе према рециклажној индустрији, јер су први пут након 10 година подстицаји исплаћивани по истеку квартала, чиме је обезбеђена контиунираност овог сложеног производног циклуса, који се састоји од сакупљања, транспорта, складиштења и третмана опасног отпада. Рециклажна индустрија крајњим напорима успела је да издржи период неизвесности, стабилизује прерађене количине и број запослених од око 15.000 људи. Захваљујући одговорној политици Министарства заштите животне средине и Владе Републике Србије бележимо после дуже година раст броја запослених код оператера од 9 одсто – подсетио је Вученовић.

Како је рекао, Министарство заштите животне средине спровело је током 2021. године конкурсе за три квартала, док је конкурс за четврти квартал спроведен почетком текуће године. У буџету за 2022. годину предвиђена су већа средства, а до сада су реализовани конкурси за прва два квартала, чиме су после много година благовремено обезбеђена средства за третман опасног отпада.

- У 2022. години направљен је огроман корак напред. Радили смо у пуном капацитету, јер су најзад створене основе за напредак рециклажне индустрије. Србија има најснажнију рециклажну индустрију у региону и са наставком овакве политике и даљим усаглашавањем законодавног оквира са ЕУ директивама могу се очекивати нове инвестиције и отварање великог броја радних места уз очување веома важних радних места социјално угрожених чланова нашег друштва, за шта потенцијал постоји – закључио је генерални секретар Удружења рециклера Србије.

Фото: Промо

Опасне материје у ЕЕ отпаду

ЕЕ отпад се састоји од великог броја компоненти различитих величина и облика, од којих неке садрже опасне компоненте које је потребно уклонити посебним поступком. Главне категорије опасних материјала и компоненти ЕЕ отпада које се морају селективно третирати су:

1. Батерије

У њима се налазе тешки метали као што су олово, жива и кадмијум.

2. Катодне цеву (ЦРТс)

Олово у фанел стаклу и флуоресцентни заштитни премаз унутар панел стакла

3. Компоненте које садрже жива

Жива се налази у термостатима, сензорима,релејима и прекидачима (нпр. на штампаним плочама, у мерним уређајима и празним лампама); такође се користи и у медицинским уређајима, преносу података, телекомуниксцији и мобилним телефонима

4. Азбестни отпад

Азбест је веома отрован и канцероген и приликом његове рециклаже мора се водити рачуна како о самој демонтажи тако и о транспорту и самом начину рециклаже

5. Кертриџи, течност и пасте, као и тонери у боји

Тонери и кертриџи се морају уклонити из сваког посебно сакупљеног ЕЕ отпада због њихове специфичности

6. Штампане плоче

На штампаним плочама, кадмијум се налази у неким компонентама, као што су СДМ чип отпорници,инфрацрвени детектори и полупроводници

7. Полихлоровани бифенили (ПЦБ) које садрже кондензатори

Кондензатори који садрже ПЦБ се морају одвојити ради сигурног разлагања

8. Екрани са течним кристалом (ЛЦДс)

ЛЦД екрани површине веће од 100цм2 се морају уклонити из ЕЕ отпада

9. Пластика која садржи халогене успориваче пламена

Током инсинерације/спаљивања пластике халогени успоривачи пламена могу произвести отровне компоненте

10. Опрема која садржи ЦРЦ ХЦФЦ или ХФЦс

ЦФЦс присутан у пени или расхладном колу се мора правилно издвојити и уништити; ХЦФЦ или ХФЦс присутан у пени или расхладном колу се мора правилно издвојити и уништити или рециклират

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације