ТАТА НАМ КАЖЕ - КАДА НИСАМ СА ВАМА СВЕЈЕДНО МИ ЈЕ ГДЕ САМ: Исповест др Соње Караџић Јовичевић, о тортури коју трпи Радован

Срђан Мишљеновић

07. 01. 2023. у 09:00

ИЗА нас је тешка година, једна у низу тешких заредом, са тек покојом победом, више на личном него на општем националном плану.

ТАТА НАМ КАЖЕ - КАДА НИСАМ СА ВАМА СВЕЈЕДНО МИ ЈЕ ГДЕ САМ: Исповест др Соње Караџић Јовичевић, о тортури коју трпи Радован

Фото: ЕПА

Напустили су нас многи драги људи, заувек и дефинитивно. Напунили смо се страхом од рата, болести, смрти, од несташица, сиромаштва, глади и зиме. Претурили смо преко главе изборне процесе и манипулације разних партијских драмских секција, појединачних трагичара и комичара. Тешка година је иза нас, а испред - нада да ће следећа бити боља, мирнија, сигурнија... Подвлачимо црту, правимо завршни рачун. Сведочимо препиркама која је Нова година "наша" и ко је какав Србин у односу на то коју слави. У временима када је тако мало разлога за славље и прилика за окупљање и одмор - ја сам за то да славимо све што можемо, а највише живот и слободу, да прилике хватамо и стварамо "у лету" и поделимо их са породицом и пријатељима. Није сваки разлог за окупљање и радовање мера српства - славите шта хоћете, славите све што можете и нека вам је уздравље и напредак. Има много других прилика и питања на којима се одмерава и оцењује патриотизам, на које баш те "тастатура-србенде" обично имају широм затворене очи.

Затвор на острву Вајт Фото Википедија / Editor5807

Овако своју исповест за "Новости" започиње др Соња Караџић Јовичевић, ћерка Радована Караџића, првог председника Републике Српске, који протеклих месеци проживљава голготу у британском казамату на острву Вајт. Тамошње затворске власти својевремено му нису дозвољавале да у ћелију унесе чак ни лампу да би читао, чиме су расветлиле сву своју гнусобу.

Фото приватна архива

Соња Караџић Јовичевић

Према речима наше саговорнице, неке борбе трају већ дуго, чак предуго, из године у годину, из деценије у деценију:

- Оне личне борбе можда најтеже падају у време празника. Моја породица је увек неговала породичне празнике, тако смо научени и супруг и ја, па тако преносимо и на нашу децу. Божић, највише од свих, доноси посебну радост окићеним домом и зором у коју се очекује полазник, младо мушко чељаде да година буде од напретка. Е, баш тада, као и о свим другим породичним празницима, отац ми највише недостаје. Након много година без икаквог контакта, за време његовог притвора у Хагу, могли смо бар да се чујемо. Данас, као и током протеклих више од два месеца, не можемо ни то. Пре две недеље добио је право на један позив седмично у трајању од пет минута са обавезном комуникацијом на енглеском језику. Изложен је вишеструким санкцијама зато што је неко други урадио нешто на шта он није имао нити је могао имати било какав утицај, а њима се, замислите, то није свидело. Или су навикли да сви раде ама баш све да би се њима допадали или им је само потребан било какав разлог за кажњавање. Биће да је обоје. Наравно, дојава и презентовање "греха" потекло је из морално сумњивих и национално стерилних кругова у Београду, зачињено личним фрустрацијама у доказивању верности менторима и финансијерима.

Фото приватна архива

Породица Караџић на бадњи дан 1993. године

А, како изгледају ти разговори "на кашичицу"?

- У тих пет минута разговора пита за све, каже да је добро, а питање је да ли уопште може да каже како је заиста. Звучи добро, психички снажно као и увек, хвала богу. Сада живимо од позива до позива и једни другима преносимо кога од нас је успео добити и шта је рекао. Његов став "када нисам са вама, свеједно ми је где сам" истовремено је тужан и охрабрујући на тешко објашњив начин.

Присећа се Соња и те 1993. године и првог ратног Бадњег дана, од када датира ова ретка сачувана фотографија, уз Божић се, на трећи дан празника, славио први рођендан и слава Републике Српске.

- И тада као и све ово време, па и данас, 9. јануар и код мог народа и код мене лично изазива посебну емоцију, посебну на јединствен начин. Тај начин у свом корену има настанак Републике Српске из нужде, а не из намере да се некоме нанесе било каква штета. Да политички представници других народа у БиХ нису толико кидисали на Србе, угрожавајући им сва права и покушавајући да их понизе на сваки начин, почев од прегласавања у институцијама до свакодневних провокација које је сваки Србин осетио на сопственој кожи, Срби се не би одлучили на тај корак. Два месеца раније, 9. и 10. новембра спроведен је плебисцит српског народа у БиХ на којем су се Срби недвосмислено изјаснили да желе да остану у Југославији, са свим њеним народима, равноправно са Србијом, Црном Гором и Македонијом. Да је било памети у Бошњака (Муслимана), остали би у Југославији, партиципирали у друштвеном и политичком животу без тензија и данас вероватно били већински народ целог тог простора.

Наглашава Соња да даљински управљани из Европе и са других континената нису пропустили само ту него и многе добре шансе које су уследиле да живот у БиХ буде "за све нас миран и сигуран, пре свега мислим на Лисабонски споразум".

Фото приватна архива

Радован Караџић

- Након толиких страдања, дошли смо практично на исто политичко решење кроз Дејтонски споразум. Коме је онда све то требало? Упорност на негирању постојања, у Дејтону признате Републике Српске, и кидисање са свих страна не попушта, ни извана ни изнутра, што је јасан одговор на претходно питање. Већ су нам отели грб, химну, имена градова... покушавају нам потпуно одузети и право на прославу Дана републике, доводећи овај празник у контекст каснијег трагичног сукоба са којим нема никакве везе. Јер, РС је рођена пре њега, у миру. Настављамо да славимо тај дан, дан када је настала из нужде и одбране, дан када смо принуђени на одговор на мајоризацију и претње нестанком Срба на овим просторима. Рођену у миру морали смо у рату бранити и сачувати. Само онај који у томе није учествовао или није наследио осећај значаја њеног постојања, није ни способан да је воли, брани и цени све поднесене жртве у њеном стварању и одбрани. У тако крвожедном окружењу и унутрашњем нагризању, нисмо ни могли да је развијамо како и колико смо желели, посебно како и колико су заслужили они који су нам је оставили у аманет, али и они којима смо дужни да је оставимо у наслеђе.

Наша саговорница каже да би поштено било све критике ставити и у тај контекст и јасно одвојити добронамерне од злонамерних, патриотске од издајничких, прогресивне од примитивно назадних, а посебно јасно одвојити судбину РС од личних интереса разних моћника, мешетара, страних и домаћих трећеразредних квазиполитичких каријериста, који предуго и бахато одређују њену судбину. За промоцију једних и јасно супротстављање другима неопходно је јединство по питањима од националног интереса - чувања, одбране, развоја и напретка Српске.

- Све остало мора бити подређено тим циљевима и наравно да подразумева и политичку борбу за боља решења и са аспекта опозиције и са аспекта власти, достојанствену и аргументовану, уз узајамно уважавање. Политичка борба ради краткорочних приватних бенефита заправо је коцкање у којем је дугорочни улог Српска и њен народ. Требало би да свака паметна власт жели насупрот себе јаку опозицију и да јој таква опозиција импонује, не само као корективни фактор, него и зато што тиме оправдава своју позицију. Победити јаког противника чини победу стварном, оправданом, несумњивом. Смешно је када боксер у рингу нема противника и сам млатара рукама. Добар противник у тешкој игри и по утврђеним правилима гарантује да и победа и пораз служе на част свим судионицима. Историја нам показује да нас је на јединство терала само тешка невоља и борба за голи опстанак. Крајње је време да покажемо да смо научили оно најважније - не мора нам стајати мач над главом и претња нестанком да прогледамо и охрабримо се да предупредимо сваку потенцијалну опасност. Пречесто смо кратковиди или чак потпуно заслепљени, један део и уљуљкан у личним бенефитима, па не можемо да видимо даље од својих интереса, даље од личних мандата и схватимо да начин на који доносимо или одбијамо да донесемо одлуке често са собом носи ефекат бумеранга. Морамо бити паметнији. Уз искрене жеље да нам предстојећи празници донесу добро здравље, срећу и мир, желим да нам ова година буде само почетак дугог низа година мира, развоја и напретка - поручила је Соња Караџић Јовичевић.

Фото С. Мишљеновић

 

ХВАЛА И ОНИМА КОЈИ КИДИШУ

ПОШТОВАНИ грађани, поштоваоци и пријатељи Републике Српске, срећан нам празник Дан Републике.

Хвала онима који нису више са нама, што су се борили и страдали, и у рату и у миру, за њу и за нас.

Хвала свима међу нама који су на било који начин допринели да настане и опстане, а посебно онима који и данас због тога страдају, а да се због свог доприноса не стиде, не правдају и не кају.

Хвала и онима чија нас је бахатост и зла намера натерала да је створимо, а и онима који стално на њу кидишу што нас подсећају да морамо да је сачувамо. Ако је њима толико важно да је не буде, нама мора бити још важније да је буде.

Боже помози и дај нам мудрости, храбрости и могућности да уредимо ову земљу и живот по мери живота достојног живљења слободног човека, за сваког грађанина, за све који остају и све који одлазе тако да када пожеле, имају где да се врате и да има ко да их дочека.

Нема нико ни политички ни национални монопол над овим даном и овим слављем. На овај дан сви заједно имамо право, обавезу и част да искажемо понос, захвалност и приврженост својој земљи. Није овај дан заслужио личне анимозитете, надуване сујете и лов на јефтине политичке поене. Није заслужио да се дневном политиком премерава и трује оно што је створено за вечност.

Српска није на томе настала - на томе се неће ни сачувати. Зато, ако се никада и ни око чега не можемо сложити - око овог дана морамо! Из захвалности према прецима и из обавезе према наследницима.

Свакако не из ината, него из самопоштовања.

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (2)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”