ОДАХНУЛИ СМО КАД ЈЕ МАТЕЈА ПРОДИСАО: Ватрогасци из Зајечара из шахта дубоког четири метра избавили трогодишње дете

КАД чујеш крик мајке и видиш комешање људи, а знаш да си потребан неком, не размишљаш.

Саша Лалић и Андрија Трифуновић, Малени Матеја (у углу), Фото С. М. Јовановић

Не одлажеш проблем, не стојиш, него потрчиш и даш све од себе да помогнеш - и данас исто, готово углас говоре Саша Лалић (26) и Андрија Трифуновић (29), ватрогасци спасиоци из Зајечара, као и 13. јуна прошле године, када су из шахта пуног воде, извукли трогодишњег Матеју М. и реанимацијом му спасли живот.

Као што то чине последње три године, Лалић и Трифуновић, другови и колеге, након завршене дневне смене, враћали су се заједно кући и возећи поред Попове плаже видели су драму.

- Гужва, вриска и цика на шеталишту. Колега је успорио да проверимо да ли је нека свађа или туча. Из метежа се чуло да неко помиње дете. Зауставили смо се и истрчали - каже Андрија Трифуновић.

Угледали су призор од кога се леди крв у жилама. Пролазници су се тискали око избезумљене мајке, панично дозивајући помоћ, а из шахта у који је упао малишан шетајући са мајком, готово да се опипљиво могла чути једино - тишина. Сабласна и тешка. Време је измицало...

- Само смо стопала дететова видели у тој тмини. Проценили смо да је дубина око четири метра, плус вода. Колега је отрчао до возила, узео сајлу за вучу и опасао се око груди - прича Трифуновић.

- Није било времена да сајлу вежемо, па смо је само затегли око мог грудног коша. У том простору нисам успео да лепо приђем детету јер је шахт био узан. Зграбио сам га за ногу и дао знак колеги да нас подигне. Нисам обраћао пажњу на сајлу која се затезала око мене, цепајући ми мајицу и стварајући модрице - наставља Саша Лалић.

Командант Игор Димитријевић, начелник Бранислав Матић, мајка Анита са Матејом и храбри спасиоци, Фото С. М. Јовановић

Ту на плочнику шеталишта драма се наставила: Матеја није давао знаке живота.

- Био је без свести, модар у лицу и укочене вилице. Одмах сам почео реанимацију срца, како сам знао и умео. Само смо размишљали да дечаку буде боље. Одахнули смо кад је почео да дише, кад је дошао себи. Предали смо га Хитној помоћи која је у међувремену стигла - каже нам Андрија.

Случајно или не, Матеја и Андрија су рођени истог дана, 26. јула.

- Нисмо били у Зајечару кад је Матеја славио трећи рођендан па нисмо могли да будемо гости на његовој забави, али смо отишли после. Остали смо у контакту, чујемо се и видимо повремено. Пазимо на њега - кажу ови скромни младићи.

Правовремена и ефикасна реакција двојице зајечарских ватрогасаца и спасавање живота дечака који у тренутку драме није имао ни три године, одјекнула је Србијом. А, њих двојица веле да су радила свој посао.

- Ипак, сви нас од тада гледају другачије, али ми овај посао радимо сваки дан, а он је такав да спасавамо људе, животиње, имовину... Лепо јесте, али је део оног што смо изабрали за своје занимање. Маштали смо о овом позиву још као деца - каже Лалић, који је ватрогасац спасилац већ три године.

Његов друг и годину искуснији, Андрија Трифуновић додаје:

- Колеге су нас поштовале и пре летошњег догађаја, али су одушевљени јер су овим нашим делом и наша јединица и ватрогаство подигнути на неки виши ниво. То је диван осећај.

Цела Србија зна за нас!

АНЂЕЛИ ЧУВАРИ

НЕМИО догађај, срећом, на дечаку није оставио последице. Сада ужива у детињству радујући се са својим најближима и другарима.

- Нема дана да не пита када ћу да га водим код његових ватрогасаца, да их види. Стално их помиње. Немам речи да им се захвалим - каже Матејина мајка Анита Божиловић. - Моје дете је добило пријатеље за цео живот, двојицу анђела чувара, Сашу и Андрију.

НАГРАДА И МЕДАЉА

ПРЕДСЕДНИК Александар Вучић одликовао је Сашу Лалића и Андрију Трифуновића златном медаљом за храброст “Милош Обилић” за испољену изванредну храброст и дело личног херојства. Ова двојица одважних момака су и први добитници награде за храброст “Хајдук Вељко” Града Зајечара.

- Велика су част ове награде. Значе и нама лично, а и нашој јединици јер показују да неко види и цени оно што радимо свакодневно - кажу наши хероји.

Препоручујемо

Друштво

0 13

ЖИВОТ СЕ У ЖИВЕ РАНЕ ПРЕТОЧИО: Потресне судбине ђака и директорке Раде Премовић из ОШ у Обилићу, златних јунака наше акције (ФОТО)

03. 01. 2023. у 10:00

Друштво

1 6

ОД ПОЖАРА СПАСАО 20 КУЋА: Стојан Шипчић, из Никшића, 21. јула 1977, секиром пресекао кабл далековода под напоном од 10.000 волти (ФОТО)

27. 12. 2022. у 10:00

Друштво

0 3

ДОКТОРКА ПОМЕРИЛА ГРАНИЦУ ЉУДСКОГ: "Новости" са синовима и ћерком Др Љубинке Петровић, хероине страшне рударске несреће у Алексинцу 1983.

13. 12. 2022. у 10:01

Друштво

1 9

МОЈ СИН ВЛАЈА САД ЖИВИ КРОЗ ЊИХОВЕ ЖИВОТЕ: Потресна прича Љиљане која је после трагичне смрти свог детета, донирала његове органе

06. 12. 2022. у 08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације