СРЦЕМ НЕГУЈУ ЈЕЗИК У ТУЂИНИ: Блаженка Тривунчић, координатор допунске наставе Српског језика у Француској, Италији, Словенији и на Малти
НАСТАВНИЦЕ, сипала сам воду у биљник! У благородном сналажењу у језику својих предака, који се често и даље говори у њиховој кући у туђини, понекад и четврте генерације малишана који одрастају далеко од Србије, изроде се, љубављу, осећајем и сналажљивошћу, и овакве језичке творевине.
Наведени пример је настао као замена за саксију, једну од речи које им недостају у скромном вокабулару, али које би, чак, могле да представљају и значајан допринос обогаћивању нашег језичког фонда, творбом на природном словенском корену, од чега смо се, ми, у отаџбини, потпуно отуђили.
Има ту, понекад, и немуштих комбинација, и спајања два, па и три језика у истој реченици, али све ове ђаке красе велики ентузијазам, заинтересованост, поштовање и дивљење према пореклу, прецима и српском језику, култури и историји. Свеске су им украшене нашим петицама, већим и од броја 20, колико износи максимално вредновање ђачког знања у Француској. Васпитавају се да поштују и воле земљу у којој су рођени, и која је, сада, рођењем постала и њихова домовина, али истовремено срце приклањају и земљи својих родитеља или, чешће, бака и дека.
- Све су то вредна и марљива деца, која упијају сваку реч, жељна знања на језику својих предака - каже за "Новости" Блаженка Тривунчић, координаторка допунске наставе на српском језику у Француској, Италији, Словенији и на Малти.
Наставу на српском језику у иностранству организује Министарство просвете у 16 земаља за преко 7.800 ученика. Часове изводи 90 наставника за које су задужене три координаторке. Блаженка Тривунчић покрива четири земље, са 30 наставника и око 2.500 ученика, у париском региону, али и у Лиону, Марсељу, Ници, Арантону... Часови су, наравно, бесплатни.
Наставници и деца некада прелазе велике раздаљине, родитељи ученике доводе и возовима, колима, ради се у прилагођеним учионицама, али се с љубављу негују српски језик и порекло.
- Драгоцени су, иако су далеки и помало тешки, сваки стих, свака песмица, прича, написано ћирилично слово. У туђини, која то престаје да буде за најмлађе генерације, радују се свакој наученој и јасно изговореној српској речи - истиче наша саговорница.
Некима од ђака у иностранство су први дошли, чак, прабабе и прадеде. Једном броју од њих је, зато, српски, фактички страни језик.
- Један број ђака учи српски као матерњи, један као завичајни, што је најновији термин с методологијом између матерњег и страног језика у дијаспори, а један број, двадесетак одсто, ако не и више, уче га као страни, и то су претежно најмлађе генерације - истиче Тривунчићева.
Сви су у истој учионици, што подразумева посебан начин рада. Суштина је да уче језик, културу, географију.
- Деца су уморна после редовне школе, па је улога учитеља и у томе да их додатно заинтересује, мотивише, насмеје, учини наставу занимљивом, да креативним радом подстиче дечју машту и радозналост.
У три школска часа недељно стане све - од учења слова, читања и писања, до садржаја из српске историје. Свеске су пуне, од симбола Србије, преко песмица, слика, прича, басни, укрштеница, квизова, биографија знаменитих Срба.
- Чега све ту нема у борби за српску реч, за сваког ђака, који живи у страној земљи. Имају различите узрасте, ниво знања језика, али их све повезује знатижеља према земљи родитеља и предака. Воле да уче српски језик, певају и рецитују и склапају пријатељства.
Праве најчудесније спојеве страних и српских речи, сналазе се у тренутку - преноси нам Блаженка Тривунчић атмосферу с часова.
Било је и оних слатких комбинација, када неко у железари "види" фабрику за производњу желе бомбона... Али, брзо се напредује у учењу, а неки, касније, наставе и студије српског језика на универзитетима у Француској. Учи се у одељењима при локалним школама, али и у просторијама које на располагање стављају српске институције у иностранству, попут цркве, амбасада, конзулата или културног центра у Паризу, с којима Блаженка Тривунчић истиче одличну сарадњу.
Уз наставу на лицу места, уведено је, с ковидом, и учење онлајн, што сада омогућава праћење часова ученицима која због велике удаљености не могу да одлазе на наставу, а исказују жељу да уче. На предавања се иде када деца немају наставу у својим школама у земљама у којима живе. Донедавно су били узраста од 6 до 15 година, али сада је омогућен упис све до 18. Нема правила, некада дође дете и с 16 година које би желело да се прикључи.
Уз три часа наставе недељно, постоји и четврти час, посвећен слободним активностима, приредбама, изложбама, учешћима на конкурсима. Недавно су ђаци у Паризу посетили Унеско, седели у сали где се одржавају конференције, уз таблу с именом Србије. Били су пресрећни, преноси наша саговорница. Организују се и бесплатне летње школе у Србији у организацији Министарства просвете, попут оне у Тршићу коју је летос током седам дана похађало 190 наших ученика из иностранства.
Родитељи децу пријављују на разне начине, распитују се преко амбасада и конзулата, зову телефоном, сазнају за могућност уписа преко пријатеља који су своју децу већ уписали.
- Први извор информисања су школски медији - каже наша саговорница. - Наша фејсбук-страница има 4.400 пратилаца. На њој редовно објављујемо актуелности, а ту је и школски сајт, где се налазе линкови с распоредом часова и контакти наставника.
На питање да ли је задовољна одзивом, Блаженка Тривунчић одговара:
- У односу на број Срба не, али имајући у виду како је било раније, веома сам задовољна. Деца долазе на наставу, учионице су пуне.
Данас у Паризу има близу 600 ученика, док их је непосредно пре њеног доласка било око 270. Уз наставу, ради све што оно што у обичној школи обављају друге службе, од рачуноводства, до маркетинга и вођења администрације.
- Сви напори се брзо забораве, када се погледа колико смо генерација извели на пут и омогућили им да негују језик, културу и традицију свог порекла. И када изађу из школе, бивше ђаке срећем око цркве, културног центра и других места где се окупљају наши људи, и то ми је највећа сатисфакција - истиче Блаженка Тривунчић.
СВЕТОСАВСКО ПРИЗНАЊЕ
БЛАЖЕНКА Тривунчић (на слици) је рођена у Пљевљима, завршила је гимназију у Јагодини, а Филолошки факултет у Београду. Предавала је у београдској Основној школи "Бранислав Нушић", одакле је дошла у Француску, где живи и ради последњих осам година, прве четири као наставник, а затим и како координатор наставе. Прошле године је добила Светосавску награду за изузетни допринос очувању српског језика, културе и историје у дијаспори.
ТРАМП ЗАПАЛИО СВЕТ ИЗЈАВОМ: Не могу да искључим могућност употребе војне силе!
НОВОИЗАБРАНИ председник САД Доналд Трамп изјавио је данас да не може да искључи могућност употребе војне силе или економске принуде, укључујући повећање царина, када је у питању преузимање контроле над Гренландом и Панамским каналом.
07. 01. 2025. у 18:50
"ОСВЕТА МАЂАРСКОЈ ЗБОГ ПОДРШКЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ" Сијарто оштро о санкцијама САД-а Орбановом шефу кабинета
МИНИСТАР спољних послова Мађарске Петер Сијарто данас је критиковао одлуку Вашингтона да уведе санкције шефу кабинета мађарског премијера Виктора Орбана, Анталу Рогану, због сумње да је умешан у корупцију у Мађарској.
07. 01. 2025. у 18:12
НИЈЕ НИ СЛУТИО ТРАГИЧНУ ВЕСТ: Мемедовић поделио слику са Милорадом дан пре његове смрти (ФОТО)
МИЛИНКОВИЋ је отишао у цркву на литургију где му је изненада позлило.
07. 01. 2025. у 13:21
Коментари (0)