АУСТРИЈСКИ ПРОПАГАНДНИ ПРОДОР НА БАЛКАН: Покушаји Запада и Турске да потисну утицај Русије међу Јужним Словенима

КОНЗУЛ Алексеј Јегорович Сученков се 9/21. септембра из Трста (где се налазио на лечењу до средине октобра) обратио писмом бечком проти Михаилу Рајевском с молбом да преко његових веза у Русији обезбеди добротворе за скромно опремање и оправку Храма Светог Николе у Бару.

Фото: Документација "Новости", "Борбе" и Википедија

Већ током 1859. године руска царица Марија Александровна је приложила сто полуимперијала (златна монета од времена Павла I у вредности пет рубаља), док су други руски добротвори за оправку Цркве Светог Николе прикупили 139 империјала и 22 дуката у злату. У истом извештају Сученков пише да је неопходно подићи православну цркву у Скадру. Стара Црква Св. Николе, такође крхко и убого здање, удаљена је сат хода од града, иза реке Бојане. Честе и обилне јесење и пролећне кише и набујали планински потоци, као и често разливене Аде Бојане, спречавају овдашње православне да посећују храм. Сваке године мост преко Бојане бива однет и просто је немогуће прелазити на другу обалу, или, у крајњем случају, врло тешко са чамцима. Сученков је сматрао да би било неопходно подићи цркву баш у граду, не само због удобнијег посећивања храма него и због присуства у градској средини, јер "турски минарети се уздижу скоро на сваком кораку", а "латини" у очекивању завршетка храма имају кућне капеле бискупа, његовог адјутора, аустријског конзула и известан број капела богатијих католика. Министарство спољних послова царске Русије помогло је изградњу храма у Скадру са 1.000 рубаља у сребру. По жељи локалних Срба црква је посвећена Св. кнезу Александру Невском. Храм је коначно завршен 1864. године: октобра те године подигнут је крст на велику радост православних верника.

Српска православна црквена општина у Призрену обратила се почетком децембра 1858. године руском конзулу Сученкову у вези са обновом Цркве Св. Ђорђа у Призрену. У прилогу је достављен план обнове са цртежом и свим детаљима будуће цркве дужине 40 и ширине 24 лаката (лакат - 0,66 м). Писмо су потписали митрополитов намесник Нанус, Сима Некић, Гига Јањић, Нича Хаџи Томић, Ђорђије Антоњ, Захарије Младеновић, Ђорђије Стојановић и Јован Стефановић. Уз цртеж плана цркве, потписници истичу да су муслимани пре извесног времена присвојили део црквеног земљишта на коме се налазило православно гробље (које је јасно означено на цртежу). Сада неће да уступе тај део земљишта да би обнова цркве могла бити изведена у потпуности. На цртежу је означен део земљишта бившег православног гробља које сада "држе Турци" и око кога се налазе муслимански дућани. За обнову цркве је до краја 1858. године потрошено укупно 585.731 пјастра, и то 1856 - 154.567, 1857 - 251.325 и 1858 - 179.839. Преко руског конзулата у Скадру ишла је руска помоћ за обнову Цркве Св. Ђорђа.

Фото: Документација "Новости", "Борбе" и Википедија

Одмах после Кримског рата група угледних руских словенофила указала је на преку потребу подршке православљу у Османском царству, пре свега путем школа и цркава. У програмском обраћању од 28. децембра 1857/9. јануара 1858. године, истиче се да су на Западу и у самој Турској основана многа друштва "латинске и језуитске пропаганде" међу Јужним Словенима са политичким циљем уништења утицаја Русије и традиционалних осећања према њој. Заједничка карактеристика тог пропагандног рада јесте потискивање православља посредством космополитског образовања. Међу центрима и друштвима која на томе раде наводи се више њих: пољска емиграција у Паризу, лазаристичке школе у Румелији, Војна школа Садик-паше у Бугарској, Рушчучка школа Пољака Камицког на Дунаву, "римска легација" у Цариграду, павликански бискуп Андреј Козенов у Пловдиву, малтешки Колегиј за омладину, и мноштво римских и протестантских мисионара.

РУСКА ЦАРИЦА ОБНАВЉА ХРАМОВЕ У СТАРОЈ СРБИЈИ

АМЕРИЧКЕ МИСИОНАРСКЕ мисије појављују се у Турској још 1812. године, да би убрзо у Малој Азији била формирана мрежа мисионарских пунктова Америчке просветитељске мисије, Америчког баптистичког мисионарског друштва и других организација. Почетком четрдесетих година 19. века амерички мисионари су упутили у САД 36 младих Бугара који су се после богословског образовања вратили у Бугарску као мисионари.

Сједињене Америчке Државе и Велика Британија су успели да 1846. године добију од султана признање протестантске цркве, чиме је знатно био олакшан њихов широк продор после Кримског рата. Први је у Бугарску 1856. године дошао амерички мисионар А. Лонг, који је био и оснивач и први уредник новина Зорница. Протестантске мисије су деловале у Софији, Пловдиву, Варни, Ловечу, Самокову и Старој Загори. Амерички Роберт колеџ, основан 1863. године у Цариграду, требало је да има кључну улогу у формирању нове бугарске елите која би се супротстављала руском утицају, или, према сведочењу једног од учесника у овом послу, колеџ је био "важни фактор у Бугарској против интрига Русије".

Фото: Документација "Новости", "Борбе" и Википедија

У писму цару Александру II, 23. децембра 1858/4. јануара 1859. године Александар Горчаков, шеф руске дипломатије, пише да не види препреку да словенофили скупљају помоћ, тим пре што влада нема довољно средстава, али сматра да сва преписка са руским представницима у иностранству треба да иде само преко Министарства спољних послова. Помоћ обнови Храма Светог Ђорђа у Призрену, односно тамошњој православној општини, прва је упутила руска царица Марија Александровна. Царица је 1858. године приложила 1.150 дуката за неколико православних храмова, с тим да се та сума даје храмовима и током наредних пет година. Свети синод Руске православне цркве упутио је 150 рубаља у сребру за обнову Цркве Св. Ђорђа - преко Азијског департмана и конзула Сученкова.

Призренска православна општина је упутила у Скадар јереја Стефана Василијевића и Глигорија Јанићијевића да изразе захвалност ("всепокорнешепоклонение") конзулату као "заштитнику нашем", наше православне вере и цркве. Септембра 1858. године конзул Сученков је добио од кнегиње Т. В. Васиљчикове 988 рубаља и пет копејки у сребру за обнову Цркве Св. Ђорђа. Кнегиња Васиљчикова је заједно са грофицом Н. Д. Протасовом и грофицом А. Д. Блудовом била чланица Петербуршког добротворног комитета аристократских дама, који је од 1856. године снабдевао словенске школе и цркве књигама, иконама и богослужбеним предметима.

Фото: Документација "Новости", "Борбе" и Википедија

Кнегиња Черкаски је преко Светог синода приложила 1859. године 200 рубаља у сребру за српске цркве и манастире - од тога половину за манастир Св. Стефана у Дечанима у Старој Србији и манастиру Дужи близу Требиња у Херцеговини, а другу половину црквама на Истоку којима је најпотребније. Средином маја 1858. године бивши руски конзул у Сарајеву А. Ф. Гиљфердинг молио је проту М. Ф. Рајевског да пошаље неопходне ствари црквама и манастирима којима је он обећао током путовања кроз Стару Србију 1857: Нови Пазар - велики требник и ризу, у Будисавце код Н. Пазара - општи минеј и ризу; Пећка патријаршија - дванаест минеја; црква у Липљану - дванаест минеја, триод, пентикостар, напрестолно јеванђеље; Грачаница - дванаест минеја и један ирмологиј; Ђаковица - путир, крст, дванаест минеја, апостол, једну ризу; Пријепоље - све потребне књиге; Пљевља (манастир Св. Тројица) - пентикостар и добру ризу. Београдски митрополит Михаило предложио је проти Рајевском, марта 1865. године, да се оснују богословије у Сарајеву и Призрену или Пећкој патријаршији. 

Препоручујемо

Друштво

0 1

РУШЕЊЕ ЦРКАВА ПО ПЕЋКОЈ НАХИЈИ: Упркос Албанском терору и неимању православног наставника, српска деца очувала су своју веру и језик

01. 02. 2023. у 17:00

Друштво

0 0

"НАДАМО СЕ САМО НА БОГА И РУСИЈУ" Обраћање mетохијских Срба руском конзулу на терор Албанаца

01. 02. 2023. у 14:00

Друштво

2 13

СРБИ КАО ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ПОЛИГОН НАЦИЗМА: Велика инверзија на делу

29. 01. 2023. у 14:00

Друштво

0 1

БОЛЕСНЕ УМОТВОРИНЕ ПЛАЋЕНИХ НОВИНАРА: "Нацификацијом" српског народа вршен притисак на међународну заједницу да Србију изолују од света

27. 01. 2023. у 14:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације