ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ СРБА: Извештаји руског конзула о панисламизму и Албанској лиги у Старој Србији

РУСКИ конзул Иван Степанович Jастребов је у Албанској (Призренској) лиги видео саставни део ширег панисламистичког покрета, што је касније у својим истраживањима истакао и хрватски историчар Бернард Стули.

Фото: Документација "Новости", "Борбе" и Википедија

Спољнополитичка и унутрашња ситуација у Османском царству, нарочито после пораза у руско-турском рату 1877/78, погодовала је брзом ширењу идеја панисламизма. Иако су ове идеје настале ван територија Османског царства, као и пре доласка на власт султана Абдула Хамида II 1876. године, панисламизам је, како истиче И. Л. Фадејева, "постао званична идеологија и темељ политичког курса османске владе током скоро три деценије".

Почетком осамдесетих година 19. века Абдул Хамид II је настојао да добије војну и дипломатску подршку немачког канцелара Бизмарка. У анонимној брошури "Енглеска и Немачка на Истоку" објављеној 1881. године од стране "бившег дипломате" (вероватно турског) изнета је оштра критика британске политике на Блиском истоку. За реорганизацију војске и неких делова државне администрације позвани су немачки официри и цивилни чиновници који су привремено ступали у турску службу. На место енглеских официра који су раније командовали жандармеријом дошли су немачки официри. У Цариград је 1881. године дошла специјална немачка мисија на челу са кнезом Раџивилом: нова спољнополитичка оријентација Османског царства заснивала се на ставу панисламиста да је недопустиво мешање европских сила у послове муслиманских држава, а Немачка је била мање од свих других европских држава заинтересована за Источно питање.

Извештавајући о Албанској лиги руски конзул Јастребов је запазио да се још до руско-турског рата у турској публицистици проповедао принцип исламског савеза ("ове лиге") под називом Итихад-и-ислам (Исламско јединство). Идеју панисламизма Турци су настојали да прошире и на просторе европске Турске и зато су, истицао је Јастребов, "овдашњи муслимани више него икада подигли своје главе на штету хришћанског елемента тако да је положај хришћана у овој области постао неупоредиво лошији". Овдашњи муслимани са подсмехом говоре о реформама које је тражио Берлински конгрес. Пошто су турски представници у Берлину говорили да су Гусиње и околина насељени Албанцима, Турци и данас говоре Европи "као да су сви тамошњи житељи Албанци". Јастребов пише да ни Мухтар-паша није могао да негира да је тамошње становништво у огромној већини словенско а не албанско.

Фото: Документација "Новости", "Борбе" и Википедија

Руски конзул је прикупио податке о верској и етничкој структури становништва Гусиња, Плава и 29 околних села: укупно су биле "1.032 куће српске народности и само 230 кућа албанске народности". У самом граду Гусињу има 560 домова муслиманских и 120 породица хришћанских. "Сви житељи припадају српској народности и говоре природним српским језиком. Сам Али-паша гусињски - природни је Србин. У Плаву се налази 200 породица муслиманских и 500 породица хришћанских. Сви су народности српске". Јастребов је донео податке и о верској структури свих 29 села, при чему истиче да су чисто албанска само три села: Вусање, са 150, Мартиновићи са 50 и село Хоти са 30 домова Албанаца муслимана. Турска влада на исти начин и друге санџаке и казе Старе Србије сматра албанским, као на пример Призренски и Приштински санџак и казу Пећ, у којима, напротив, већина становништва припада српској народности, "иако муслимански елеменат има значајну превагу над хришћанским".

Према Јастребову у Призренском санџаку било је до 3.000 хришћанских домова и 11.000 муслиманских, али "домова српске народности је више него чисто албанских и албанизованих Срба": број домова српске народности износи 7.000 а албанске 6.000. У Пећком мутесарифлуку има 4.000 домова српске народности и 2.500 домова албанских. У Приштинском санџаку, према Јастребову, нема ни 1.000 албанских домова док има око 4.900 српских кућа. У погледу вероисповести, хришћанских домова нема више од 2.000 а муслиманских има 3.500. Албански елеменат има апсолутну доминацију само у Ђаковичкој кази са око 8.400 домова и само око 100 домова Срба (муслимана има до 7.000 домова). Неки путописци, као на пример Јаков Слишковић, који је пропутовао Албанију првих година 20. века, истиче да је код Албанаца више развијено народно осећање од верског и да су стога они лако мењали веру. "Код Арбанаса вриједи као начело народна њихова пословица: Гдје је моћ, ту је и вјера, што одговара оној Cuius regio, illius religio". Али, ипак, "ако који од Миридита пређе на ислам, мора оставити своја добра и земљу и потражити си боравиште гдје другдје".

ЦЕНТАР ПРИЗРЕНСКЕ ЛИГЕ ЈЕ БИО У ЦАРИГРАДУ

Порта је сматрала да је албанско питање на начин како се тумачило у Европи, као борба за аутономију Албаније, врло опасно и зато је преко својих агената на челу са Мухтар-пашом настојала да Албанцима уместо идеје народности (повезане са идејом о независности) наметне идеју исламског савеза "под знамењем Пророка". Абдул-ефендија из Скопља је удаљен зато што је био мишљења да Лига треба да се развија "не на основу религиозног принципа већ на принципу народности", трудећи се да муслиманској лиги привуче и Албанце католике. Што се тиче положаја хришћана, православних Срба, Јастребов је често понављао да се њихов положај ни на који начин не побољшава: не прође дан да се не чује било о убиству хришћана или о пљачкама њихових кућа по селима. У самом Призрену неки муслимани су почели опет да под претњом узимају новац од хришћанских трговаца. Чак је један полицајац, Малић-бег, ишао по радњама и узимао новац од трговаца са чиме је био упознат и Мухтар-паша. Јован Хаџи-Васиљевић наводи податак да су Арбанаси на врхунцу снаге Лиге у Јужној Албанији "посекли све хришћане у једном селу".

Фото: Документација "Новости", "Борбе" и Википедија

Јастребов је био уверен да се центар Албанске лиге налази у Цариграду. Пре него што је почела са радом конференција амбасадора великих сила у Берлину јуна-јула 1880. у вези са границама Црне Горе и Грчке, из Цариграда је "овдашњем комитету такозване албанске лиге", пише Јастребов, стигла инструкција о потреби сазивања конгреса свих чланова у Призрену. Чак је председник комитета Лиге Хаџи Омер-ефендија позвао истакнутије Албанце из Скопског, Приштинског и Дебарског санџака и Пећке казе, али пошто већи део чак није ни одговорио, упутио је поверљиво лице да их убеди да је неопходно да се окупе у Призрену "управо сада".

Положај православних Срба у Старој Србији постајао је све неподношљивији. Само у Пећкој кази од септембра 1876. године било је убијено 126 Срба и ниједан убица није био ни кажњен ни ухапшен. Те податке енглески конзул у Призрену Синџон је доставио лорду Солзберију, а овај Порти која је то одмах демантовала: Савас-паша је наредио амбасадору у Лондону Мусурис-паши да то оповргне тврдњом да је у Пећкој кази било само 14 убица и да су сви на одговарајуће начине кажњени (извештај Синџона и телеграм Савас-паше штампани су у Плавој књизи). Енглески конзул је поново Солзберију потврдио истинитост својих саопштења и доставио му детаљан списак убијених са подацима где су и када били убијени. Беса закључена недавно, писао је Јастребов, између Арнаута и осталих муслимана да се обуставе убиства и пљачке, није се односила и на хришћане.

Фото: Документација "Новости", "Борбе" и Википедија

"Хришћани многих села принуђени су да и празницима од раног јутра до касне вечери обрађују поља насилника страхујући да ће бити пребијени до смрти као прави робови". Јастребов поред осталог наводи и два следећа примера насиља: 12/24. фебруара десет разбојника на коњима напало је кућу Јована Грујића у селу Липовица сат и по хода од Гњилана из које су одвезли све жито, а 21. фебруара/5. марта дошли су поново и одвезли сву покретну имовину зато "што се усудио да се жали властима на њихов поступак". Притом су "полили на његову главу олово" и Грујић лежи без свести. Следеће ноћи 22. фебруара/6. марта тринаест насилника је напало на кућу Ковачевића у селу Партеш. Свезавши њега и два сина опљачкали су сву његову имовину и натоварили на кола са његовим воловима, затим су запалили сву непокретну имовину и "на крају крајева силовали по реду снаху Ковачевића Милену и његову кћерку Грозду". На Косову пољу су опљачкана хришћанска села Радево, Батуце и Коримље, а у Средској су опљачкане две цркве и поцепане све књиге тако да се више не могу употребљавати. 

Препоручујемо

Друштво

0 1

РУШЕЊЕ ЦРКАВА ПО ПЕЋКОЈ НАХИЈИ: Упркос Албанском терору и неимању православног наставника, српска деца очувала су своју веру и језик

01. 02. 2023. у 17:00

Друштво

0 0

"НАДАМО СЕ САМО НА БОГА И РУСИЈУ" Обраћање mетохијских Срба руском конзулу на терор Албанаца

01. 02. 2023. у 14:00

Друштво

2 13

СРБИ КАО ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ПОЛИГОН НАЦИЗМА: Велика инверзија на делу

29. 01. 2023. у 14:00

Друштво

0 1

БОЛЕСНЕ УМОТВОРИНЕ ПЛАЋЕНИХ НОВИНАРА: "Нацификацијом" српског народа вршен притисак на међународну заједницу да Србију изолују од света

27. 01. 2023. у 14:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације