Друштво

ТИТО ЈЕ БИО НЕУМОЉИВ: Све о елиминацији Драгољуба Јовановића

Вечерње новости

09. 02. 2023. у 17:00

ОКУШАЈ стварања праве парламентарне опозиције у Титовој Југославији десио се у оквиру сељачких партија и судскe процесe Драгољубу Јовановићу (Народна сељачка странка) треба разумети у контексту политике комунистичких партија према сељачким политичким партијама у источноевропским земљама после заоштравања Хладног рата.

ТИТО ЈЕ БИО НЕУМОЉИВ: Све о елиминацији Драгољуба Јовановића

На терет им је стављано, као и другде, да су тежили стварању сељачких блокова као уједињене антикомунистичке опозиције - како су гласиле оптужбе против Јовановића. Сељачки блокови су наводно имали да буду средство империјалистичке реакције у борби против демократије, пошто је "империјализам себи као циљ поставио разбијање јединства сељака и радника оличен у земљама народне демократије". (Одлука о ликвидацији аграрних лидера донета је на састанку Тито-Димитров на Бледу јула 1947. године).

Процес Јовановићу представља најбољи пример докле је ишла комунистичка власт у борби против политичких супарника. Главна му је кривица била што је покушавао да очува индивидуалност своје партије и критички иступао против разних закона које је сматрао штетним по развој земље. Своје незадовољство коалиционим партнером Драгољубом Јовановићем исказао је само неколико недеља после избора новембра 1945, најпре на Главном одбору Народне сељачке странке приликом дискусије о резлутатима избора, потом још експлицитније на седници Уставотворног одбора 11. децембра 1945. године. Он је том приликом изразио бојазан да КПЈ своје савезнике третира као сапутнике револуције и да стреми томе да постане државна партија где су остале странке у фронту само "сакаџије" (водоноше). "Прва Југославија је пропала зато што је у њој било више нација, а владала је једна; друга ће пропасти ако буде владала само једна партија."

Политици нових власти замерао је етатизам (множење чиновништва), слаб третман задругарства и права на рад. Јовановић се заложио за страначки плурализам у оквиру Народног фронта, који почива на стварној и трајној сарадњи између странака заснованој на начелу равноправности. Убрзо, већ априла 1946, уследио је први напад на њега када је прокомунистичко крило (Н. Петровић, Ж. Ђермановић, Ј. Богдановић и други) изазвало раскол у странци.

У једном документу Службе државне безбедности предвиђају се унапред ова превирања као и судбина Д. Јовановића, што је индикатор да и она у овим превирањима није била пасивна и да су неки од функционера НСС већ били заврбовани. (Миле Милатовић, високи официр државне безбедности био је Ваљеву пре рата адвокатски приправник Ж. Ђермановића. Иначе, Ђермановић се компромитовао радом у општинској управи током окупације па је помоћу Милатовића опрао своју биографију и преко ноћи постао функционер у фронту, близак комунистима, а касније једно време амбасадор у Берну и делегат у Скупштини Србије. Милатовића је пре рата пред судом 1929. бранио Драгољуб Јовановић кога је он 1947. ухапсио и саслушавао; Такође, попут Ђермановића и Н. Петровић је због привржености комунистима и покушаја преузимања НСС награђен. Био је помоћник јавног тужиоца за Југославију, затим за Србију, председник београдске општине, народни посланик за Југославију, а затим и Србију да би на крају био одбачен од комуниста као непотребан - нап. ауто

ПРОФЕСОРА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА ГАЂАЈУЈАЈИМА И КАМЕЊЕМ

Сукоб у главном одбору завршава се избацивањем Д. Јовановића из странке и захтевом око 24.000 бирача из пиротског округа да му се одузме посланички мандат, што је помпезно пропратио фронтовски "Глас". У време процеса ђенералу Дражи Михаиловићу "Јеж" је објавио карикатуру у којој Дража каже Драгом Јовановићу: "Како да га не волимо! Моје име а твоје презиме?!", показујући на Драгољуба који се шуња око ћелије. Био је то очит наговештај да би се и он убрзо могао наћи иза решетака. Јовановић се нарочито замерио властима јула 1946. у Скупштини приликом усвајања низа важних закона. При усвајању Закона о задругама, тражио је "изједначавање сељачких радних задруга са обичним задругама" и оптужио власти да се закон доноси у јулу "јер су сељаци на пољима, па не могу да реагују и никад се не би сложили с политиком откупа". У дискусији о Закону о јавним тужиоцима истакао је да су овој установи прибегавали "режими склони паду", да су они често нестручњаци и обавезно проверени кадрови КПЈ и њено средство за успостављање партијског монопола на власт. У једном тренутку је чак рекао: "Ово је најомраженија власт од 1918. до данас!", на шта је Милош Минић узвратио "да кроз уста Д. Јовановића говоре сви они који немају мирну савест". У Већу народа ФНРЈ, разматрајући Закон о чиновницима, устврдио је да се број чиновника увећао, а бирократија неслућено намножила, па га је Д. Царевић (пребег из ДС) оптужио за заверу и блокаду рада парламента.

Драгољуб говори 1938. на једном политичком слупу

Обожаван и популаран у Пиротском округу пре рата доживео је да га на Великогоспојински вашар у Пироту 28. августа 1946. наочиглед свих (а по директиви Благоја Нешковића да би га уплашио) скојевци јавно вређају, гађају јајима, камењем и говеђом балегом (један од њих, Петар Козић постао је касније угледан професор Београдског универзитета). Такође је доживео и напад приликом боравка код политичког пријатеља Милана Ћурчића на слави Светог Трифуна уочи Сретења у Сивцу 1947. године (15. фебруара) када су га извукли са славе и крвнички претукли такође острашћени скојевци, махом црногорски колонисти, о чему је известио и Ројтерс.

На предизборном митингу у Јагодини 1936. године

Врхунац критике режима испољио је на 3. заседању Савезног већа и Већа народа (март-април 1947), приликом усвајања Петогодишњег плана, између осталог рекавши: "Треба ослободити сељака од принудног рада и дангубе и упослити стручне људе у предузећима јер их недостаје". Моша Пијаде га је тада оптужио да разбија савез радника и сељака демагогијом: "Иде по Србији са два клипа кукуруза и прича како је крупнији родио у приватном а ситнији у државном сектору." Ж. Ђермановић, дојучерашњи страначки колега, рекао је за њега том приликом да је "забио нож у леђа сељаштву". Због оваквих ставова он је од почетка био трн у оку новим властима. Већ после изгласавања Закона о задругама, како наводи Милован Ђилас, истог дана на вечери код Јосипа Броза, у присуству Ранковића, он је рекао: "Драгољуба треба ухапсити", на шта је Ранковић приметио: "Тешко му је наћи кривицу", али је Тито био упоран: "Кривицу му треба створити ако је нема!"

Препоручујемо

АДВОКАТИ НА УДАРУ КОМУНИСТИЧКЕ ВЛАСТИ: Браниоци су имали већу самосталност него у послератној Титовој Југославији

Друштво

4 5

АДВОКАТИ НА УДАРУ КОМУНИСТИЧКЕ ВЛАСТИ: Браниоци су имали већу самосталност него у послератној Титовој Југославији

07. 02. 2023. у 17:00

ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА ПРАВОСУЂА ЗА ОБРАЧУН СА ПОЛИТИЧКИМ ПРОТИВНИЦИМА: Пресуде по диктату партије и ОЗНЕ

Друштво

3 1

ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА ПРАВОСУЂА ЗА ОБРАЧУН СА ПОЛИТИЧКИМ ПРОТИВНИЦИМА: Пресуде по диктату партије и ОЗНЕ

06. 02. 2023. у 17:00

КОСОВО И МЕТОХИЈА - ВЕЛИКА И КОБНА ГРЕШКА ЗАПАДА: Нове и тешко издржљиве претње

Друштво

7 8

КОСОВО И МЕТОХИЈА - ВЕЛИКА И КОБНА ГРЕШКА ЗАПАДА: Нове и тешко издржљиве претње

05. 02. 2023. у 17:00

СРБИ ОСУЂЕНИ НА ЗАТВОРЕНИЧКИ ЖИВОТ: Оснивање Призренске лиге као избегавање казне за уништење хришћана у Старој Србији

Друштво

2 3

СРБИ ОСУЂЕНИ НА ЗАТВОРЕНИЧКИ ЖИВОТ: Оснивање Призренске лиге као избегавање казне за уништење хришћана у Старој Србији

04. 02. 2023. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 10

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17