ОПТУЖЕН ЗА САРАДЊУ СА СТРАНИМ СЛУЖБАМА: Казнени поступак државе у случају против Драгољуба Јовановића

УБРЗО ПОСЛЕ Јовановићеве дискусије о Петогодишњем плану, већ 15. маја 1947. Президијум Народне скупштине ФНРЈ дао је одобрење за покретање кривичног поступка против Д. Јовановића. Пре тога, он је лишен функције у странци (октобар 1946), као и места професора на Правном факултету (август 1946) и свих политичких функција (посланика у Скупштини Србије и потпредседника Народног фронта).

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

 По одузимању мандата посланика Савезног већа (април 1947), после хапшења, отпочео је 7. октобра 1947. пред Врховним судом ФНРЈ у дворани Београдске општине у Узун Мирковој улици судски процес у којем је заједно са инж. Ф. Гажијем (ХСС) оптужен по члану 2 (угрожавање државног уређења и тековина НОа) Закона о кривичним делима против народа и државе. Окривљени су за "... сарадњу са агентима једне стране обавештајне службе и по њиховом потицају и даљим упутствима, почели су да спроводе акцију подривања народне власти и разбијања јединства народних снага... и то путем уједињења парламентарних елемената у земљи у такозвани Сељачки блок и иступањем у Народној скупштини по наруџбини иностране шпијунаже". Ухапсио га је и саслушавао мајор Миле Милатовић (саслушавао и Недића, Л. Марковића, А. Хебранга... ) кога је пре рата бранио као комунисту пред краљевским судовима. Оптуженог је бранио адвокат Вељко Ковачевић, по наводима оптужбе коју је заступао савезни јавни тужилац Ј. Хрнчевић.

Између осталог, даље се каже да је Д. Јовановић још пре рата био под заштитом политичке полиције и Драгог Јовановића, иако је овај три пута у међуратном периоду био хапшен и затваран, а његова слика била истакнута на антикомунистичкој изложби током окупације.

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Председник већа судија Миодраг Ђорђевић (који је судио и Дражи Михаиловићу) прокоментарисао је: "Уместо нас обесио је вашу слику", што је изазвало смех међу "пробраном публиком" у судници. Јовановићу је пребачено што се није одазвао на позив "да дође у шуму" и прикључи се партизанском покрету током окупације, као и кокетирање са четничким покретом. После рата је, према оптужници, наставио са "издајничком делатношћу", окупљајући реакционарне елементе унутар фронта и покушавајући да створи опозицију народном режиму у сарадњи са реакцијом у емиграцији, иностраним непријатељским елементима, иступајући јавно и илегално, растурајући илегално летке својих говора у којима се на безочан начин критикује власт и уноси пометња. Они су се, наводно, повезали са емигрантским круговима око Влатка Мачека и Слободана Јовановића, са бугарским вођом земљорадника Г. Димитровим Геметом као и Н. Петковима (осуђеним на смрт због издаје у Бугарској).

Инжењер Фрањо Гажи је наводно, као страни агент, повезао Јовановића са британским агентом и аташеом британске амбасаде у Београду С. Клисолдом. С друге стране, покушај стварања сељачког блока у земљи и контакти у Љубљани са групом Л. Каучник, Љ. Сирц, Ф. Сној (већ осуђени по сличној оптужби) као и у Загребу са првацима ХСС Кошутићем, Шутејем и Јанчиковићем (који ће и сам ускоро бити изведен пред суд) означени су као облик непријатељског деловања и завере против државе и друштвеног уређења. "У земљи не постоје снаге које би обориле народ са власти односно народну власт јер је то немогуће без проливања крви" - каже се у оптужници. (Као сведок на суђењу појавио се Мита Коњевић, који је искористио познанство с њим и Мачеком и по налогу полиције носио писма Јовановића Мачеку и обратно као доказ везе Јовановића с емиграцијом)

ЗА ОПОЗИЦИЈУ РОБИЈА СА ПРИНУДНИМ РАДОМ

Одбрана је тврдила да је стварање опозиционог блока "легитимна и изворна идеја Драгољуба Јовановића а не страних агената", да није знао да је Фрањо Гажи агент стране службе, већ је са њим водио разговоре као страначким лидером и као таквог га предлагао за председника овог блока "... а не по Клисолдовим упутствима!" Одбацују се контакти с емиграцијом, као и Дражом Михаиловићем, а писмо које је добио од Влатка Мачека у којем му овај поручује да одустане од савеза са комунистима и окупи опозицију, сам је спалио како не би имао непријатности. Бранилац је истакао да у његовим јавним иступањима и списима нема ничег антидржавног, већ је реч о уобичајеном опозиционом деловању, којим се служио још из времена борбе против диктатуре краља Александра. Јовановић је истакао да је контакте са Снојем, Сирцем, Јанчиковићем и другима имао када су ови били на државним положајима, да је радио по својој савести с намером да критикује власт, а не да руши државу.

Адвокат Вељко Ковачевић и оптужени Јовановић доказивали су невиност, а Гажи и његов бранилац молили блажу казну. Улоге су изгледа од почетка биле подељене, а Гажи је био нека врста "ухапшеног сведока" и са намењеном посебном улогом, коју је прихватио и одиграо, на задовољство организатора процеса, па је кажњен скоро упола блажом казном у односу на првооптуженог.

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Јовановић је осуђен на казну затвора са принудним радом, у трајању од девет година и на губитак политичких и грађанских права у трајању од две године и права на помоћ социјалног осигурања на три године. Гажи је осуђен на казну затвора од пет година са принудним радом и на губитак политичких и грађанских права на две године. Према пресуди, обојица су учинила кривично дело издаје предвиђено Законом о кривичним делима против народа и државе. У образложењу пресуде још стоји да оптуженом није конфискована имовина не зато што је молио да му се жена и деца не остављају без крова над главом, "јер у нашој земљи свако може живети од свог рада", већ зато што не постоје услови по закону.

Тако је Драгољуб Јовановић, доказани антифашиста и левичар, под матичним бројем 1.282 у КПД Сремска Митровица одлежао скоро целу казну до 1955. док је, на пример, Драги Стојадиновић, директор окупационог листа "Ново време", пуштен већ 1953, иако осуђен на 15 година. Јовановић се нашао на истом месту као и пре рата, само сада не више са једним цимером и писаћим столом већ на асфалтном поду са десетинама других затвореника. Чак и на робији, др Драгољуб Јовановић настојао је да просвети околину - током љуте зиме 1947/1948. на робији је читао "Свезнање" и предавао робијашима. У његовом затворском картону стоји да је три пута дисциплински кажњаван и да није ревидирао политички став, већ је и у затворским условима наставио са критиком власти. Даље издржавање казне му је стога опроштено тек 28. новембра 1955, иако се чак и британски политичар Ентони Идн писмено заложио за његово помиловање током 1952. године. Још дуго су у Пироту и околини после његове осуде малтретирани многи "драгољупци" и прогањана "драгољубовштина". 

Препоручујемо

Друштво

6 3

ТИТО ЈЕ БИО НЕУМОЉИВ: Све о елиминацији Драгољуба Јовановића

09. 02. 2023. у 17:00

Друштво

4 5

АДВОКАТИ НА УДАРУ КОМУНИСТИЧКЕ ВЛАСТИ: Браниоци су имали већу самосталност него у послератној Титовој Југославији

07. 02. 2023. у 17:00

Познати

0 0

ДА ЛИ СЕ ЗАИСТА ОЖЕНИО: Мима Караџић стао на крај свим спекулацијама које се у последње време везују за његово име

09. 02. 2023. у 18:26

Познати

0 0

ИЗВОР ЗДРАВЉА Без овог НАПИТКА Ана не започиње дан: "Смањује стрес и побољшава концентрацију" (ФОТО)

09. 02. 2023. у 08:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације