Друштво

"УЈКО МОЈ, БИО СИ МИ ТРЕЋИ РОДИТЕЉ" Потресан говор на сахрани убијеног чувара школе - "Раширио је руке да спречи олово и заштити малишане"

Новости онлајн

06. 05. 2023. у 22:47

ПЛАТО испред капеле на београдском гробљу Лешће с погледом на Саву и Дунав био је данас мали да прими све који су дошли да одају почаст трагично убијеном чувару Драгану Влаховићу. Колоне ученика који су у рукама држали руже и свеће, заједно са родитељима и ученицима испратили су свог омиљеног чика Драгана. Многи дечаци и девојчице нису могли да задрже сузе и били су неутешни.

УЈКО МОЈ, БИО СИ МИ ТРЕЋИ РОДИТЕЉ Потресан говор на сахрани убијеног чувара школе - Раширио је руке да спречи олово и заштити малишане

Пре него што је Драган покопан у земљу чланови његове породице одржали су кратак говор.

Хвала ти што си нам улепшао детињство

- Био је један од најмлађих чланова породице Влаховић, увек вредан, насмејан и спреман на шалу. Несебичан и великог срца. Посебно је био везан за децу јер није имао своју. Неки садашњи средњошколци су рекли како их је чика Драган испраћао насмејан од првог до осмог разреда. Показао је једну велику храброст ширећи своје руке мислећи да ће успети да спречи олово које је кренуло на њега и заштитити малишане. Немамо право да прозивамо Господа нашег, дао нам је живот, има право и да га узме, али није требало овако да буде. Све смо очекивали, не и ово. Хвала ти Боже на свему, али ово си требао некако да спречиш. Оволики одазив деце говори о величини Драгана, пуни нам срца. Хвала ти што си нам улепшао детињство и живот, радовали смо се сваком сусрету са тобом. Ујко мој, био си мој трећи родитељ. Нисам могао ни да замислим да ће доћи овај дан, да ћу доћи, а тебе нема у дворишту. Хвала на свему што си ме научио у животу. Знамо ти и ја што смо све прошли. Волимо те сви пуно, срешћемо се опет. Србија је завијена у црно, сви те жалимо. Где год си се појавио сунце је сијало - казао је његов сестрић.

Посебно је емотиван био тренутак кад је прочитано писмо девојчице Луне.

- Сад више не мораш да носиш неудобна одела и кравате које стежу. То ми је драго. Гледам у твоје слике и присећам се осмеха који ниси скидао са лица. Осећам да си срећан. А и на време си отишао јер ово више није место за добре људе. Рибникар више никад неће бити исто место без тебе. Сад ми само остаје сећање и наша слика коју су волео. Обоје ћу чувати заувек - поручила је девојчица у писму.