ОПЕРАЦИЈА "ТЕВТОНСКИ МАЧ" ОТКРИВА ПОЗАДИНУ АТЕНТАТА: Нацистички обавештајци инспиратори Марсељске трагедије
ПРОТУТЊАО је Други светски рат. Политичка карта Европе је измењена. Две немачке државе су у њеном центру. Година је 1957. У СФРЈ почео да се слави Дан младости.
Амерички Конгрес усвојио је Ајзенхаурову доктрину. Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана. Одржани трећи парламентарни избори у СР Немачкој. Конрад Аденауер задржао место канцелара. СССР је лансирао Спутник 1, први вештачки сателит у Земљиној орбити. На заседању Главне скупштине УН пољски министар спољних послова Адам Рапацки изложио је план за Европу без атомског оружја. Савезна Република Немачка прекида дипломатске односе са СФР Југославијом, зато што је признла Немачку Демократску Републику.
Сваки велики историјски догађај, који је изазвао велике међународне потресе, подложан је, у различитим временима, различитим тумачењима. И управо то се догодило у Источном Берлину, 23. маја, када се у јутарњем издању листа "Нова Немачка" (Neuses Deutchland), на предњим странама, на којима се, по већ устаљеним правилима, уредништво бавило актуелном домаћом или страном политиком, појавио један необичан текст. Источни Немци, готово двадесет и три године после убиства краља Александра у Марсељу (9. октобра 1934), поново отварају ову, такорећи, заборављену страницу историје.
Суштина овог новинског штива била је у тврдњи да је капетан Ханс Шпајдел 1934. године, као помоћник немачког војног аташеа у Паризу, по Геринговом наређењу извео супертајну операцију "Тевтонски мач". Циљ овог подухвата је споменути атентат на југословенског краља, операција у којој је страдао и француски министар иностраних послова Луј Барту.
Целу операцију, пише новинар "Нове Немачке", организовао је Шпајдел, уз помоћ својих агената који су до танчина пратили све мере обезбеђења краљеве посете Француској, и на тај начин омогућили непосредним извршиоцима, усташама и ВМРО-у, да изврше атентат.
О НЕПОСРЕДНОМ ефекту овог текста нису сачувани трагови ни сећања савременика, сем да је разголитио политичку прошлост бившег хитлеровског генерала Ханса Шпајдела, који је тада постао главнокомандујући копнених снага НАТО у Европи.
Међутим, непуна два месеца доцније, тачније 18. јула, те исте 1957. године, у Президијуму Савета националног фронта Немачке Демократске Републике, одржана је међународна конференција за новинаре коју је и организовао Президијум Савета националног фронта Немачке Демократске Републике. Извештачима светских листова предочени су докази за све тврдње изнесене у листу "Нова Немачка" против Хитлеровог помоћника, тадашњег капетана Ханса Шпајдела. Званични представници источнонемачке државе поделили су новинарима копије три докумената, јединих сачувананих, како су посебно истакли.
Ти документи су заправо били писмо рајхсминистра авијације Хермана Геринга упућено у Париз капетану др Хансу Шпајделу 1. септембра 1934. године, а затим Шпајделов одговор од 3. октобра 1934, у коме се прецизира да су све припреме за операцију завршене. Трећи документ био је прилог уз Шпајделово писмо, односно извештај немачког шпијуна Г. Е. Хаака с тачним описом руте кретања краља Александра по доласку у Марсељ (Качачки, 2004. Волков 1983).
ПРВИ документ - Герингово писмо Шпајделу од 1. септембра 1934. године:
"Берлин, 1. септембра 1934. г.
Империјски министар авијације
Број 3199/34c
Тајно
Помоћнику војног аташеа при немачкој амбасади у Паризу
Господину капетану др Шпајделу
- лично -
П а р и з
У прилогу Вам шаљем два наређења фирера и рајхс канцелара у вези са операцијом Тевтонски мач и инструкције које је разрадио истраживачки биро мог министарства за њено остваривање.
Одмах по упознавању наређења уништити. О извршењу обавестити.
Геринг"
Писмо са својеручним Геринговим потписом и одређеним директивама било је по специјалном куриру достављено Шпајделу у Париз. Печат амбасаде и ознака "3. 9. '34" показују да је оно стигло примаоцу три дана после одашиљања.
Шпајделово писмо носи датум тачно месец дана после тога - 3. октобра 1934:
Париз, 3. октобра 1934. г.
Др филозофије Ханс Шпајдел,
капетан генералног штаба,
помоћник војног аташеа
при немачкој амбасади у Паризу
Тајно
Достава по куриру
Империјско министарство
авијације
Берлин - Вест 8
Господину империјском
министру
Герингу
- лично -
Господине генерале!
Дозволите да Вас обавестим да је у складу са Вашим наређењима припрема операције Тевтонски мач већ завршена.
Ја сам са господином Ванчом Мијаловом подробно размотрио све расположиве могућности.
Решили смо да операцију извршимо у Марсељу: тамо ће се срести оба лица која нас интересују. "Владо-шофер" је спреман.
У прилогу Вам шаљем копију писма господина др Хака од 1. 10. ове године.
С дубоким поштовањем
увек Вама одан
Ханс Шпајдел".
Шпајделово писмо - оригинал с његовим сопственим аутограмом. Прилог - писмо Хаака Шпајделу је машинска копија.
"Париз, 1. 10. 1934. г.
Драги Шпајдел!
На Вашу молбу саопштавам следеће:
Званична свечаност у вези државне посете биће у Паризу. На дочек у Марсељ поћи ће Барту и генерал Жорж.
Према декрету који је 21. маја 1932. године потписао председник Лебрен одговорност за одржавање реда и мира наложена је Сурте насионал и то баш генералном надзорнику Систерону.
Александар ће стићи на обалу у Марсељу. После првог дела церемонијала Александар и његови сапутници Барту и Жорж кренуће отвореним аутомобилом из Старе луке према Префектури.
Приликом кретања по граду аутомобил ће проћи главном улицом Марсеља Ла Канабјер и улицом Сен-Фереол. Пред Префектуром биће свечани церемонијал, Александра ће поздравити народ. Трг испред Префектуре и улица Сен-Фереол биће закрчене гомилама људи. Пут кретања свите биће подељен на два дела за чије ће обезбеђење бити коришћено само 1.300 људи спољне полицијске службе.
Уколико се свечана поворка буде кретала полако, обезбеђење са деоница којим је већ прошао аутомобил пребациваће напред за појачање обезбеђења следећих деоница,
Војске за очување реда неће бити. Према речима Де Лафоркада, оружана пратња мотоциклиста која је била предвиђена биће укинута. О томе ћу Вас накнадно обавестити.
Увек Ваш Ханс Хаак."
ШТАМПАН документа, без обзира на то што су непотпуна, несумњиво потврђују једно: организатори и инспиратори терористичког акта у Марсељу биле су главешине фашистичке Немачке. Управо они су овом злочину дали шифровани назив - операција Тевтонски мач - и за његово извршење задужили Ханса Шпајдела.
Конференција за новинаре у Президијуму Савета националног фронта Немачке Демократске Републике изазвала је поприличну гужву у светским медијима, нарочито у оним из источног "лагера". Само у Југославији је био тајац. Ниједан дневни лист није пренео ни реч са ове конференције. За разлику од званичног Београда, у Источном Берлину не мирују. Ангажују познати филмски брачни пар, режисера Ендруа Торндајка и његову супругу Анели, који снима документарни филм "Тевтонски мач". Али то није крај ангажмана источних Немаца.
Ендру и Анели, уз помоћ најпознатијег публицисте из Источног Берлина Карла Радаца, објављују и књигу под истим насловом. Издавач књиге је, ни мање ни више, било Министарство за националну одбрану Немачке Демократске Републике.
Наслов филма и књиге је, како смо видели, било шифровано име операције убиства краља Александра Карађорђевића и француског министра спољних послова Луја Бартуа у Марсељу. А у књизи су детаљно изнесени аргументи за осветљавање позадине и циља марсељског атентата, који су са званичне стране предочени међународној јавности на конференцији за штампу 18. јула 1957. у Источном Берлину.
* * * * * * * *
ВЕЛИКА КАРИЈЕРА МАЛОГ ГЕРИНГОВОГ ШПИЈУНА
ШТА ЈЕ ТО ШТО је источнонемачке службе и Министарство одбране толико заинтригирало да наједном хоће да разреше "марсељски чвор", после више од две деценије, откривају ко је био у позадини ликвидације југословенског суверена. Циљ комплетне акције са источне стране Берлинског зида био је Ханс Шпајдел. Некадашњи капетан и помоћник аташеа из Париза, у међувремену је постао западнонемачки генерал-лајтнант, и у априлу 1957. године постао главнокомандујући копнених снага НАТО за средњу Европу са седиштем у Фонтенблоу у Француској.
Ко је био Ханс Шпајдел (1897-1984)? Његова кратка биографија би овако изгедала: "Као матурант, за време Великог рата ступа добровољно у војску. Од 1921. студира економију и историју. Промовисан за доктора филозофије 1925. У периоду 1933-1935. помоћник је немачког војног аташеа у Паризу. За време грађанског рата у Шпанији именован је за војног аташеа где је поред обавештајних послова обучавао диверзанте Франкове Армије.
Ратна каријера: 1940 - начелник штаба Војног заповедника у Паризу (под немачком окупацијом); 1941 - унапређен у чин пуковника; 1942 - начелник Генералштаба 5. Армијског корпуса на Источном фронту; 1943 - генерал-мајор; 1944 - начелник Генералштаба Армијске групе Б (непосредни сарадник фелдмаршала Ромела). Исте године бива ухапшен и све време до краја рата проводи, без суђења, у затвору, одакле га ослобађају Французи.
Послератна каријера: Од 1950. - војни саветник канцелара Аденауера; 1954-1955-представник СР Немачке у разговорима о њеном ступању у НАТО; 1955 - генерал-лајтнант Бундесвера; 1957-1963 - главнокомандујући Копнених снага НАТО за Средњу Европу, са седиштем у Фонтенблоу, Француска. Због сукоба са генералом Шарлом де Голом, бива септембра 1963. уклоњен са тог положаја; 1964 - одлази у пензију и постаје председник Фондације Наука и политика. Мемоаре, под насловом 'Из нашег времена', објављује 1977. године.
КЊИГА И ФИЛМ га оптужују, поред организовања атентата у Марсељу, и за следеће ратне злочине:
Злочини против цивилног становништва у окупираној Француској;
Организација тактике 'спржена земља' на окупираној совјетској територији. Под његовом командом у Вороњешкој, Белоградској, Харковској и Кировоградској области остала су згариштима, порушених фабрика, рудника мостова, болница, школа и железничких станица. Забележени су и страшни злочини над цивилним становништвом...
Издаја фелдмаршала Ервина Ромела Гестапоу. То је још на крају рата, априла 1945. године, под заклетвом изјавио Манфред Ромел, син фелдмаршала. Шпајдел је, када га је Гестапо ухапсио, открио све планове завереника. У прилог ове тврдње свакако говори и податак да су сви завереници стрељани или извршили самоубиства, осим 'јунака' ове наше приче."
И још нешто о Шпајделу. Као пензионисани командант копнених снага НАТО у споменутим мемоарима није могао да прикрије свој однос према злочину у Марсељу: "Са нестанком Бартуа, који је желео да овом државном посетом још више развије своју источну политику, нестао је и један непомирљиви противник Немачке. Он је био борац за француско-совјетско зближавање, у циљу остварења потпуног окружавања Немачке."
Сви изнети подаци су врло значајни због онога што следи, односно због одговора који ће ускоро стићи из Западне Немачке.
Филм "Операција Тевтонски мач", у трајању од 49 минута, појавио се у биоскопским салама средином 1958. године. Ехо је био много већи од споменуте конференције за новинаре и књиге. За годину дана видело га је више од осам милиона гледалаца. Гледан је и у Бечу, Лондону, па чак и у Канбери. Амбасаде Западне Немачке у свим овим зекљама су улагали званичне протесте али без већих ефекта. Приказан је на крају и у Западној Немачкој у скраћеној и цензуриосаној верзији.
Ма како то апсурдно звучало јер је реч о значајном историјском питању, попут оне конференције за штампу која је у Југославији прећутана, тако је било и са филмом. Пошто Југословенска кинотека поседује негатив овог филма, прво јавно приказивање одржано је пре деветнаест година, на седамдесетогодишњицу атентата у Марсељу.
* * * * * * * *
У ЈУГОСЛАВИЈИ ПРЕЋУТКУЈУ ХИТЛЕРОВУ ЗАВЕРУ
СОВЈЕТСКИ ИСТОРИЧАР Владимир К. Волков, који се бавио немачко-југословенским односима између два рата, посебно периодом 1933-1938, написао је књигу о овој операцији, која је објављена у Москви 1964. године. Међутим, и она ће доживети судбину источнонемачке књиге и филма. Његова студија "Убиство краља Александра: Хитлерова завера" биће преведена и објављена тек 1983. године. Скоро двадесет година после московског издања.
Због чега је читава ова прича у Југославији игнорисана питање које би заиста заслуживало подробнију и вишеслојну анализу. Више-мање познат је став комунистичких власти према Александру Карађорђевићу. Један од разлога могао би бити што у филму краљ није приказан у негативном светлу већ као жртва Хитлерове завере. А то идеолошким чистунцима није одговарало јер се о Александру до тада писало и говорило искључиво у негатовном контексту.
Збуњујуће је да се о позадини Марсељског атента и данас ћути, тридесетак година после силаска са историјске сцене комунистичких апологета, чувара магле и истине. Пре десетак година појавила се књига "Краљеубиство у Марсељу", у занемарљивом тиражу и готово прећутана, која, такође, дотиче овај проблем. Аутор је лекар Јован Качаки, рођен у Београду 1939. године. Доктор је медицинских наука, по мајци Србин, по оцу - потомак избеглица које су у Југославију дошле после руског грађанског рата 1920. године. Живи у троуглу Холандија - Грчка - Србија. Годинама се бавио истраживањем историјата руских избеглица у Краљевини СХС. Део живота посветио је истраживањима о позадини убиства краља Александра.
НЕОБИЧНО ЈЕ СВАКАКО и да ни ова књига, као ни Волковљева, уз источнонемачки подухват "Операција Тевтонски мач" нису код нас, ни после толико времена, уз спорадичне и ретке изузетке, заинтересовале људи од науке. Не подсећа ли то на понашање европских архива који и даље крију документа о једном од најорганизованијих атентата на државнике.
После година источно-западних препуцавања, у уједињеној Немачкој сматра се да су факсимили докумената, који се односе на Марсељски документ, а које је објавило Министарство националне одбране НДР фалсификати. Разумљиво, бранили су команданта европских НАТО снага и човека који је дао најзначајнији допринос у обнављању западнонемачких оружаних снага. И ту је прича завршена. Бар што се тиче Немаца, који живе у заједничкој држави скоро три деценије.
"Источна офанзива", како поједини аутори називају акцију из ДДР имала је за циљ да дискредитује Хнаса Шпајдела под чијом командом су, у том тренутку, биле копнене снаге НАТО-а. Нормално је било, у време усијања Хладног рата, да супарничка страна изнесе све аргументе који доказују да је "његова војничка част упрљана низом злочина". Ако је у књизи источнонемачких публициста, убиству Александра посвећено једва двадесет страна, намеће се логичко питање зашто је било неопходно да се фалсификују само документа о преписци Геринг-Шпајдел. Зар докази о тактици "Споржена земља" нису довољни да укажу да је "генерал са четири звездице", највећи чин у НАТО, био доказани нациста и злочинац.
Уосталом, ако су фалсификати непоречиво доказани, који су онда били мотиви Владимира Волкова да објави књигу седам година после откривања затамњених делова из биографије Ханса Шпајдела. Тим пре што је Шпајдел две године раније, на инсистирање Де Гола смењен са тог положаја.
Можда су мотиви совјетског историчара били да максимално искористи аферу имеђу два Берлина и уклони сваку сумњу која би евентулна указивала на умешаност Москве и део њене одговорности око догађаја везаних за 9. октобар. 1934. године.
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (1)