КАКВО ЈЕ ЛЕТО ПРЕД НАМА Метеоролог открива: Загревање утиче на ширење вируса, али и на све чешће земљотресе

Дејана Калинић
Дејана Калинић

03. 07. 2023. у 09:30

ЗЕМЉОТРЕС јачине 3,2 јединице Рихтерове скале потресао је рано јутрос око 5.30 часова околину Трстеника, а он се догодио 19 километара југозападно од тог града.

КАКВО ЈЕ ЛЕТО ПРЕД НАМА Метеоролог открива: Загревање утиче на ширење вируса, али и на све чешће земљотресе

Фото: Танјуг

У Србији готово свакодневно имамо забележене мање потресе. Према речима метеоролога Ивана Ристића, на учесталије земљотресе, као и ширење вируса, утиче глобално загревање. 

- Због загревања смо имали шпанску грозницу, па 100 година после корону, и онда видимо да када се деси топлотни талас долази до ширења и пандемије вируса. А како се загрева земља долази и до земљотреса - објашњава он и додаје да је пред нама тропско лето са високим температура. 

Имаћемо честу појаву киша, на сваких неколико дана, све до 20. јула. После тога температуре ће ићи и до 40 степени. Најтоплији период ће бити до средине августа, и ово важи за континентални део - каже Ристић.

Како наводи, топлота, према теорији "Тајна веза између климе, вулкана и земљотреса", односно геотермална енергија која долази из унутрашњости Земље, из њеног језгра, осим што доводи до појаве земљотреса и вулкана, такође је одговорна и за климатске промене.

- Када из Земљиног језгра долази више геотермалне енергије, земљотреси и вулкани су чешћи и јачи, а температура на самој планети расте, јавља се ефекат глобалног загревања. Земљино језгро представља средишњи део унутрашњости планете и његова температура је готово иста као температура Сунца, око 6000°Ц, док је притисак чак три милиона атм. Међутим, Сунце је од наше планете удаљено скоро 150 милиона километара, док је језгро од Земљине површине удаљено свега 6000км. То нас доводи до чињенице да се унутар Земље акумулирају велике количине геотермалне енергије, која се путем топлотне проводљивости, конвекције и адвекције преноси на површину Земље и њен чврсти омотач – литосферу. Истраживачи су у пар наврата покушавали да продру у унутрашњост Земље бушењем рупа, али су наишли на паклене температуре и стали након дванаестог километра, јер је температура била 180°C, уместо очекиваних 100°C - објашњава Ристић па закључује: 

- Актуелне догађаје, све чешће земљотресе и вулкане, као и глобално загревање схватити као упозорење да се у унутрашњости Земље дешавају неке промене - наводи он.

Истиче, уочено је да се учесталост ових земљотреса повећала за 3,34% током периода за који су вршена истраживања, као и да је средња максимална магнитуда порасла са 7,91 на 8,17.

- Оно што се може уочити, уколико уз фреквенцију земљотреса посматрамо и промену климе, јесте да се упоредо са отопљењима дешава повећан број земљотреса. Пре 1890. године наша планета налазила се у мирнијем, али истовремено и хладнијем периоду. После 1890. па све до 1940. године наилази фаза отопљења на нашој планети, познатија као „Загревање раног 20. века” (The Early 20th Century Warming). Овај период се карактерише повећаном сеизмичком активношћу, порастом броја јаких земљотреса и активности вулкана. Оно што је такође карактеристично за овај период јесте да су се на Арктику десиле две серије земљотреса и да су обе претходиле наглом порасту температура. Услед тог осетног отопљења, ледени покривач у области северног пола нагло се топио. Један тим истраживача пратио је температуре на Арктику и, на основу сеизмичких података из прошлости, дошао до закључка да су разлози за отопљење геодинамичке природе. Појачану сеизмичку активност почетком 20. века обележили су и земљотрес у Еквадору 1906. године магнитуде 8,8, Италији 1908. године, магнитуде 7,2, затим земљотреси у Кини 1920. године (магнитуде 8,6), 1927. године (магнитуде 7,9) и 1932. године (магнитуда 7,6), као и земљотреси у Јапану и Камчатки 1923. године (магнитуда 7,9 и 8,5) и Пакистану 1935. године (магнитуда 7,5).

- У овом периоду, тачније 24. марта 1922. године догодио се и најјачи земљотрес у Србији магнитуде 6,1. Епицентар земљотреса био је у Лазаревцу, али се потрес осетио широм читаве земље, а највише у Београду. Још неки запамћени земљотреси у Србији из овог периода су земљотрес у Урошевцу 1921. године (5,7) и на Руднику 1927. године (6,0).

Он у свом излагању даље наводи: 

- Од 1970. године приметан је мањи број јаких земљотреса, односно смањена активност планете Земље. Са климатске стране, овај период на нашој планети карактерише се нижим температурама, односно тада је Земље пролазила кроз мини ледено доба. У овом периоду забележен је мањи број јаких земљотреса.

- Од краја 20. века наша планета пролази кроз период глобалног отопљења, али истовремено приметно је поновно повећање сеизмичке активности. До 1993. године просек земљотреса магнитуде 8 или више био је 6,6 по деценији, са рекордних девет забележених између 1944. и 1953. године. У периоду од 1994. до 2013. године забележено је укупно 25 ових земљотреса, и то 9 од 1994. до 2003. и 16 у периоду 2004-2013. Крајем 2004. године догодио се земљотрес у Индијском океану који је познат под називом Суматра-Андаман. Магнитуда земљотреса најпре је процењена на 9, а касније је испоставило да је ипак била већа, између 9,1 и 9,3. Овај катастрофални земљотрес покренуо је серију цунамија у Индијском океану, који су однели више од 200 хиљада живота. Још један упамћени земљотрес у Индонезији догодио се у марту 2005. године и имао је магнитуду 8,7. Веома јак земљотрес, магнитуде 9, десио се у марту 2011. године у Јапану. Такође је покренуо развој цунамија који је изазвао катастрофалне последице. Најскорији разорни земљотрес магнитуде 7,8 погодио је Турску и Сирију у фебруару 2023. године. Неки од јачих земљотреса који су у овом периоду погодили нашу земљу били су у Мионици 1998. и у Краљеву 2010. године. Од разорнијих земљотреса у региону, најскорији догодио се у Хрватској крајем 2020. године, магнитуде 6,3.

(Ало.рс)

БОНУС ВИДЕО: УКУПНО 30 АУТОМОБИЛА, А НЕ КОЛОНА: Како су на Н1 лажно представили шта се дешава на протесту

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ДА СЕ ЗНА КО ЈЕ ШАМПИОН: Ново злато за Дамира Микеца