ОД МУЗЕЈА МИЛАНКОВИЋА САМО ДОБРА ВОЉА: Да ли ће великан српске науке коначно добити место које заслужује
ПРЕ три године у медијима се појавила најава о отварању Музеја Милутина Миланковића која је изазвала велику радост међу поштоваоцима дела великана српске и светске науке. Међутим, изузев подршке многобројних институција, чини се да се од тада није десило ништа. Иако су Министарство културе и Секретаријат за културу Београда неформално подржали ову идеју, нису предузели конкретне кораке.

Фото: Депоситпхотос/Википедија
Чланови Удружења "Милутин Миланковић" сматрају да изговори о надлежности, недостатку простора и средстава не оправдавају оволико одлагање. Јер, научник светског гласа заслужује своје место у историји и култури Србије. Његови радови о климатским променама и астрономским циклусима су пионирски, а његов допринос науци је од суштинског значаја за разумевање планете на којој живимо.
- Постоји добра воља свих који одлучују, али још нема музеја - каже за "Новости" мр Славко Максимовић, председник Удружења "Милутин Миланковић". - Миланковић је обележио светску науку 20. века. Спада у врх најцитиранијих српски истраживачa и један је од најчешће цитираних научника у светској научној заједници, истраживач кога с разлогом и с правом убрајају у пет највећих научника двадесетог века и међу петнаест највећих научника свих времена који су се бавили нашом планетом.
Максимовић истиче да је Миланковић исказао неизмерни патриотизам према свом народу:
- Док су остали великани српске науке одлазили за бољим условима у свет, Миланковић је на позив српске владе напустио удобан живот и финансијски веома уносан посао грађевинског инжењера у Бечу и дошао у Београд за професора на Филозофском факултету. Одолео је свим искушењима и читав свој стваралачки век провео у Србији, одакле је своје капитално дело "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба" послао у свет. Српски народ му се, нажалост, није одужио на прави начин. Ту неправду морамо да исправимо.

Фото: Printskrin
Научник светског реномеа у Србији нема чак ни задужбину, што је неприхватљиво
Чињеница да за разлику од других српских великана, међу којима су Тесла, Пупин, Вук, Доситеј, Цвијић, Андрић, овај научник светског реномеа у Србији нема ни задужбину, па ни пристојну спомен-собу, говори о недостатку поштовања према наслеђу које је оставио. Генијални научник не би требало да буде лишен прилике да се његово дело сачува и предастави јавности.
- У Академији наука и уметности налази се спомен-соба, али је она претворена у канцеларију - истиче Максимовић. - Некад је та соба два дана недељно била отворена за посетиоце. То је, нажалост, укинуто. И у ректорату се налази спомен-соба Миланковића, али у њој скоро да нема његове заоставштине.

Фото Архива
Највећи проблем што је грађа о истраживачу разбацана, а материјали необрађени
Трагови Миланковићевог живота, научног опуса, богате грађевинске праксе, рада на реформи Јулијанског календара, као и подаци о самој његовој личности, расути су у архивима, музејима, институтима и библиотекама од Даља, Осијека, Беча, Београда , Будимпеште до Граца, Хамбурга, Фрајбурга, Лаjпцига и Минхена. Највећи део ове заоставштине налази се у Архиву Српске академије наука и уметности.
- Највећи проблем је што је све о Миланковићу разбацано по свету. Материјали су необрађени, у изворној форми, често и оштећени и тешко доступни корисницима - каже Максимовић.
Потомци обећали заоставштину
ИНИЦИЈАТИВУ Удружења "Милутин Миланковић" за оснивање музеја су подржале многобројне научне и образовне институције и државни органи. Међу њима су САНУ, Синод СПЦ, Народна банка Србије, Министарство одбране, Музеј Војводине и многи факултети. Идеја је обрадовала и Миланковићеве потомке, који су обећали да ће поклонити и део породичне заоставштине.
Удружење је до сада прикупило и дигитализовало више од 1.500 различитих докумената, али и других артефаката о животу и раду Миланковића. Међу њима су оригинали старих издања књига од којих највећи број спада у веома ретке, научна документа, личне ствари, фотографије, преписка са познатим светским научницима...
- Све то може да буде ембрион будућег музеја - истиче Максимовић. - Као део музејске грађе могу се искористити и експонати са изложбе коју је 2009. организовала Српска академија наука и уметности. Оснивање музеја је прилика српском народу да се потпуно одужи своме великану, а још више да његова велика дела, добију заслужено признање и трајно место које му припада у светској и српској научној заједници. Време је да се обећања претворе у дело и да се исправи неправда према великом научнику.
Удружење "Милутин Миланковић" је такође суочено са бројним изазовима. Изгубили су просторије у београдској Поп Лукиној улици, а нове још нису добили.

РУЉА ИЗВУКЛА БРИТАНЦА ИЗ СТАНИЦЕ И ЗАПАЛИЛА ГА: Полиција није реаговала из страха за сопствену безбедност
БРИТАНСКИ држављанин преминуо је од последица тешких опекотина након што га је, према наводима локалних медија, група људи извукла из полицијске станице и запалила на улици, јавља Скај њуз.
22. 04. 2025. у 12:01

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

Халид Бешлић "тежак" 13 милиона €, а живи од кирије - "увалио" се у кредит
"САДА изнајмљујем све и живим од кирије, тако је најбоље."
21. 04. 2025. у 18:56 >> 18:56
Коментари (0)