НАТО ПОСТАЈЕ АГРЕСИВНА АЛИЈАНСА: Ликвидација сопствених грађана зарад медијске промоције

У ФУНКЦИЈИ медијске нацификације српског народа посебну улогу су играли догађаји који су се, по правилу, одигравали уочи неких важних одлука "међународне заједнице".

Профимедија, Танјуг, Асошијетед прес, ЕПА, Јутјуб, Принтскрин, Твитер, Википедија, Фејсбук, Документација “Новости” и “Борбе”

У теоријској литератури ти догађаји се називају triger events (обарач-догађаји), односно догађаји који провоцирају одређену (ре)акцију и постају својеврсни катализатор за политичке одлуке које им (не)посредно следе.

Процес убијања сопственог народа од стране муслиманских вођа зарад медијске промоције анализирамо преко следећа три обарач-догађаја:

* Масакра у Улици Васе Мискина (мај 1992)
* Експлозије на пијаци "Маркале" (фебруар 1994)
* Друге експлозије на пијаци "Маркале" (августа 1995)

Злочин у Улици Васе Мискина у Сарајеву познат је као "масакр у реду за хлеб". Док су људи у миру чекали на ред за куповину те најважније намирнице на овом простору, изненадна експлозија убила је и(ли) ранила више десетина људи. Необичном брзином ТВ-слика "са лица места", где су у првом плану обогаљени људи у "мору крви", обишла је свет. (Вече пре тог масакра, репортажна кола су добила налог да буду на "лицу места" од стране високог представника сарајевске полиције Авда Хебиба, "санџаклије", једног од тада водећих ратних хушкача.)

НЕКИ ОД чувених ратних извештача као што је тадашња британска новинарска звезда Мартин Бел, "задесили су се баш на правом месту, у право време". Ужасавајућа слика и изјаве "очевидаца" указивали су да су тај злочин, недвосмислено, учинили Срби. (Мартин Бел, био је журналиста Би-Би-Сија, проглашен "репортером године" Краљевског британског ТВ-удружења 1993; члан Британског парламента 1997-2001; амбасадор Уницефа)

Француски војник – припадник Унпрофора у Сарајеву, Фото Профимедија, Танјуг, Асошијетед прес, ЕПА, Јутјуб, Принтскрин, Твитер, Википедија, Фејсбук, Документација “Новости” и “Борбе”

"Није извесно ко је испалио гранате, али босански и хрватски медији рекоше да је ватра дошла са позиција које држе српске нерегуларне трупе с брда које се надвијају над бомбардованим босанским главним градом."

ФАКТИЧКИ разлози овог монструозног злочина "објашњени" су реторском изјавом тадашњег министра спољних послова муслиманске Владе у Сарајеву Хариса Силајџића: "Морали смо да прекинемо преговоре (у Лисабону - прим. а.) због овог монструозног акта тих (српских) терориста!"

Истовремено, министар одбране муслиманске владе у Сарајеву упутио је апел америчкој шестој флоти да истера из Босне све који нису ту рођени. Иронија је, наравно, била у томе што је добар део снага "муслиманског Сарајева" био управо састављен од људи који нису били грађани Босне и Херцеговине, као некадашњег саставног дела југословенске федерације.

Моментано, дванаест земаља тада тек основане Европске уније (ЕУ) пожурило је да суспендује економску, научну и техничку сарадњу са Србијом и да замрзне кредитне линије. Европска унија, предвођена Немачком, предложила је и Савету безбедности ОУН да предузме "сличне мере", а дипломате тих земаља, стационирани у Њујорку, пожурили су да напишу текст резолуције којом би Србија постала нека врста "међународног парије". Речено - учињено: 31. маја 1992. СБ ОУН успоставио је санкције против тадашње, тек прокламоване, Савезне Републике Југославије, као државе која происходи из пређашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

* * * * * * * * *

МЕДИЈИ ПОТПИРУЈУ РАТНЕ СУКОБЕ

ВЕОМА ВАЖНО је напоменути да је извештај тадашњег генералног секретара ОУН Бутроса Галија, који даје објективну слику догађаја у Сарајеву и Босни, био је задржан у фиокама здања на Ист Риверу, како не би утицао на коначни исход гласања о о увођењу санкција СР Југославији. Но, вест о томе ипак је дошла до појединих медија Запада. Новински наслови су упозоравали , али већина електронских медија није брзометно реаговала као што ће то учинити пар месеци касније са "проналажењем конц-логора у Босни", већ је углавном прећутала да је извештај уопште и постојао. (Извештај бр. С/24049, 30. мај 1992. У њему је тражено повлачење свих јединица тадашње Југословенске народне армије (ЈНА) из Босне и Херцеговине, као и повлачење "елемената Хрватске војске". У тексту се напомиње да се верује да се оно људство ЈНА које није припадало грађанству БиХ већ повукло, закључно са 18. мајем 1992, док тада доступне информације су говориле да се повлачење хрватске војске није догодило.

Звезда телевизије BBC Мартин Бел као случајно се затекао у Улици Васе Мискина, Фото Профимедија, Танјуг, Асошијетед прес, ЕПА, Јутјуб, Принтскрин, Твитер, Википедија, Фејсбук, Документација “Новости” и “Борбе”

И британски The Independent, од 22. августа 1992, из пера Леонарда Дојла, дописника из Њујорка оспорава тезе да су "Срби криви за масакр у реду за хлеб у Улици Васе Мискина у Сарајеву".

ТАДАШЊИ председник муслиманске владе у Сарајеву Алија Изетбеговић упутио је позив да се "одбрани република од криминалаца", уз обавезну напомену, која је пропагандно била веома употребљива на Западу, да се у тој одбрани уједине сви, без обзира на национално порекло. У реалности, ту "републику" су, након нелегитимног референдума одржаног против воље једног од конститутивних народа Босне и Херцеговине, бранили и многи познати сарајевски криминалци, попут Јуке Празине, али то није сметало делу медија Запада да их прогласи за неку врсту модерног Робина Худа.

Дакле, кад год је на помолу био било какав договор, или разговор, између три стране у Босни и Херцеговини, муслимана, Срба и Хрвата, долазило је до тзв. trigger events, догађаја који политичку јавност и јавно мњење света усмеравају у правцу који је потпиривао ратне сукобе. За неуспех преговора, по правилу, били би оптуживани Срби, као "некооперативна страна".

У ТО ВРЕМЕ још није била успостављена класична медијска матрица по којој су Срби изједначени са нацистима, већ се више инсистирало на бандитској, криминалној форми организовања српских јединица, како би се умањио њихов легалитет и кредибилитет како у Босни и Херцеговини, тако и у међународној јавности. Но, управо настојање на "кримогеној природи власти" у раније већ прокламованој српској републици у Босни представљао је "пледоаје" за каснију медијску "нацификацију".

Експлозија на сарајевској пијаци Маркале била је други важан trigger event, који је био потпуно у функцији легитимизације "интервенције" НАТО у Босни и Херцеговини.

Заправо, била су два слична догађаја те врсте, али је медијски веома важан био први злочин који се десио око подне 5. фебруара 1994. (Темпирање злочина "тачно у подне" веома је подесно за медијску промоцију догађаја, јер снимљени материјали могу да стигну у светске редакције на време, пре емитовање главних информативних емисија.)

* * * * * * * * *

НЕМАЧКИ АВИОНИ НАПАДАЈУ СРПСКЕ ПОЛОЖАЈЕ

ИАКО ЈЕ БИЛО готово немогуће утврдити одакле је долетела граната, а ране више десетина мртвих и повређених су биле лоциране углавном у пределу испод појаса, што може да имплицира да је реч о раније инсталираној бомби, добар део светских медија поново је брзопотезно за тај злочин оптужио Србе. Касније је као "крунски доказ" коришћено сведочење српког генерала Станислава Галића пред Судом у Хагу.

Други злочин десио се 28. августа 1995. Било је, по званичној причи, 37 мртвих и око 90 рањених. То је био формални повод да НАТО операција Deliberated Force отпочне. Тадашњи командант УНПРОФОР генерал Руперт Смит, уз одређени опрез, изјавио је да "није јасно ко је послао гранату". Суд у Хагу, опет накнадно, осудио је српског генерала Драгомира Милошевића на преко 30 година робије, уз напомену да је "Маркале" гађано "са 120 мм смртоносном гранатом испаљеном с позиција српског сарајевско-романијског корпуса".

Пијаца Маркале: Два пута су побили свој народ да би НАТО казнио Србе, Фото Профимедија, Танјуг, Асошијетед прес, ЕПА, Јутјуб, Принтскрин, Твитер, Википедија, Фејсбук, Документација “Новости” и “Борбе”

ТАДА ЈЕ НАТО од одбрамбеног савеза, фактички постао нападачка, агресивна алијанса што ће кулминирати нападом на СР Југославију, марта 1999. године.

Било како било, немачки "јавни" радио Дојче веле (Немачки /кратки/ талас) овако је извештавао на десeтогодишњицу другог "масакра" на сарајевској пијаци "Маркале": "Јуче је у Сарајеву обележена десета годишњица масакра на пијаци 'Маркале'. Тог, 28. августа 1995, од гранате испаљене са српских положаја испред сарајевске градске пијаце, убијене су 43, а теже, или лакше рањене 84 особе. Овај злочин био је кап која је прелила чашу. Два дана након гранатирања пијаце 'Маркале', НАТО трупе су бомбардовале српске положаје што је довело до прекида рата у Босни, а септембра исте године потписан је и споразум о примирју. Први пут после Другог светског рата и немачки авиони су у авионима за електронско осматрање терена, под називом авакс, учествовали у акцијама НАТО савеза у Босни и Херцеговини."

Прво борбено ангажовање немачких авиона после Другог светског рата "уприличено" је баш на тзв. "антиратни дан" који се славио у Немачкој, 1. септембра, у знак сећања на агресију Хитлерове солдатеске на Пољску.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације