КО УСПЕ ВЕЛИКИ ЈЕ, КО НЕ УСПЕ НИЈЕ ВРЕДЕО: После политичких игара створени услови за сламање Турске империје на Балканском полуострву

ТЕ 1911. ГОДИНЕ цела Европа је очекивала рат на Балкану. Миловановић је устанак Арбанаса (као реакција на реформе младотурске владе) протумачио као весника буре.

Никола Пашић није прихватао политику компромиса Милована Миловановића , Фото Архив Србије, Историјски музеј Србије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук и Википедија

Тај устанак је због помоћи Црне Горе Албанцима изазвао сумње не само у Србији, већ и у Русији у постојање тајних веза између Беча и Цетиња. Миловановић је чак захтевао од црногорског краља Николе да потчини своју националну политику њему лично, што је црногорски монарх одбио, а што је код Миловановића пробудило додатне сумње, иако се пре радило о неспорузуму и повређеној сумњи црногорског владара. У сваком случају, то је Миловановића још више усмерило на његов "животни задатак" - стварање савеза балканских земаља у којем би видно место припало Србији и Бугарској.

Зато је, још пре него што је и постао председник владе, понудио Бугарској преко Ивана Гошева, председник бугарске владе, компромис у погледу Македоније . Свакако да му је у томе помогло да се одлучи његово, Цвијићу и Новаковићу блиско гледиште да становници Македоније још немају формирану националну свест.

Одустао је од моравско-вардарске удолине и захтевао да Србија добије део Македоније који јој служи као залеђе при изласку на Јадран преко северне Албаније. Разлог за такво његово, као и слично будуће држање је био очигледан. Миловановић је тврдокорно сматрао да је Србија у врло неповољној позицији све док не склопи савез са Бугарском и да зато нема другог излаза сем компромисних предлога какав је и том приликом учинио.

Иван Гошев, председник бугарске владе , Фото Архив Србије, Историјски музеј Србије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук и Википедија

Бугари нису мислили исто као Миловановић. Председник њихове владе је искористио чињеницу да Милован Миловановић није са тим предлогом упознао и руску страну и обавестио је Петроград да им Србија ради иза леђа. Шансе за савез су се смањиле.

А онда, оно што годинама није полазило усамљеном Миловану Миловановићу за руком, омогућила је у великој мери објава рата од стране Италије Турској половином септембра 1911. године, пошто је то намах испунило Балкан ратоборном атмосфером. Бугарска влада је под притиском захтева своје yзавреле јавности одлучила да уђе у рат са Турском.

Схвативши да јој је за то савез са Србијом хитно потребан, бугарска влада шаље свог дипломату Димитрија Ризова у Србију на преговоре.

СА СРПСКЕ стране у тим преговорима, одржаним 21.9.1911. године, су учествовали, поред Милована Миловановића још и Никола Пашић и Љуба Стојановић. И поред тога што су Бугари први пут одустали од недељивости Македоније, Пашић тврдоглаво није одступао од поделе по правцу Брегалница-Охрид. Милован Миловановић је био далеко попустљивији, а Стојановић је предложио као средње решење поделу Македоније по линији Кратово-Струга, што је Ризов одбио. Састанак се завршио сагласношћу обе стране да одлуку о томе коме припада област између Родопа и Шаре доноси руски цар.

Тачно недељу дана касније председник бугарске владе Иван Гешов је инкогнито допутовао у Београд да би се састао насамо са Милованом Миловановићем. Састанак је започет у мраку београдске железничке станице, тачније одржан је у једном вагону док је воз ишао према Лапову због страха од аустро-угарских шпијуна.

Обојица су били за хитно склапање савеза. Миловановић је изнео концепт уговора: став о заједничкој борби против Турске, узајамне гаранције о државној независности и српске циљеве - ослобођење Старе Србије и Македоније, зоне до Шаре су прокламоване као неспорно српске, а даље разграничење препуштено је руском цару.

Сарадња са Бугарском најзад почела да се остварује, али Миловановић је наишао на препреку - Пашића је цео план прогласио сувише дефанзивним.

Миловановић је сматрао да свако друго решење значи борбу Србије на три фронта (против Турске у Старој Србији; против Аустроугарске у Санџаку и против Бугарске у Македонији), све у свему борбу коју Србија не може да добије те је стога боље да добије оно што може; Никола Пашић је такође био за савез са Бугарима али је у њима видео пре супарнике него савезнике и сматрао је да им се за неизвесну подршку даје превише.

* * * * * * * * *

СРБИЈА ЗАПОЧИЊЕ ДУГО ЧЕКАНЕ РАТНЕ ПОБЕДЕ

И МИЛОВАН Миловановић и Никола Пашић су променили ставове услед промене у ставовима бугарске стране. Кад је, наиме, Бугарска поново почела да инсистира на разграничењу, Милован Миловановић је то, у жељи да се реализује савез, прихватио, а Никола Пашић је, пак, сада био тај који је захтевао руску арбитражу...

Током октобра бугарска страна је одбила две верзије српског предлога о подели Македоније. Настојећи да избегне захтевног Пашића, Бугарска користи Миловановићев пут у Париз у новембру 1911. године где га је Ризов успео наговорити на компромисно решење које је било далеко повољније по Бугарску од претходних.

То решење је подразумевало давање Бугарској Кратова и Криве Паланке чему се жестоко супротставио Пашић. Сматрао је да ако се не могу споразумети Србија и Бугарска, одлуку треба да донесе руски цар. На крају, Пашић је одбацио и идеју савеза са Бугарском и уместо тога изнео предлог да се савез направи са Арбанасима, чиме би се они не само одвојили од Аустроугарске, него и да ли употребити у борби против Турске и Бугарске.

Надгробни споменик Милована Миловановића на Новом гробљу у Београду , Фото Архив Србије, Историјски музеј Србије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук и Википедија

Милован Миловановић није био уверен у успешност сарадње са арбанашким племенима.

Бугарска војска је у то време била најбоље опремљена на Балкану. Одбацио је Пашићев предлог, а подршку своме предлогу нашао је код руског посланика у Београду Хартвига.

Миловановић 15. децембра 1911. даје налог Спалајковићу да попусти Бугарској у захтеву око Кратова и Криве Паланке. Но, бугарска страна се не задовољава више ни оним што је сама предложила. Бугарски министар војске Фичев захтева Стругу. Миловановић то најпре одбија, као и Пашић. Али,када Романовски, руски војни изасланик у Бугарској, износи свој предлог о разграничењу који је ишао наруку Бугарској, Миловановић схвата да руска подршка није сигурна и одлучује се да уступи и Стругу зарад жељеног савеза.

САВЕЗ СРБИЈЕ и Бугарске је потписан 29.2.1912, односно 13.3.1912. године, а накнадно су му приступиле Грчка и Црна Гора. Тако је напокон створен Балкански савез који ће постати моћан механизам сламања Турске. Србија је могла да води рат не мислећи о нападу Аустроугарске са леђа и без страха од Аустроугарско-Бугарског савеза. Бугарска се са своје стране тим савезом обезбедила од румунских апетита. Поред обелодањеног текста уговора, постојао је и тајни анекс који је предвиђао "модалитете за рат са Турском и поделе Македоније".

Може се рећи да је Миловановићевим трогодишњим, неспорно огромним дипломатским трудом, Србија утемељила и започела дуго чекане ратне победе. Тешко да би се без стварања Балканског савеза оне могле уопште постићи. Они који су Миловану Миловановићу замерали попуштања у вези Македоније заборављали су не само да је дипломатија поље компромиса, већ и то да је главни циљ Савеза био обезбеђење од Аустроугарске, и да без тог обезбеђења Србија највероватније не би добила ништа, а чак би можда изгубила и једва стечену самосталност.

Милован Миловановић је одржао свој последњи, кажу као и увек бриљантан, говор у Скупштини Србије 14. јуна 1912. године, а умро је четири дана касније у 49. години живота. За лечење није имао времена.

Пред смрт је записао: "Успех је све. Он оправдава све; Њему се све клања; добар и рђав глас од њега зависе. Ко успе велики је, ко не успе није ништа ни вредео" .

На основу Балканског савеза Србија и њене савезнице - балканске државе су узеле своју судбину у своје руке септембра 1912. године. Успех није изостао.
Србија је постала велика онолико колико се могло.

Препоручујемо

Друштво

4 3

БАЈИНА ДЕВИЗА БИЛА ДА ЦИЉ ОДРЕЂУЈЕ СРЕДСТВО: У стварању нове државе Пашић водио рачуна о српском народу

25. 08. 2023. у 07:00

Друштво

0 0

НАРОДНИ СУВЕРЕНИТЕТ ИЗНАД КРАЉА: Нацртом новог Устава радикали намеравали да створе модерну грађанску државу

23. 08. 2023. у 07:00

Друштво

8 7

ПОЛИТИКА УЦЕНА, САНКЦИЈА И БОМБИ: Србија је била полигон за успостављање новог светског поретка

19. 08. 2023. у 07:00

Друштво

0 0

ЗАСЛЕПЉЕНОСТ СЕДМЕ СИЛЕ: Џон Р. Шиндлер, професор стратегије на колеџу Њупорт

17. 08. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације