ДАНАС ОБЕЛЕЖАВАМО ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК ПРАВЕ ЉУБАВИ, СВЕТОГ АДРИЈАНА И НАТАЛИЈУ: Верује се да један обичај доноси срећу и мир у кућу

СРПСКА православна црква и њени верници данас славе дан сећања на Свете мученике Адријана и Наталију, млади брачни пар који је живео и за Исуса пострадао у четвртом веку.

Foto: Printskrin

Међу многим причама које Библија крије истиче се легенда о мученицима Адријану и Наталији, младом брачном пару које Српска православна црква и верници 8. септембра славе. Свети Адријан и Наталија, млади брачни пар који је у IV веку страдао за Исуса, били су племенитог рода из Никомидије. Он је био начелник претора и неверник, а Наталија кришом хришћанка.

Причало се тада да није било лепшег пара од њих двоје и да су били надалеко познати по својој љубави. Били су у браку тек нешто више од годину дана када је тадашњи цар Максимијан посетио Никомидију и наредио општи прогон хришћана.

Адријанов задатак је био да попише све оне који су потом мучени и убијани. Ипак, он је временом, посматрајући све те који су патили, и сам поверовао у царство небеско и Исусово учење. Зато, када је на ред дошао нов попис, рекао је да и његово име ставе на списак. Када је опаки цар Максимијан посетио Никомидију наредио је да се ухвате хришћани и ставе на муке. Близу града, у једној пећини, сакрило се двадесет троје хришћана, али су били разоткривени.

Власт је убрзо наредила да их прво ишибају, а затим баце у тамницу. Потом су их извели из тамнице и одвели начелнику Адријану да им попише имена. Адријан је посматрао ове људе, који су били измучени али трпељиви, мирни и кротки, па их је заклео да му кажу шта очекују од свог Бога за све муке које су претрпели.

Говорили су му о блаженству које чека праведне у царству Божјем. Чуо је то, опет их посматрао и одједанпут се окренуо писару и рекао му: „Запиши и моје име са овима светима, и ја сам хришћанин!” Кад је цар то чуо упитао је Адријана да ли је сишао са ума, а Адријан је на то рекао: „Нисам с ума сишао него сам к уму пришао”. Разгневљен оваквим Адријановим речима, цар је наредио да га окују и баце у тамницу, одредивши дан када ће их све извести на мучење.

Један од Адријанових слуга брзо је отишао његовој кући и обавестио госпођу Наталију о свему и она се веома обрадовала што је чула да је њен муж спознао праву веру. Када је Адријан седео окован у тамници, она је дошла и служила им свима, а када су њеног мужа шибали и мучили на разне начине, она га је охрабривала да истраје до краја.

После дугих мука и тамновања цар је наредио да се у тамницу однесе наковањ и да се свим мученицима чекићем пребију и руке и ноге. Тако је и било и Адријан и двадесет три часна човека издахнули су у претешким мукама. Наталија је са још неким благочестивим женама узела њихова тела и однеле су их у Цариград и тамо их чесно сахраниле. После неколико дана када је Наталија заспала у сну јој се, сав у светлости и красоти, јавио Адријан и рекао: „Добро је што си дошла овамо, слушкињо Христова и кћери мученичка, ходи у покој свој, припремљен ти од Господа, ходи и прими доличну ти награду!”

Верује се да супружници данас треба да им запале свећу у цркви и помоле се овим речима: „Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.”

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: НЕ ЗНА СЕ КОЛИКО ЈЕ ЉУДИ НАСМЕЈАО: Радивоје Лола Ђукић напустио нас је на данашњи дан 1995. године

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације