НАУЧНИЦИМА ОД 90.400 ДО 151.200 ДИНАРА: Министарка науке предложила нови систем плата у науци који треба да заживи од 1. јануара

Плата научног саветника убудуће би требало да износи 151.200 динара, плата вишег научног сарадника била би 126.200, зарада научног сарадника 107.000 динара, док би плата за истраживача сарадника требало да буде 90.400 динара. Уз корекције зарада, новим предлогом Министарства науке и технолошког развоја предвиђено је и укидање категорија у науци, којих сада има шест - од А1 до А6. Најмање плате тренутно имају они који су у А6 категорији и оне су од 50.372 до 101.404.

Фото: Зоран Петровић/НИТРА

Убудуће ће се плате одређивати по звањима, а то значи једна плата за једно звање, категорије неће постојати, па се неће догађати да неко са вишим звањем има мању плату од колеге са нижим звањем само зато што је у другој категорији. Проблем са категоризацијом, иначе, траје од 2011. године од када научници нису пребацивани из једне категорије у другу без обзира на то што су у међувремену стицали виша звања.

Предлог је научној заједници представила министарка др Јелена Беговић, а план је да он заживи од 1. јануара 2024. године.

Како нам је рекла председница синдиката науке др Ђурђица Јововић, нови систем плата у науци заснива се на пет важних принципа:

- Први је увођење основних зарада по звањима - једна плата за једно звање, други принцип је повећање најнижих плата, трећи да плате неће бити смањене, четврти је постојање финансијске мотивације за напредовање у звањима, а пети је награђивање најбољих, што подразумева коначно укидање категорија које су уведене 2011. године. Због тога што није било нове евалуације, више од 80 одсто истраживача је било оштећено када су у питању зараде.

Ђурђица Јововић појашњава да је предлог министарке да се највеће плате које сада имају истраживачи у претходној А1 категорији, "заледе", а да се убудуће повећавају плате истраживачима са мањим платама из нижих категорија, док не достигну тај највиши износ.

Наша саговорница истиче да се Синдикат залагао за неке од ових принципа годинама у преговорима како са многим претходним министрима, тако и са премијерком Брнабић.

- Када је премијерка одбила захтев да се плате истраживача задрже у највишој категорији (А1/Т1), за шта је тада било неопходно издвојити из буџета додатне три милијарде динара и увести систем основних зарада по звањима, представници Синдиката науке су имали нове предлоге, међу којима је био и модел сличан овоме који је предложила министарка Беговић - каже наша саговорница. - Овај модел јесте, начелно, прихватљив за Синдикат, али остаје питање како ће се то у пракси примењивати. Како се ради о повећањима која иду из буџета, питање је како ће се то повећање селективно распоређивати?

Ђурђица Јововић истиче и да је министарка најавила и увођење новог система стимулације, односно награђивање истраживача који су постигли изузетне резултате у свом научном раду у претходном периоду.

- Зато ће бити урађена нова евалуација резултата истраживача, а стимулација за најбоље ће износити 30 одсто на основну зараду по звањима - додаје наша саговорница. - На састанку са министарком се говорило само о новом систему плата за научнике, али су остала отворена питања финансирања особља на институтима које се не бави научним радом, као и финансирање материјалних трошкова неопходних за научноистраживачки рад.

Иначе, научна заједница у Србији броји око 12.000 истраживача што на институтима што на факултетима, годинама је била незадовољна системом обрачуна плата, јер од 2011. године нису пребацивани у више научне категорије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације