ВЕКОВНА ОДБРАНА САМОБИТНОСТИ: Бока Которска као регија кроз историју

БОКЕЉИ своју регионалну посебност нису исказивали само у конфронтацији са страним империјалним силама, већ су на њој инсистирали и када су потписивали Уговор о проглашењу уједињења са Црном Гором

Котор осликан у октобру 1840.године, Фото Архив Котор, Архив Херецег Нови, Музеји Котора и Херцег Новог, Профимедија , Портал Атлантик , Синиша Луковић, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и Фејсбук...

Период од 1797. до 1814. године

ЈАСНО је да је Бока још од раног средњег вијека третирана као природна и географски заокружена цјелина-регија, али њено конституисање као друштвено-политичког субјекта и регије у територијално-административном смислу, са аспекта савремене политичке и уставноправне легислативе и праксе, можемо, прије свега, посматрати у периоду нововјековне историје старог континента, што ће рећи од Француске револуције па надаље.

Истина, заокруживање Боке као административно-територијалне регије, након распада српске средњовјековне државе започиње већ почетком осамнаестог вијека, признањем Млетачке Републике од свих бокељских општина и прихватањем њене (млетачке) државне надлежности и надређености.

НАКОН ТУРБУЛЕНТНИХ година које Бока проживљава борећи се за своју слободу од покоравања Млетачке Републике од стране Наполеонове Француске и мира у Кампоформију, па до потписивања Уговора у Теплицу (Топлицу) између чланица шесте антинаполеоновске коалиције 28. 8. 1813. године, којим се потврдила одредба Конвенције у Рајхенбаху о предаји Боке Аустрији, а све потврђено Бечким конгресом великих сила 1814-1815. године, у суштини почиње права борба за политичку и административно-територијалну регионалну самоуправу Боке, у савременом правно-политичком смислу.

Наравно, артикулисање политичких захтјева често је практиковано оружаним устанцима, од којих су устанак Грбљана 1804. године против Аустрије, устанак Бокеља 1806-1807. и 1813. године против француске управе, устанак Грбљана 1848. године и Бокеља 1869. године против Аустрије, они који не само потврђују историјску самосвијест Бокеља о аутохтоности, већ и опредијељеност да се она и брани и сачува.

Бокељска народна ношња , Фото Архив Котор, Архив Херецег Нови, Музеји Котора и Херцег Новог, Профимедија , Портал Атлантик , Синиша Луковић, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и Фејсбук...

МОРА СЕ НАГЛАСИТИ да Бокељи своју регионалну посебност не исказују само у конфронтацији са страним империјалним силама, већ на њој инсистирају и када потписују Уговор о проглашењу уједињења Боке са Црном Гором, са којом желе да формирају слободну самосталну државу, имајући у виду да Црна Гора тада већ егзистира као слободна територија, и када сматрају да је наступио прави тренутак за остваривање најважнијих државно-правних циљева Црне Горе и Боке Которске, након распада српске средњовјековне државе. На почетку Уговора се констатује да су у питању "двије сусједне покрајине" што очигледно апострофира равноправност и наглашава уједињење двије цјелине. Надаље, на Скупштини је усвојена - изгласано рјешење о избору - Governo provvisorio delle provoncie unite di Montenegro e Bocche di Kattaro soto la protezione delle tre potenze Allleate Russia, Austria i Inglitera, (Привремена владавина (влада), двију уједињених покрајина Црне Горе и Боке Которске, под заштитом три савезничке силе Русије, Аустрије и Енглеске), гдје се и у самом називу документа поново инсистира на термину покрајина као територијална и административна цјелина. На основу те одлуке образована је и Commissione centrale del Governo provvisorio (Централна комисија привремене владе) састављена од по девет чланова обије земље, а под предсједништвом владике Петра I.

ВИШЕ је очигледно, да се инсистира на равноправности, како, терминолишки стављањем обије територије у исту раван - покрајине, тако, и политички кроз једнак број чланова Централне комисије из сваке од покрајина. На скупштини је усвојена и одлука да се сва важнија рјешења морају доносити на пленарним засиједањима, што, посебно потврђује политичку равноправност. Овим се потврђује висока свијест представника обије братске покрајине о државно-правном и историјском значају овог чина али и формално признање да у заједницу улазе као регионалне цјелине.

* * * * * * * * *

"СУДОВИ ДОБРИХ ЉУДИ" ЗА ГРАЂАНСКЕ СПОРОВЕ

Аустријска владавина 1814-1918. година

РЕАЛИЗАЦИЈОМ УГОВОРА из Теплица, потврђеним Бечким конгресом, Бока Которска 1814. године, постаје дио аустријске покрајине Далмације, где до 1821. године у административном смислу функционише по уређењу наслијеђеном од Млетачке Републике.

На основу царског рјешења од 4. маја 1821. године се, кроз "Правилник за организацију опћина" за округе Задар, Сплит и Дубровник, одређује нова административна подјела. Бока се тиме први пут инкорпорира у Далмацију у територијалном и административном смислу у складу са правном легислативом царевине. Како је поменутим "Правилником Далмација подијељена на округе, окрузи на котаре, а котари на опћине", а Котор није добио статус града, а Бока Koторска статус округа, што је очигледна дискриминација, то је очевидно да Беч нити цијени, нити опрашта народну самосвијест када на то није присиљен.

Краљ Александар и краљица Марија у Тивту , Фото Архив Котор, Архив Херецег Нови, Музеји Котора и Херцег Новог, Профимедија , Портал Атлантик , Синиша Луковић, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и Фејсбук...

НОВА ТЕРИТОРИЈАЛНА организација Далмације се установљава уставом царевине од 25. априла 1848. године, насталим као посљедица низа политичких турбуленција у царевини, превасходно у Мађарској. Овим рјешењем Котор и Бока Которска се стављају у исти ранг са остала три далматинска града Задром, Сплитом и Дубровником, и њима припадајућим окрузима. Котор и остала три града директно бирају по једног заступника, а Бока, као и остали окрузи, још три. Осим тога, а што је неопходно посебно нагласити, Бока добија и право непосредног и директног представљања у Царевинском вијећу Бечу.

Овим Бока још једном потврђује свој регионални партикуларизам и јасан став о својој аутохтоности, што задржава све до краја до краја Првог свјетског рата и ослобођења.

Посебно интересантно и врло индикативно, у периоду који доминантно означава инсталација државне правне легислативе као симбола аустријске владавине, о бокељској партикуларности посебно знаковито свједочи наставак и од стране аустријске државе прихватање праксе коришћења институције "судова добрих људи" која подразумијева примјену обичајног права, без обзира на то што је Аустрија била позната као уређена правна држава. Ови судови су се бавили грађанским споровима (а, врло често и кривичним, али су морали бити заведени у суду) и што је посебно важно нагласити, били су у надлежности самоуправних јединица као што је било у вријеме Венеције.

* * * * * * * * *

ПЛОДОВИ СТОГОДИШЊЕ БОРБЕ ЗА САМОУПРАВУ

Између два светска рата

ЈУГОСЛОВЕНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ није било спој старих држава у једну нову, већ је представљало спој отцијепљених територија бивше аустроугарске царевине са постојећом државом - Србијом. Стога, Бока, потврђујући своју самосвојност, преко свог заступника у Народном вијећу (Југословенском одбору), доктора правних наука Божа Вукотића, у Београду тражи уједињење са Србијом и директно учествује у стварању заједничке државе 1918. године. Др Божо Вукотић преноси одлуке скупштина и народних вијећа бокељских градова са Централним народним вијећем у Котору о уједињењу са Србијом и заједничком укључивању у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца. Ово је био врхунац вишевјековне борбе Бокеља за национално, културно и политичко ослобођење. Бока саставни дио Краљевине СХС постаје тек 1921. након закључења Рапалског споразума између Краљевине СХС и Краљевине Италије. Иако су очекивали да буду аутономна област, од 1922. Бока се у виду округа припаја Зетској области, гдје у том статусу опстаје све до 1929, када промјеном службеног назива у Краљевину Југославију, постаје дио новоформиране Зетске бановине у статусу среза, све до почетка Другог свјетског рата.

У новоуспостављеном Банском вијећу Зетске бановине Бока Которска је представљена директно и то двоструко, једном у име среза, а други пут и у име два града Котора и Херцег Новог, те је јасно да је, аутохтони регионални статус Боке Которске у новој држави потврђен, а њена стогодишња борба уважена и призната.

Препоручујемо

Друштво

0 1

НОВИНАРСКЕ НОВИНЕ СА КОЈИМА ЈЕ БЕОГРАД ПОСТАО МЕТРОПОЛА: "Вечерње Новости" су деценијама приближавале свет Југославији

21. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 2

КУРШУМ ЗА ГЕНЕРАЛА ПРАОЦА ВЕЛИКИХ ПОБЕДА: Припреме за ослобођење старе Србије зауставио Мајски преврат 1903. године

12. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 10

ГОСПОДЕ, ДОПУСТИ МИ ДА СЕ ДРЖИМ СРПСКИ: Србима су после оба светска рата непријатељи одали почаст

02. 10. 2023. у 07:00

Друштво

1 51

ЕВРОПА ОТКРИВА "СВЕТЕ КЊИГЕ" СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ: Путописци су бележили - народ коме је испод части да проси

30. 09. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације