ВЕЛИКИ ПОБЕДНИК У РАТУ, ЈОШ ВЕЋИ ГУБИТНИК У МИРУ: Српска катастрофа у две Југославије (1)

С политичке позорнице света нестало је једно велико историјско име, а то је Србија, жалио је Жорж Клемансо

vikipedija

ВЛАДА Николе Пашића је у Нишу крајем августа 1914. окупила групу научника и интелектуалаца да напишу декларацију која дефинише јужнословенску државу као ратни циљ Србије.

vikipedija

- Круг који је подржавао овакве ставове били су универзитетски и средњошколски професори, адвокати и други представници већине политичких партија, веома утицајни у тадашњем јавном мњењу Србије. На њих су се надовезивали књижевници, као "највидљивији и најбучнији", како пише Милорад Екмечић. Разматрана је у тим круговима теза о једном народу, Србима, Хрватима и Словенцима, само са три имена. Истицано је да је српство и хрватство идентично, а да се словенство незнатно разликује - наводи историчар др Бојан Димитријевић.

Велики Екмечић није случајно истицањем литерата громких гласова и са мањком осећаја за реалност илустровао атмосферу доношења далекосежних одлука "државне елите" која није ни примирисала фронт где су се "јужнословенска браћа" жестоко борила против српске војске и чинила незапамћене злочине. Развој догађаја 1915. демантовао је уверења тих кругова да је победама 1914. добијен рат, а потврдио је ставове Русије и Француске које су Нишку декларацију сматрале непромишљеном и нереалном.

vikipedija

Регент Александар и Пашић су, ипак, пошто је српска војска пробила Солунски фронт и прокренула рат, 1. децембра 1918. исфорсирали проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (КСХС). На Версајској мировној конференцији 1919. Антанта је хтела да међу представницима победника Србију, али не и КСХС која није учествовала у рату. Бурно је реаговала на "непријатеље" хрватске чланове делегације КСХС дојучерашње високе аустроугарске службенике. Хрватски политичари су потајно од савезника тражили независну Хрватску.

- Морам да изразим своје велико жаљење што је с политичке позорнице света нестало једно велико историјско име, а то је Србија - рекао је Жорж Клемансо на крају конференције којом је, за свет, окончан Велики рат.

Захваљујући покровитељству Француске, а на основу огромних српских људских и материјалних жртава КСХС је добила извесну ратну одштету, али је њен највећи део отишао у бивше аустроугарске крајеве! На југу некадашње Краљевине Србије српска војска је и даље водила рат против албанских качака и бугарских комита. У мају 1920. ју је наследила Војска краљевине СХС, која је остала у ратном стању до 1923. не територијама Косова и Метохије, Македоније, Санџака и Јужне Србије. То више није била српска војска: после стварања КСХС у активну службу је примљено 2.590 бивших аустроугарских официра и хабзбуршки "причувни часници", као резервни официри.

- Аустроугарски официри су уласком у војску СХС од почетка имали веће могућности за напредовање. Српски официри који су изнели терет рата постали су преко ноћи подређени слабије образованим колегама из поражене војске. Стотине револтираних српских официра су због тога напустили војску земље коју су створили - каже војни историчар Бранко Богдановић.

vikipedija

Био је то несумњив знак да је ратни победник Србија постала губитник у миру. Брзи послератни опоравак Немачке довео је до захтева за ревизију мировних уговора, а обновљена је теза о српској кривици за рат. Коминтерна је користила исту хабзбуршку пропаганду, Југославију је прогласила великосрпском империјалистичком творевином и у Дрездену је 1928. организовала конгрес Комунистичке партије Југославије. Са њега је упућен позив у оружану борбу за независну Хрватску, Црну Гору, Словенију и Македонију, великоалбанском "Косовском комитету" је поручено да дигну устанак и Мађарима је обећана помоћ за отцепљење Војводине. Коминтернин службеник Јосип Броз је позвао комунисте да пруже помоћ хрватским усташама које су изводиле диверзије, убиства и на Велебиту покушале да дигну устанак. Италија је била у непрестаном сукобу с Југославијом због Далмације и Мусолини је постао покровитељ Павелића и усташа. О јединственој антијугословеској мрежи сведочи податак да је краља Александра у Марсељу убио терориста бугарске ВМРО, кога су ангажовале усташе са базама у Италији, као инструктора у својим логорима за обуку терориста у Мађарској.

vikipedija

Следећи југословенски владар велики англофил кнез Павле Карађорђевић је одржавао заједничку државу компромисима који су 1939. довели до признања неисторијске пара-државе, аутономне Бановине Хрватске, са далекосежним трагичним последицама по Србе. Национална структура официрског, посебно кључног командног кадра у југословенској војсци уочи Другог светког рата није била ни пропорционална ни уједначена. Краљевина је била подељена у шест административних зона, бановина, које су се поклапале са армијским областима.

- Једина национална бановина била је Хрватска, а само у једној армијској области командант је био српске националности. Од двадесет четири одсека у Генералштабу, само један је био у рукама официра српске националности, а остали у рукама Хрвата и бивших аустроугарских официра - наводи историчар Бранко Јевтић.

Историчар др Момчило Диклић наводи да је из Југословенске краљевске војске у војску НДХ одмах прешао 31 генерал, 228 пуковника, 245 потпуковника, 245 мајора, 1.005 капетана и 417 поручника.

vikipedija

Други светски рат је за Југославију почео немачким нападом на отворени, небрањени, Београд 6. априла 1941. када је страдало на хиљаде цивила. Хитлер је у радијском обраћању током бомбардовања нагласио да је то казна за Србе.

- Постоји низ примера да су се југословенски војници срчано супротставили агресору: у одбрани Београда, на фронту у источној Македонији, у борбама код Крагујевца, Тополе, Аранђеловца, код Зворника. Али с обзиром на ангажоване немачке снаге, то је пало у засенак, нарочито после формирања Независне Државе Хрватске - каже историчар др Бојан Димитријевић.

vikipedija

БОМБЕ ХИТЛЕРОВЕ СУЈЕТЕ

НЕМАЧКИ фелдмаршал Евалд фон Клајст је на суђењу у Нирбергу рекао:

- Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко с ратом. То бомбардовање било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације