УКИДАЊЕ ВИШЕВЕКОВНЕ САМОУПРАВЕ: Бока у федеративној Југославији и самосталној Црној Гори

ЗАВРШЕТКОМ Другог свјетског рата долази до промјене друштвеног уређења у Југославији као посљедице комунистичке револуције и народноослободилачког рата, а тиме и до политичког и територијалног организовања на новим друштвено-политичким и идеолошким основама.

Фото Архив Котор, Архив Херецег Нови, Туристички савез Херцег Новог, Тивта и Будве, Музеји Котора и Херцег Новог, Профимедија , Портал Атлантик , Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија и Фејсбук...

Процес институционалне изградње новог политичког система власти започет је у току рата и текао је постепено и био је централизован и детерминисан од стране ЦК КПЈ и, како се из анализе његовог развоја уочава, у почетку свог настајања је био знатно демократичнији него приликом свог дефинитивног конституисања при крају рата и одмах након ослобођења.

Први заметак нових органа власти за Црну Гору и Боку био је Народноослободилачки одбор за Црну Гору и Боку и формиран је на скупштини у Острогу почетком 1942. године, од представника са подручја Црне Горе и Боке Которске, и по свом називу поштовао је наслијеђену историјску чињеницу да представља oрган двије братске покрајине.

Овај орган прераста у ЗАВНО (Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења) Црне Горе и Боке, у новембру 1943. године у Колашину, на којем се конституисао као највише представничко и политичко тијело народноослободилачког покрета Црне Горе и Боке Которске и као такво функционише све до свог трећег засиједања 1944. године у јулу мјесецу, такође у Колашину. На том засиједању ЗАВНО прераста у ЦАСНО (Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења) који се конституише као највише законодавно и извршно тијело Црне Горе као равноправне федералне јединице Демократске Федеративне Југославије, и из чијег назива на волшебан начин нестаје име Боке Которске као равноправног конституента Народноослободилачког одбора за Црну Гору и Боку са скупштине одржане у Острогу и ЗАВНО за Црну Гору и Боку са засиједања у Колашину , новембра 1943. године. Како је било очигледно да је у питању један по свему недемократски чин деградирања и народних представника и једне цјелокупне "покрајине" као цјелине, то се приступило легализовању тог чина кроз организовање сједнице Народноослободилачког одбора Среза Бококоторског, 8. априла 1945. године у Котору.

Тада, под тачком разно, већином присутних, њих двадесет један - 21, наспрам једанаест - 11, који су били мишљења да се одлука о припајању Боке Црној Гори не доноси на тој сједници, та одлука је усвојена, уз једанаест - 11 одсутних, што доношење те одлуке у таквим околностима додатно мистификује.

Записник са седнице Народноослободилачког одбора Среза Бококоторског, 8. априла 1945. године у Котору , Фото Архив Котор, Архив Херецег Нови, Туристички савез Херцег Новог, Тивта и Будве, Музеји Котора и Херцег Новог, Профимедија , Портал Атлантик , Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија и Фејсбук...

ПОСЕБНА ЗАНИМЉИВОСТ, прије контроверзност, оваквог начина доношења одлуке о овом питању лежи у чињеници да нико од присутних, суштински, није био против тога да Бока Которска и Црна Гора треба да буду заједно и да чине природну цјелину што је, уосталом, историјски већ било потврђено у много тежим и неизвјеснијим условима. Чини се, зато, логичним сматрати да су представници Боке, који су скоро сви, или сви до једног, били од личног, породичног или јавног угледа, или све то заједно, били мишљења и били научени да, кад прихватају важне одлуке у име народа који представљају, мора да се зна под којим условима то чине, да то мора бити "из главе васколиког народа" односно уз његову сагласност или како би се данас рекло демократски, и да то не може бити никаква тајна или конспиративна одлука, посебно не под тачком "разно", јер је то испод, већ стеченог колективног народног достојанства и Боке и Бокеља. И тако је, наводно, изгласано припајање Боке Црној Гори на начин и под условима (безусловно, декретом - наметањем партијске воље-одлуке вишег партијског органа) који су примијењени и у Колашину приликом конституисања ЦАСНО, и тако први пут у нововјековној историји одредили политичку будућност Боке без консултације са народом Боке Которске. Ово је, каснији развој догађаја ће показати, био и својеврсни наговјештај укидања вишевјековне регионалне самоуправе Боке Которске, који се коначно и десио када је 1. јануара 1958. године, на снагу ступио Закон о укидању срезова у Црној Гори и то пет година раније него је то савезним Уставом из 1963. године институционализовано, и тиме укинут средњи ниво власти на подручју Црне Горе, а појачана етатизација и надлежности централних органа републике.

* * * * * * * * *

НОВО ТУМАЧЕЊЕ ЗНАЧАЈНИХ ИСТОРИЈСКИХ ДОГАЂАЈА

КАКО ТАДА, ТАКО ДАНАС, с тим, што је и за Боку Которску и за друге срезове-регије, осим са аспекта укидања средњег нивоа власти карактеристичног за регије и појачаног система централизације и етатизације, важећим Уставом Црне Горе, додатно погоршан укупни друштвено-политички амбијент наметнутим уставно-правним рјешењима и у оним областима које су биле општеприхваћене и утемељене на објективном историјском насљеђу а тичу се културе, језика и писма, каo и "новим" тумачењима значајних историјских догађаја.

Схватање да је за разумијевање историје неопходно подстицајно виђење насљеђа, које нам отвара очи за стварност и наше будуће дјелање, (В. Коларић) ослоњено на све увреженије мишљење савремених интелектуалаца да, ко не познаје прошлост не може квалитетно перципирати будућност, детерминисало је опредјељење, да штива која су пред читаоцима "Историјског додатка", представљају не само пијетет исказан према два изузетна историјска догађаја из 1813. и 1848, у складу са поштовањем културе сјећања, већ настоје да нас прецизније упознају са начином размишљања и поступања наших предака у изазовним историјским временима и успоставе корелацију између данашњих и прошлих генерација.

Истовремено, то је упознавање са околностима и начином на који су Бокељи стицали, чували и унапређивали своју регионалну самоуправу у административно-политичком и културолошко-народносном смислу у периоду стицања властите и опште јужнословенске слободе и независности, статусом Боке Которске у периоду југословенске државе, као и да подсјети на статус и политичке, економске, социјалне, урбанистичке, културолошко-идентитетске и опште друштвене потребе у актуелном друштвено-политичком тренутку и Боке Которске и државе Црне Горе, као цјелине. У томе се издвајају три међусобно повезане и условљене цјелине како би се на адекватан и конструктиван начин указало на логичан и рационалан закључак историјског права на регионалну самоуправу Боке Которске.

ПРВА ЈЕ СВАКАКО успостављање регионалне самоуправе и хронологија разноврсних облика борбе, од политичке до оружане (или обрнуто) кроз нововјековну историју Боке Которске под туђинском влашћу, као и у периоду југословенске државе.

Заседање Црногорске антифашистичке скупштине народног ослобођења 18. априла 1945. , Фото Архив Котор, Архив Херецег Нови, Туристички савез Херцег Новог, Тивта и Будве, Музеји Котора и Херцег Новог, Профимедија , Портал Атлантик , Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија и Фејсбук...

Друга цјелина су привредно-економски, социјални и развојни проблеми актуелног црногорског друштва, који се по мишљењу аутора, на унутрашњем политичком плану предоминантно преламају преко неадекватне економске политике и политике регионалног развоја, и с њима скопчане неадекватне административно-територијалне организације Црне Горе, додатно оптерећени важећим уставно-правним рјешењима из области националне политике, политике у односу на језик, писмо и опште политике у култури и образовању.

И, коначно, трећа цјелина је регионализација у контексту кохерентности унутрашње територијалне организације Црне Горе и унутрашње територијалне организације држава - чланица Европске уније, организованих по принципу заједнице региона са врло позитивним ефектима, као изузетно значајног питања за Црну Гору, имајући у виду да је чланство у Европској унији, официјелно, њен први и најважнији политички циљ у овом тренутку, не улазећи у анализу колико је то и перспективно и рационално и корисно.

Сублимирајући све аспекте статуса Боке Которске, од историјских, преко државотворно-народносних (идентитетских), општекултурних (језика, писма...), до потребе демократизације и децентализације јавних политика у погледу административних и управних послова, па све до неопходне концептуализације нове економске политике и политике регионалног развоја утемељене на регионализацији и новом Закону о територијалној организацији Црне Горе заснованог на новим уставно-правним рјешењима, Бока Которска, недвосмислено, испуњава све услове да буде регионална самоуправа.

To je њена тековина. То је њен аутентични историјски легат. То се мора и знати, и поштовати и одржати. Ништа више, али ни ништа мање.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ СТВАРАО ИСТОРИЈУ: Филип Христић, први представник елите која је градила модерну Србију

13. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 2

ТВОРАЦ НОВЕ ВОЈНЕ ДОКТРИНЕ ПОЗНАВАО СРПСКОГ ВОЈНИКА У ДУШУ: Крајем 19. века српска војска је устројена по европским стандардима

11. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 0

ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ ВЕЛИКАНИ: Ко су били генерал Димитрије Цинцар-Марковић и Филип Христић

09. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 6

СТРАШАН НАРОД КОЈИ ИМА ДУШУ: Сведочанства путописаца о Србији кроз векове

28. 09. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације