НЕЛЕГИТИМНО И НЕЛЕГАЛНО ОТЦЕПЉЕЊЕ НАТО ДРЖАВЕ: Признавањем Косова стварају се услови за остварење арбанашког сна о великој албанији

УПРКОС чињеници да је под међународном управом живот српске и других неалбанских заједница на Косову и Метохији постао неподношљив (што је и потврђено извештајем амбасадора Каиа Еидеа Савету безбедности УН), западне силе на превару су промениле договорену стратегију.

Роберт Бадинтер, Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГ\AП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

Учињено је то, да би апсурд био потпун, после мартовског погрома Срба 2.004. године. Од испуњавања "демократских стандарда" на Космету "пре статуса" , "стандарди" су одбачени, а као примаран наметнут је "статус", односно пут ка "независности Косова". Тиме су западне силе, и поред тобожње гаранције о побољшању стандарда живота на " демократском, мултинационалном, мултикултурном и мултиконфесионом Косову", на коме ће сви грађани бити заштићени од свих врста насиља - пружиле снажну подршку управо организаторима насиља и етничког чишћења.

Прогањани српски народ успео је да само у четири општине на северу - Косовској Митровици, Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку, колико-толико организује привредни и остале облике живота, док у крајевима јужно од Ибра који нису још сасвим етнички очишћени, Срби (према извештају Светске банке) једва преживљавају са приходима од један евро дневно. Најтеже је у оним енклавама у којима су окружени непријатељством и могу да напусте своја насеља само у пратњи страних војника.

Сједињене Америчке Државе и Европска унија, на основама од УН неприхваћеног плана Марти Ахтисарија, настављају да воде кампању да се Косово отцепи од Србије и прогласи независном државом. Вишемесечни преговори српске и албанске стране о статусу јужне српске покрајине, које су међународни посредници организовали у Бечу, окончани су неуспешно 28. новембра 2007. Српска делегација предлагала је да Космет добије најширу аутономију, а Албанци, сигурни у подршку моћних западних заштитника, одбацила је сваки предлог.

КОСОВСКИ АЛБАНЦИ су убрзо, 17. фебруара 2008. године, прогласили псеудодржаву Косово на оном делу територије Србије који се налази под контролом НАТО. Учињено је то најгрубљим кршењем Повеље ОУН, Резолуције 1244 Савета безбедности и Завршног хелсиншког акта, чак супротно и "арбитражној" Бадинтеровој комисији која је заузела став да се СФР Југославија може распадати на нове државе по аминистративним линијама република, (али не и покрајина). Тиме су јасно одређене границе нових држава и стављена тачка на даље промене. Албанско образложење да имају право на самоопредељење у супротности је са ставом број два Бадинтерове комисије, по коме, по свим "европским документима и конвенцијама", право на самоопредељење имају народи, али не и националне мањине у оквиру република - новостворених држава.

О нелегегитимном и нелегалном проглашењу тзв. Републике Косово, као наводно "независне и суверене државе", сведочи у књизи "Криза - корисни идиоти и колапс Србије" публициста Љубомир Кљакић, својевремено помоћник министра за КиМ у Влади Србије:"

Тог 17. фебруара 2008. године" - пише Кљакић - у Приштини је "моноетничка, албанска привремена Скупштина усвојила сецесионистичку 'Декларацију о независности', у чијем се 8. параграфу преамбуле изражава захвалност што је 1999. 'свет' (читај САД и НАТО) интервенисао и 'уклонио београдску управу над Косовом', а Косово ставио под привремену администрацију УН ". У 12. параграфу "Декларације" потврђено је да план Мартија Ахтисарија обезбеђује "оквир" за будући развој Косова на линији "највиших европских стандарда људских права и доброг управљања". Захвалност онима који су помогли да се незаконито прогласи отцепљење дела суверене државе Србије, упутили су Хашим Тачи, у улози "првог министра привремене владе Косова" и Фатмир Сејдију, "привремени председник Косова".

* * * * * * * * *

ЗАПАД СПРОВОДИ НОВУ ФАЗУ "ДИСЦИПЛИНОВАЊА" СРБИЈЕ

ПОСЛЕ ПРОГЛАШЕЊА "независности Косова", уследио је притисак западних сила на земље Уније, на суседе Србије и на чланице ОУН широм света. Започео је, супротно међународном праву, процес признавања друге албанске државе на Балкану, чиме су створени услови остваривања сна из докумената Призренске лиге о "великој Албанији". Има неке симболике у томе што је прва земља која је признала "независно Косово" био Авганистан - у том тренутку земља, амерички протекторат у Азији; и што су потом "независност" признавали Сједињене Државе, Албанија и НАТО-савезници, учесници у оружаној агресији на СР Југославију. Српски народ није зачудило то што су међу првима похитали да признају Косово растурачи Југославије - политичари из Словеније- нити га је изненадило то што су се, истог дана, 19. марта 2008, заједничком изјавом одлучили на признање суседи Србије, савезници Немачке у оба светска рата - Хрватска, Мађарска и Бугарска (који су у оба рата учествовали у комадању српских земаља). Србе је тешко погодило сазнање да су "независност" јужне покрајине признали Македонија, а нарочито Црна Гора - које су такође на удару великоалбанског национализма. Суочена са чињеницом да су водеће силе Запада - САД, Велика Британија, Немачка и Француска, вршиле снажан притисак на земље у свету да признају албанску сецесију Косова и Метохије, Србија се обратила Генералној скупштини ОУН са захтевом да се од Међународног суда правде у Хагу затражи саветодавно мишљење: да ли се једностраним албанским проглашењем "независности Косова" крше међународне правне норме? (Време је показало да ли је ово било право питање, упућено у право време, на праву адресу...)

Аљбин Курти демонстрира моћ на северу Косова, Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

ГЕНЕРАЛНА СКУПШТИНА УН је, 8. октобра 2008, изразитом већином гласова, упутила овај захтев Међународном суду правде. Годину дана доцније, у октобру 2009. године, утврђено је да 1. децембра исте године пред Међународним судом правде започне расправа о "независности Косова". У спор се умешало 36 држава, а њих 29 је најавило да ће у хашкој Палати мира и усмено образложити своје ставове. Најзад, 22. јула 2010. године, Међународни суд у Хагу донео је одлуку да једнострано донета албанска "декларација о независности Косова", од 17. фебруара 2008. године, "не крши међународне правне норме".

Одлуку суда прочитао је председник суда Хисаши Овада из Јапана. Што се тиче Резолуције 1244, која је несумњиво заснована на међународним нормама, Међународни суд правде је (иронично) "констатовао" да се то "мора имати у виду", али и да се суд "не бави тим питањима". Доносећи овакву одлуку, Међународни суд правде у Хагу оглушио се и о законодавство европске земље Србије, чији је Устав из 2006. године, уводном преамбулом, прецизно дефинисао да су Косово и Метохија саставни део Србије са статусом суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије. У преамбули, која је - време је то показало - постала трн у оку свих непријатеља Србије и српског народа, дословце се истиче:

"Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, полазећи од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани Србије доносе Устав Републике Србије."

Док су, вероватно не случајно, дуже од две године трајала "натезања" око доношења одлуке пред Међународним судом правде, државе-агресори на српске земље и њихови балкански сарадници нису губили време - "независно Косово" је признало 69 држава. Тиме је, у привидно мирнодопским условима, окончана једна фаза окупације и распарчавања Србије и српског народа, и започела је нова фаза "дисциплиновања" Србије и "привикавања" српског народа на "независно Косово", коју Аљбин Курти "врло савесно" спроводи окупцијом његових безбедносних снага; бруталним терором и огољеним насиљем, свакодневним хашшењима невиних људи, експроптијацијом имовине... И ето, по ко зна који пут у историји понавља се да су Албанци кад год су били под заштитом моћних савезника или окупатора, организовали погроме својих суседа, Срба и припадника других народа... Не каже наш народ улудо: Свако дело једном изађе на видело ...

Препоручујемо

Друштво

0 1

НОВИНАРСКЕ НОВИНЕ СА КОЈИМА ЈЕ БЕОГРАД ПОСТАО МЕТРОПОЛА: "Вечерње Новости" су деценијама приближавале свет Југославији

21. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 2

КУРШУМ ЗА ГЕНЕРАЛА ПРАОЦА ВЕЛИКИХ ПОБЕДА: Припреме за ослобођење старе Србије зауставио Мајски преврат 1903. године

12. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 10

ГОСПОДЕ, ДОПУСТИ МИ ДА СЕ ДРЖИМ СРПСКИ: Србима су после оба светска рата непријатељи одали почаст

02. 10. 2023. у 07:00

Друштво

2 10

ХРАБРИ, ДИСЦИПЛИНОВАНИ И ИЗДРЖЉИВИ: Европске и америчке извештаче српски војници пленили својим родољубљем

01. 10. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације