СКОК "ЦЕЛЗИЈУСА" РЕГРУТОВАЋЕ НОВУ АРМИЈУ БОЛЕСНИХ: "Новости" истражују колико ће глобално загревање утицати на наш друштвени живот (2)

ИЗМЕЂУ 45 и 55 одсто становништва у Србији у ризику је од климатских промена, док је 20 до 30 одсто под екстремно високим ризиком, наводи се у националном Програму прилагођавања на измењене климатске услове у периоду 2023-2030.

FOTO: Arhiva novosti

У свету је између 2010. и 2020. године чак 15 пута више људи умрло од поплава, суша и олуја у веома рањивим регионима, као што су делови Африке, јужне Азије и Јужне Америке, него у другим деловима света. С обзиром на то да ће температура у Србији до средине века додатно скочити за три степена, да ће многа лета бити неподношљива, а да ће зиме бити са доста олуја и екстремних падавина, здравствене службе ће морати да направе планове мера да би се смањила рањивост популације.

Вишак топлоте ће, како стоји у овом Програму прилагођавања, довести до топлотних удара и исцрпљености људи, као и смањене доступности хране и воде за пиће. Расте ризик од болести, као што су алергије и хронична обољења, као и од пожара, који, последично, повећавају загађење ваздуха.

FOTO: Arhiva novosti

И вишак влаге доводи до повећаног ризика од здравствених проблема и погоршања животних услова услед поплава и бујица. Осим смањене доступности воде и квалитетне хране, потенцијални проблем је и пружање хитне здравствене помоћи, посебно у руралним подручјима. Уједно, због погоршаних хигијенских услова, претња могу бити и заразне болести. Олује повећавају ризик од повреда и оштећења имовине.

Последице свега овога, закључују аутори Програма, јесу погоршање здравственог стања и животних услова, преурањена смрт одређених категорија, преоптерећење здравственог система, смањење функционалности хитних здравствених служби.

С обзиром на тренд старења становништва, као и пораст интензитета и трајања временских екстрема, очекује се да ће број изузетно угрожених категорија расти до средине века. Такође, скок топлотних екстрема, нарочито у урбаним срединама и низијама, довешће до пораста рањивости на климатске промене и оних грађана који до сада нису били у осетљивим групама.

Они који су премашили 65 година сада чине 21 одсто становништва, с тенденцијом раста, а више од половине њих већ има потешкоће у обављању личне неге и кућних активности, посебно у региону Јужне Србије. Око четвртине старих живе сами. Они имају мање шанси за правовремено обавештавање и едукације и мање су мобилни и способни да се заштите у екстремним условима.

Рањиви су и људи у ризику од сиромаштва, нарочито жене. У највећем ризику су једночлана домаћинства - жене (више од 39 одсто), као и домаћинства са две одрасле особе и троје или више издржаване деце (око 39 одсто). Посебно висок степен угрожености бележи се код бескућника у градским срединама, нарочито због летњег недостатка воде, као и код старачких домаћинстава у планинским селима. Популација у селима угроженија је од градске, јер је старосна структура неповољна. Осим тога, они имају слабију доступност здравственом систему.

Посебан проблем су радници на отвореном, како у пољопривреди, тако и у грађевини и другим делатностима. Процењује се да их у Србији има око три милиона. У нарочито рањиве групе сврставају се и деца, због веће осетљивости организма и неразумевања опасности од екстремних временских услова и потребног понашања. Ту су и труднице, особе са хроничним болестима (кардиоваскуларне, респираторне, малигне) и оне са инвалидитетом.

FOTO: Arhiva novosti

У будућности је очекивано и учесталије интервенисање служби хитне помоћи, здравствених установа и служби за спасавање, па је потребно, наводи се у Програму прилагођавања, утврдити њихове капацитете за реаговање и израдити препоруке.

Кардиолог др Синиша Павловић из Универзитетског клиничког центра Србије објашњава да је људски организам веома осетљив на климатске промене јер немамо ни крзно, ни систем регулације температуре, а чак и мале варијације атмосферског притиска могу бити проблематичне за осетљиве.

- Млади и релативно млади људи промене неће осетити или ће их лако компензовати. Остали не. Најосетљивије су психолабилне особе. Зато се највећи број самоубистава дешава управо кад се мења време. Такође, највећи број психотичних криза догађа се зими, због озбиљних промена атмосферског притиска. Уз то, ако смо изложени већој хладноћи, организам више енергије усмерава у центар, где су срце, плућа, стомак, да би мозак добио довољно топле крви. Периферни крвни судови зато остају згрчени. Срце онда мора да пумпа више да би савладало велики периферни отпор. Уколико је срце слабо, опште стање се погоршава кад је прехладно - објашњава наш саговорник.

Лети пак долази до ширења крвних судова, због чега пада притисак, а овај пад се најтеже компензује код младих жена, које и иначе имају низак притисак.

FOTO: Arhiva novosti

Како каже др Павловић, тегобе би у будућности могле да имају и особе са мањим здравственим одступањима, попут благе анемије, од које болује трећина грађана Србије, а која нарушава равнотежу организма. Проблеме ће имати и они који имају слабије бубреге, па ће задржавати течност, као и они који имају проблема са дисањем и за које су екстремне температуре отежавајући фактор.

- Важно је да свако има праву перцепцију свог стања. Наравно да људи са 75 или 80 година не треба да иду свакодневно у куповину или на пијацу када температура данима прелази 40 степени. Зато је важно користити систем социјалне подршке. Неопходно је повећати број зелених површина у градовима и око њих, јер ужарени бетон додатно погоршава опште здравствено стање. Због екстремних температура мораћемо да мењамо и исхрану. Ми већ спадамо међу три водеће нације у свету по броју кардиоваскуларних смрти - упозорава наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације