НАКОН изгубљене државности у средњем веку, о обнови српског царства или бар какве-такве, али српске државе, сањали су у новом веку и српски декадентни племићи попут Ђорђа Бранковића, и врхунски црквени интелектуалци попут архимандрита Јована Рајића, силни хајдуци као што је био Карађорђе, ревносни просветитељи као што су били Доситеј и Вук, осиони али политички генијални књаз Милош, револуционари племенитог кова попут кнеза Иве од Семберије и уметници епског пева попут Филипа Вишњића, универзални интелектуалци типа Димитрија Давидовића, Јеврема Грујића или Стојана Новаковића, филозофски и књижевни геније Његош, разноврсни бунтовници, завереници и атентатори од Васе Пелагића, преко Аписа до Гаврила Принципа, књижевни и научни драгуљи попут Јована Скерлића и Јована Цвијића, дипломате светског ранга попут Милована Миловановића, краљеви и кнежеви – сањари, баш као и главни српски комуниста Сима Марковић, и не мање од свих њих и један истински људски геније, срећом по нас српског рода - Никола Тесла.

Коментари (0)