У СРБИЈИ 194 ЉУДИ ДОЖИВЕЛО СТОТУ: Најстарија жена је Милка (108), а мушкарац Живан (106)

У СРБИЈИ је у време пописа, прошле јесени, живело 194 људи старих сто и више година, од чега су њих 136 жене, а 58 мушкарци. Ово показује најновији извештај Републичког завода за статистику под називом "Становништво према појединачној старости и полу, по регионима". Такође, 27.839 житеља наше земље, укључујући и ове стогодишњаке, старији су од 90 година.

Foto Arhiva

Највише стогодишњака има у Београдском региону - 72 (51 жена). Следе Војводина са 46 (35 жена) и Јужна и Источна Србија са 45 (27 жена), док их је најмање у Шумадији и Западној Србији (23 жене).

Најстарија жива особа је Милка Бауковић, рођена у фебруару 1915, која има 108 година и 322 дана. Милка је уједно била најстарији гласач у земљи, на парламентарним и локалним изборима, 17. децембра. Живи у Београду, а рођена је у Папићима, код Сиска, у тадашњој Аустроугарској. Занимљиво је да је први брак, 1940. године, са Душаном Бауковићем склопила у цркви у Јасеновцу. Душан је погинуо последњег дана Другог светског рата, 8. маја 1945, и његов гроб никада није пронађен. Од мужа је наследила производњу шешира и тиме се бавила све до пензије. Са другим мужем Савом Радивојевићем преселила се 1990. у Београд, а и он је живео 90 година.

Најстарији познати живи мушкарац у Србији и уједно друга најстарија жива особа је Живан Поповић, рођен 30. јануара 1917, па има 106 година и 328 дана. Живи сам у планинском селу Латвица, у општини Ариље. У животу се бавио пољопривредом и, баш као и Милка Бауковић, иза себе има два брака. Јавности је постао познат са 102 године, јер се активно бавио ловом и био најстарији ловац у Европи.

Да је број деведесетогодишњака и стогодишњака примерен броју од шест и по милиона становника, сматра демограф Иван Маринковић, иако, како додаје, код нас подаци за људе рођене током Првог светског рата нису најпрецизнији јер је земља била распарчана, под окупацијом и у хаосу. Притом, многи времешни људи не сећају се свог тачног датума рођења.

Милка Бауковић ове годинеFoto: Foto Arhiva

POGLEDAJ GALERIJU

- Жене су дуговечније од мушкараца, па тако у популацији старијој од 70 година отприлике на три жене иду два мушкарца, а код оних који премаше 90, од 10 становника осам су жене - објашњава Маринковић. - Да су жене дуговечније показује и статистика суперстогодишњака, односно оних који имају преко 110 година. И ту апсолутно доминирају жене, а особа за коју је поуздано утврђено да је најдуже живела, јесте Францускиња Жана Луиз Калм, са 122 године.

Иако бисмо можда очекивали да најдуже живе горштаци, у планинама, који се здраво хране, здраво живе и имају чист ваздух, подаци показују да су најдуговечнији људи у градовима, који имају добру здравствену заштиту. Маринковић подсећа да је управо захваљујући томе продужено очекивано трајање живота.

- У Јапану је оно сада већ 86 година, што значи да они процентуално имају јако велики број људи старијих од 90 година. У Европи су најдуговечнији Французи, Шпанци, Италијани, па за њима Скандинавци. Наши мушкарци и жене су при дну лествице по очекиваном трајању живота. Иза наших мушкараца су Бугари, Руси, Белоруси, Литванци и Летонци, док наше и жене у Македонији имају најкраће очекивано трајање живота - коментарише Маринковић.

Упркос томе, и Србија је имала своје суперстогодишњаке, тачније суперстогодишњакиње. Како је утврдила Геронтолошка истраживачка група, међународно тело за истраживање дуговечности, најстарија је била Јелисавета Вељковић, рођена 1904. године, а преминула 2016. на Савском венцу, у Београду. Она је живела 112 година и 94 дана. Друга најстарија особа преминула је прошле године и била је на корак до суперстогодишњакиње. У питању је Тамара Крутиков, рођена 1912. у Дњепру, Руска Империја, која је живела до 6. јула прошле године, на Новом Београду. Укупно је живела 109 година и 239 дана.

Лане су, осим ње, преминуле још четири особе са 107 година - три у Београду и једна у Новом Саду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације