КОРАК ПО КОРАК, СРБИЈА УСРЕД ТУРСКЕ, ПОСТАЈЕ ДРЖАВА: За Милоша Обреновића постојала је само апсолутна власт

У НОВИЈОЈ политичкој историји Срба није било самовољнијег и апсолуистички је, али ни упечатљивијег владара од Милоша Обреновића.

У Такову се Милош одазвао вољи народа (Слика Паје Јовановића) , Фото Музеј Србије, Историјски архив Крагујевац, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Фејсбук" и "Википедија "

Помен његовог имена буди контроверзна осећања. С једне стране, није спорно да је специфичним начином вођења Другог српског устанка, и након тога још специфичнијим методама дипломатије, успео да поврати Србији релативну самосталност, а Србима пољуљану, тек рођену политичку слободу, али са друге стране није спорно ни то да је окрутним владањем над својим народом постао у очима Срба већи тиранин од ма ког Турчина о чему је давно, на врхунцу Милошеве моћи, први шире и документовано писао у свом чувеном писму из 1832. године, као  и у другим својим записима, озлојеђени Вук Стефановић Караџић.

О Милошевом тирјанству говорили су и многи други српски угледници тог времена. Но, иза њих није остао писани траг о Милошу као код Вука. Разлог томе није било само то што су претежно били неписмени, већ што их је Милош скоро све побио.

Милош, родоначелник династије Обреновић, рођен је 1780. године у селу Добриња у нахији ужичкој. Сиромашко и најамничко детињство сирочета по оцу заменио је од 1804. године период, прво његовог ратничког, а потом и државничког успона. Поставши најпре војвода код свог полубрата  Милана, дочекаће крај Првог српског устанка као кнез и од народа уважен ратник који је због своје храбрости већ  био доспео у јуначке песме.

Милош је дипломатијом стекао поверење турских власти, Фото Музеј Србије, Историјски архив Крагујевац, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Фејсбук" и "Википедија "

По пропасти тога устанка 1813. Милош је био једини виђенији војсковођа који није избегао са породицом из Србије, што му је народ запамтио. Много урођене умешности у поступању са људима и нешто поратне среће су му обезбедили позицију обор-кнеза Рудничке нахије и по поновном  доласку Турака на власт. Лукави Сулејман-паша га је чак приликом постављања за кнеза и „посинио“, знајући колики је Милошев утицај у народу.

КАДА СЕ ТУРСКИ зулум под Сулејман-пашом Скопљаком у потпуности убрзо обнови,  српска раја која је осетила укус слободе поче хаотично  по Србији дизати буне, међу њима и неке веома масовне као што је била Хаџи-Проданова буна 1814. која је захватила чачански крај и део Крагујевачке и Јагодинске нахије. Но, Милош  се устаницима не прикључи, штавише у договору са Ћаја-пашом их умири, па чак их и осуди  “што гину улудо”. Сва његова помоћ устаницима се у тој буни огледала у писању двосмислених писама паши и откупу педесетак заробљеника по пропасти буне, док је њих око 300 набијено на колац или погубљено на друге начине.Већ тада је дошла до изражаја Милошева стрпљивост  у временима великих моралних искушења  и умеће избора правог тренутка за акцију, као одлике његовог врло особеног политичког стила.

Тек кад је врење у народу почело да пробија по целој Србији, Милош је одлучио да суделује у подизању устанка, али овога пута замишљеног и припреманог као општег. Народ је тражио да он буде вођа не само због његовог угледа и претходно исказане храбрости у Првом српском устанку већ и зато што угледнијих од њега у Србији у том тренутку није ни било. Војвода  Хаџи-Продан се након слома  своје буне склонио прво у Срем, па из њега у Русију, а Турци су након слома Првог српског устанка посекли низ угледника  попут ђакона Авакума кога су набили на колац 1814. или пак Станоја Главаша који је убијен на једној свадби иако је изразио потпуну лојалност обновљеној турској власти. Слутећи нови устанак, Турци су планирали да погубе и Милоша па су га на превару довели у Београд где је стављен у притвор.

По бекству из београдске тврђаве Милош се одазвао вољи народа,  развивши “на Цвети” барјак у Црнућу пред окупљеним народом коме је тада упутио знамените речи: “Ево мене, а ето вама рата са Турцима !” Устанак је почео пар дана пре заказаног рока убијањем харачлија у Јасеници и Гружи и нападом на утврђени град Рудник. Народ је био нестрпљив да прекине обновљен турски зулум, а Милош је и тада и после увек много више ценио било народа него одлуке својих суглавара.

* * * * * * * * * *

Урођен осећај за политичку симболику

СВЕ ВРЕМЕ устанка Милошева лична политичка моћ је јачала и претакала се у апсолутну власт. Срећна околност по Милоша је била и у томе што су све виђеније војсковође на челу са Карађорђем биле избегле, тако да заправо нико није ни могао да му оспори власт, а није ни покушавао сем неких властољубаца као што су биле војводе Молер и Цукић, који ће због тога лоше завршити. Ипак, учвршћењу његове владајуће позиције нису највише  допринели  обрачуни са опонентима већ његови велики војни успеси и веома прибрано војничко држање у крвавим бојевима на Љубићу, Палежу, Дубљу, Пожаревцу...[...]

Умевши као нико пре њега да стекне поверење турских власти, почео је да влада заједно са њима, да би их стално увећавајући своју власт, на крају сасвим потиснуо из већине поља политичког одлучивања у Србији. Потврђен од Турака ферманима и Хатишерифом из 1830, а потом и одлуком српске Скупштине  као наследни и апсолутни владар, Милош се  тако, уосталом, као и пре тога, понашао.

Сулејман-паша је Милоша приликом постављања за кнеза и „посинио“, Фото Музеј Србије, Историјски архив Крагујевац, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Фејсбук" и "Википедија "

Стил његове владавине карактерисали су велика дипломатска вештина и несумњиви патриотизам, али и самовоља, бруталност и дволичност. Многи су му са правом на томе замерили. Али, Милош није ни могао, а ни умео много другачије да влада до онако како је владао. Турски начин владавине који је преузео Милош Обреновић подразумевао је непрекидно исказивање доминације над околином  у које спада и ругање... Ругање је било део Милошевог стила владања...

КНЕЗ МИЛОШ Обреновић је, поред тога имао и истанчан осећај за политичку симболику.

Знао је да је власт у градовима, а да је главна власт у главном граду. Ако је хтео да буде уважен као “главни”, морао је да столује у њему. Зато је од самог завршетка устанка чинио све да, и поред великог отпора београдског везира Марашли - Али-паше, младу српску власт пресели из Крагујевца, који је био његова престоница од 1818. до 1839,  у Београд као град који је већ вековима имао највећи политичко-симболички значај. Хроничари бележе његове речи: “Београд је за нас средишња тачка, то је један од најкраснијих положаја у погледу војничком, а и у трговачком.... кад  не могу да присвојим садашњу варош, онда хоћу да је привучем себи. Око мога двора створиће се нова варош.” 

Да би успео у својој намери и заварао београдског везира Милош је најавио јачање више паралелних центара устаничке моћи, нпр. у Чачку, Шапцу и Пожаревцу, а међу њима и у Београду, тако да се могао правдати пред везиром да је Београд само један од градова у којима ће бити српска власт и један од његових дворова. У те сврхе је у Београду, прво на основу усменог везировог обећања (тачније речено новчане погодбе), које је касније и писмено потврђено, запосео “себи на послугу” неугледан и релативно пуст простор ван градских зидина од Варош капије до Топчидерског друма , уз то још у домету турске артиљерије. Другачије није могло... Стога, колико год да је Милош био упоран да од Београда направи своју престоницу и везир је био упоран да му не дозволи улазак у градски простор... одлучио је да започне изградњу новог, српског Београда ван њених зидина и да тај нови Београд постепено претвори у истински центар српске политичке и војне управе, а да простор унутар зидина постане временом политички и војно безначајан, што се и десило.  [...]

ПОДИЗАЊЕ СРПСКОГ БЕОГРАДА

ФОРМАЛНО третирајући добијени простор у Београду  као свој спахилук, Милош је на њему сем државотворних институција плански подстицао и градњу занатских радионица, кафана и кућа за становање обезбеђујући на тај начин нагли прилив хришћанског живља у Београд. Већ 1826. Савамала је, иако кнежево имање, бројала преко стотину кућа, радионица и кафана  што је заправо означило повратак Срба у Београд.  Давање новог печата Београду је изражено и у модерном европском стилу којим су одисале све новосаграђене српске институције, па и његов двор ...  Милошев савременик и француски гроф Боа ле Конт  у томе препознаје цивилизацијску и политичку кнежеву “жељу да се стави у додир са Европом”.

* * * * * * * * * *

Умеће избора правог тренутка за акцију

ОБДАРЕН РАЗНОВРСНИМ вештинама и високом интелигенцијом, владајући насиљем и поругом, бивајући строг и непредвидив у одлукама, обезбеђивао је на све могуће начине свој ауторитет и поништавао свачији туђи. Србија тог времена је требала снажног, неспорног вођу и он је то и био. [...] Са таквим незапамћено прагматичним владаром Србије Турска је заправо била у већим проблемима са њом у миру, него пре тога у рату. Корак по корак, вођена проницљивим Милошем, Србија је у сред Турске постајала држава. [...]

У сваком случају, њему се нису могли поновити ситуације из Првог српског устанка када је огромна национална и политичка енергија одлазила на јалове распре о престижу међу вођама.  Ако је сила тада била једино ефикасно средство владавине у Србији, а по много чему судећи  је била , књаз  Милош Обреновић је био  човек који је њоме итекако умео баратати. Притом је био потпуно уверен у праведност свога поступања. У писму Герману, који у Букурешту говори о Милошу као о тиранину због огромног броја убистава политичких противника, Милош каже: “А што велите да се убиства и тирјанства прођем, не знам по коме образу мене називати тирјанином, јер је тирјанин онај који праве људе за правду божију и человеческу убија и сотим стара се  славу божију и народну умалити, а ја то признати не могу, да сам такове људе убивао...”.

Кнез Милош је речима освајао слободу , Фото Музеј Србије, Историјски архив Крагујевац, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Фејсбук" и "Википедија "

По њему власт није била власт, ако није била апсолутна. И његовом осионом, по много чему нечовечном, иако у крајњем  по државу неретко корисном начину владања голом силом и преваром дошао је крај 1839. године. Наиме, Милошева политичка опозиција, познатија као Уставобранитељи, успела је након силних напора да  уз помоћ Русије ограничи његову власт тако што је на иницијативу Русије турски султан издао 1838. нови хатишериф по коме је Милош морао делити власт са својим Совјетом. Међутим, Милош је био политичар који није знао за компромисе када је његова власт била у питању. Покушао је и милом и силом да спречи умањење своје моћи, па кад у томе није успео, абдицирао је 1839. и напустио Србију.

Дру­ги устанак до­нео је сло­бо­ду прак­тич­но са­мо Бе­о­град­ском па­ша­лу­ку, па је све до 1833. го­ди­не кнез Ми­лош ма­ло по-ма­ло по­ме­рао гра­ни­це да би Кне­же­ви­на Ср­би­ја тек та­да до­се­гла ве­ли­чи­ну осло­бо­ђе­не Ср­би­је Пр­вог устан­ка. Сво­ју ви­зи­ју осло­бо­ђе­ња и ује­ди­ње­ња свих Ср­ба у једин­стве­ну, ма­кар ва­зал­ну др­жа­ву, кнез Ми­лош је ве­зи­вао за при­бли­жа­ва­ње европским си­ла­ма, а от­кло­ном од Ру­си­је, о че­му су бе­ле­шке оста­ви­ли фран­цу­ски дипломати, грофо­ви Адолф Ка­ра­ман и Боа Ле-Конт, и ен­гле­ски ди­пло­мат­ски агент и публици­ста Деј­вид Уркварт. Фран­цу­ски ди­пло­ма­ти су сва­ки за се­бе за­бе­ле­жи­ли же­љу Кне­за Ми­ло­ша да оснује срп­ско цар­ство ко­је би са­чи­ња­ва­ла Ср­би­ја, Бо­сна и део Ал­ба­ни­је. ...

Поновни избор Милоша Обреновића за кнеза у Букурешту 3.јануари 1859. (слика Станојла Петровића) , Фото Музеј Србије, Историјски архив Крагујевац, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Фејсбук" и "Википедија "

На престо ће се Милош  поново вратити 1858. и владати Србијом све до своје смрти 1860. године.  Са његовим повратком у Србију се вратио и деспотски начин управљања. Милош је остао веран своме стилу и насиљу као водећем принципу владавине кога је лапидарно осликао у првој реченици коју је изговорио када је након изгнанства поново ступио на српско тло – "Онога ко слуша бићу, а ко не слуша убићу". Одиста, они који су га били смакли са престола, платили су то главом, новцем  или мирењем са сопственом безначајношћу и натуреним заборавом.

Крагујевац је био Милошева престоница од 1818. до 1839. године , Фото Музеј Србије, Историјски архив Крагујевац, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Фејсбук" и "Википедија "

Иако је Милош Обреновић био  због таквог свог начина владања и за живота и после смрти веома критикован,  његов главни стратешки политички циљ је управо захваљујући понајвише њему  био макар и таквом владавином потпуно остварен – ослобођена Србија се одржала, па и проширила, а зацело је била и више слободна него кад је он њоме почео владати.

Конак кнеза Милоша у Топчидеру грађен је по европским узорима , Фото Музеј Србије, Историјски архив Крагујевац, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Фејсбук" и "Википедија "

ШИРЕЊЕ НАЦИОНАЛНЕ СЛОБОДЕ

ЊЕГОВО одупирање либералним идејама и реформама које су поступно продирале у Србију, није било само израз воље за моћ, већ и израз неразумевања нових, међународним интересом прожетих процеса. Крчећи просторе националне слободе, он је потпуно занемаривао сваку и свачију личну слободу. У томе је на оба плана био консеквентан, било као кад је наредио да се  упркос турској зловољи поново поставе и огласе црквена звона широм Србије, па и у Београду, што је представљало јасно ширење националне слободе,  било као кад је понижавао и тукао  свештенике свих чинова својом руком, што је разуме се био тежак атак не само на њихову личну слободу, већ и на српску православну цркву.

ТРОСТРУКА ИГРА НЕУХВАТЉИВОГ КНЕЗА

СВАКУ неискреност према страним силама правдао је кратко и јасно тиме да су и оне неискрене према Србима и Србији, па “што би он чинио друкчије”. На пример, када су заратили Турци и Руси, Турци су од Срба очекивали пасивност, а Руси ангажовање на руској страни у том рату. Милош је одлучио да помаже руску војску пиринчом и зејтином, а турску пшеницом. Уз то, поред Руса и Турака, и Аустрија је била задовољна  јер је све то куповао у њој...

Препоручујемо

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКО И ПРИРОДНО ПРАВО НА СРПСКОЈ СТРАНИ: Од ослобођења и уједињења јужнословенских народа до идеје отрежњеног Југословенства

24. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 0

ЗАМАХ ИДЕЈЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ: Еволуција српске националне државотворне и политичке мисли

23. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКО ПРАВО НА СОПСТВЕНУ ДРЖАВУ: "Начертаније" је у српској политици почело да се користи тек од 1906. године

22. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 3

СРБИЈА СТОЖЕР ХРИШЋАНА НА БАЛКАНУ: Припремање тла за настанак националног и државног програма

21. 12. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације