ОД 10 НАЈБРОЈНИЈИХ, ОСАМ НА "ИЋ": На друштвеним мрежама у Хрватској води се жестока полемика после објављивања списка најчешћих презимена

НАЈЧЕШЋЕ хрватско презиме је Хорват и носи га више од 19.000 људи. Одмах за њима су Ковачевићи, којих има више од 13.000.Међу најбројнијима су и Бабићи, Марићи, Јурићи, Новак, Ковачићи, Кнежевићи, Вуковићи и Матићи. Већина њих може се срести и у Србији.

FOTO: Arhiva novosti

Овај списак 10 најчешћих презимена у Хрватској, који је наљутио део тамошње јавности, објавила је Сплитска "Слободна Далмација" на популарнуојдруштвеној мрежу Тик-ток. Листа је базирана на попису становништва из 2021, чији су резултати објављени крајем прошле године.

Испод поста ових новина развила се жучна полемика јесу ли најчешћа презимена у Хрватској заправо - српска. Односно да ли свако презиме на "ић" има српски корен и припадају ли "хрватска" презимена Србима који су силом терани у католицизам још од времена Аустроугарске, преко усташке НДХ, па све до данас. Неки чак наводе као најдрастичнији пример Западну Херцеговину, у којој су с променом вере Срби аутоматски постајали и најекстремнији Хрвати.

Према речима Саве Штрпца, "паника" због свега што личи на српско уобичајена је сваки пут пред изборе (а у Хрватској је следећа година изборна), као и пред обележавање догађаја из Домовинског рата, као што је Дан сећања у Вуковару.

- Улазимо у суперизборну годину, а поени се скупљају на десничарској реторици. Тако је градоначелник Вуковара Иван Пенава, који је постао председник изразито десног Домовинског покрета, нагло испливао на другом месту као најизгледнији за премијера. Његова странка је такође нагло порасла по предизборним предвиђањима након овогодишњег обележавања Дана сећања, када је српским представницима забрањен долазак у Вуковар и Шкабрњу. У том контексту требало би сагледати и панику од српских презимена, јер у Хрватској је и даље велики грех бити Србин и православац. Зато и код повратника и код оних који нису ни напуштали Хрватску, постоји тренд похрваћења и покатоличења. Такође, мењају се презимена и имена која на први поглед звуче српски у њихове хрватске замене - каже Штрбац.

Хрватски портал Телеграм.хр још 2016. године објавио је истраживање о масовним променама имена током деведесетих. У тексту који је потписао познати новинар Драго Хедл, тврди се да је у само две године, 1992. и 1993, када је рат у Хрватској престао, а трупе УНПРОФОР-а већ биле распоређене на линијама раздвајања Хрватске војске, с једне, и српских снага, с друге стране, у само једном граду - Осијеку, 1.236 особа променило име и презиме!

Штрбац упозорава да се у последњој деценији смањио и број грађана Хрватске који се изјашњавају као православни верници. Године 2011. било их је 190.143 (односно 4,4 одсто), док их је сада, деценију касније, 128.395 (односно 3,3 одсто). Смањио се и број оних који признају да им је српски матерњи језик. Раније их је било 52.879, а сада 45.004.

FOTO: Arhiva novosti

- Према подацима хрватског Државног завода за статистику, 123.892 становника изјаснило се на последњем попису да су по националности Срби, што у укупној националној структури чини 3,2 процента становништва. То значи да је број Срба у односу на претходни попис опао за 62.741 (односно 1,16 процената) - каже Штрбац и додаје да број Срба, ипак, још није пао испод Туђманових "магичних" три процента и да српска заједница у Хрватској, бар до следећег пописа, неће изгубити право на три фиксна заступника у Сабору.

Штрбац, иначе родом из околине Бенковца, додаје да у његовом родном крају није редак случај да и српске и хрватске породице имају исто презиме - на "ић". Неке од њих су, каже, раније покатоличене, још од средњег века.

- Неке су прешле у Далмацији у католичанство током велике глади између два светска рата, када је католичка црква давала брашно и уље својим верницима - објашњава Штрбац. - Цела Далмација је таква да се по именима и презименима не би могло уочити ко је Хрват, а ко Србин, односно ко је католик, а ко православац, осим ако то намерно потенцирате. Око Дрниша било је и унијатских цркава.

FOTO: Arhiva novosti

Лингвиста и професор Филолошког факултета у Београду др Душан Иванић, родом из Лике, слаже се да је у историји било много покатоличених Срба у Хрватској, али и нешто мање Хрвата који су променили нацију и веру.

- Још у средњем веку имали смо хрватске племићке породице које су се презивале на "ић". Код њих су данас та презимена честа колико и у Србији, што указује да имамо исти корен и да је у питању један језик. А они који на друштвеним мрежама праве око тога панику, немају паметнија посла - констатује проф. Иванић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације